Dostupni linkovi

logo-print

Da li lider može da izgubi harizmu


Predsednik SAD Barak Obama

Predsednik SAD Barak Obama

Priredio: Dragan Štavljanin

Na izborima 2008. godine, mediji su isticali da je Barak Obama pobedio zahvaljujući “harizmi”. Ako je to tačno, zašto je njegov reizbor tako neizvestan četiri godine kasnije? Da li lider može da izgubi harizmu, piše Džozef Naj (Joseph S. Nye) u „Project Syndicate“.

Naj je profesor Univerziteta u Harvardu, autor mnogih knjiga, kao što su „Meka moć“ (Soft Power: The Means To Success In World Politics) i „Budućnost moći (The Future of Power).

Smena lidera je planirana u dve velike autokratije ove godine. Ni u jednoj se ne očekuju iznenađenja. Predviđeno je da Ksi Jingping zameni Hua Đintaoa na funkciji predsednika, a u Rusiji je Vladimir Putin najavio da će se ponovo kandidovati na čelnu funkciju umesto Dmitrija Medvedeva.

U najvećim demokratskim zemljava sveta, ishod političkog nadmetanja je manje predvidiv.

Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy) se suočava sa teškom kampanjom za reizbor za predsednika Francuske, kao i Barak Obama (Barack) u SAD.

Na izborima 2008. godine, mediji su isticali da je Obama pobedio zahvaljujući “harizmi” – posebnoj sposobnosti da inspiriše lojalnost i fascinaciju. Ako je to tačno, zašto je njegov reizbor tako neizvestan četiri godine kasnije? Da li lider može da izgubi harizmu? Da li harizma nastaje odnosno potiče od lidera, njegovih sledbenika ili same situacije? Akademska istraživanja ukazuju na sva tri faktora.

Pokazalo se da je teško unapred identifikovati harizmu. U nedavnom istraživanju je zaključeno da se “relativno malo” zna ko su harizmatski lideri.

Američki politički konsultant Dik Moris (Dick Morris) ističe da je prema njegovom iskustvu, “harizma najneuhvatljivija politička osobina, jer ne postoji u stvarnosti, već samo u našim percepcijama kada kandidati (lideri) uporno i dobro rade”.

U sličnom tonu, ekonomski magazini opisuju mnoge direktore kao “harizmatične” kada kompanije dobro posluju, a onda precrtavaju taj epitet čim profit počne da pada.

Politički teoretičari pokušavaju da naprave skalu harizmatičnosti koja bi predvidela ishod izbora ili rejting predsedničkih kandidata, ali to se nije pokazalo korisnim.

Bedževi sa likom Džona Kenedija i Baraka Obame uoči američkih predsedničkih izbora 2008.

Bedževi sa likom Džona Kenedija i Baraka Obame uoči američkih predsedničkih izbora 2008.

Među američkim predsednicima Džon Kenedi (John F. Kennedy) je često opisivan kao harizmatičan, ali očigledno to nije bio za svakoga, imajući u vidu da nije dobio većinu glasova u ukupnom biračkom telu (pobedio je glasovima elektora), a njegova popularnost je varirala tokom mandata.

Kenedijev naslednik Lindon Džonson (Lyndon Johnson) se žalio da mu nedostaje harizma. To je tačno kada je reč o njegovim odnosima sa javnošću, ali on je posedovao magnetizam kojim je plenio u ličnim kontaktima.

Prema jednoj studiji o retorici predsednika, čak i slavni govornici, kao što su Franklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) i Ronald Regan (Ronald Reagan), nisu mogli da računaju na harizmu za prihvatanje njihovih programa.

Harizmu je lakše identifikovati nakon nekog čina, događaja. U tom smislu, ovaj koncept je cirkularan, kružan. Nalik je starom kineskom viđenju “nebeskog mandata”: smatralo se da carevi vladaju jer ga poseduju, a kada ih zbace, to je tumačeno gubitkom pomenutog mandata. Međutim, niko nije mogao da predvidi kada će se to desiti.

Na sličan način, uspeh je često korišćen da bi se dokazalo – nakon događaja, nečega što se odigralo – da moderni politički lideri imaju harizmu. Mnogo je teže koristiti koncept harizme da bi se predvidelo ko će biti uspešan lider.

Ovogodišnji izbori će biti istinski testovi

Sledbenici najverovatnije pripisuju harizmu liderima kada osećaju snažnu potrebu za promenama, često u kontekstu lične, organizacione ili društvene krize.

Na primer, britanska javnost nije smatrala Vinstona Čerčila (Winston Churchill) harizmatskim liderom 1939, ali godinu dana kasnije, njegova vizija, samopouzdanje i veština komuniciranja – dali su mu oreol harizmatičnosti, imajući u vidu strah Britanaca nakon pada Francuske i evakuacije iz Dankerka (Dunkirk) (evakuacija više od 300 hiljada savezničkih vojnika krajem maja i početkom juna 1940. godine – najviše britanskih i francuskih. Ova evakuacija je nazivana i “čudom u Dankerku”, jer su mnogi bili skeptični u njen uspeh).

Potom je 1945, pošto je pažnja javnosti preusmerena sa pobede u ratu na stvaranje države blagostanja, Čerčil izgubio na izborima. Njegova harizma nije nagoveštavala poraz, već promena u potrebama njegovih sledbenika.
U praksi, harizma je nejasan sinonim za “lični magnetizam”. Privlačnost ljudi zavisi delimično od nasleđenih i prirodnih osobina, delimično od naučenih veština, a delimično od društvnih okolnosti.

U praksi, harizma je nejasan sinonim za “lični magnetizam”. Ljudi se razlikuju po sposobnosti da privuku druge, a njihova privlačnost zavisi delimično od nasleđenih i prirodnih osobina, delimično od naučenih veština, a delimično od društvnih okolnosti.

Neke dimenzije lične privlačnosti, kao što je izgled i neverbalna komunikacija, mogu se testirati. Različite studije su pokazale da su ljudi, koji su ocenjeni kao privlačni, favorizovani u odnosu na manje atraktivne osobe. Prema jednom istraživanju lep muškarac može da računa na prednost od 6 do 8 odsto glasova na izborima u odnosu na ružnog. U slučaju žena, ta razlika iznosi i do 10 procenata.

Neverbalni signali čine veći deo ljudske komunikacije i jednostavni eksperimenti pokazuju da neki ljudi bolje neverbalno komuniciraju u odnosu na druge. Na primer, u studiji Univerziteta u Prinstonu je utvrđeno da kada se ljudima pokažu slike sa nepoznatih izbora, oni mogu da pogode ko je pobedio u sedam od deset slučajeva.
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi

Francuski predsednik Nikolas Sarkozi


Sličan je i rezultat istraživanju Univeziteta u Harvardu, tokom kojeg su ispitanici prikazani video snimci bez tona. Ironično je da su predviđanja postala nepouzdanija kada je uz video snimke uključen i ton.

Na izborima 2008. godine, Amerikanci su bili nezadovoljni Bušovom administracijom zbog rata u Iraku i finansijskom krizom koja je izbila dva meseca pre glasanja. Obama je bio atraktivan mladi kandidat koji je dobro govorio i projektovao je osećaj nade za budućnost. Jasno je da je zbog toga Obama stekao reputaciju harizmatičnog političara.

Međutim, deo njegove harizme bio je u očima njegovim sledbenika. Ljudi ponekad kažu za harizmu da je “mi spoznamo kada je vidimo”, ali mi, takođe, gledamo u ogledalo. Sa pogoršanjem ekonomske situacije, rastom nezaposlenosti – zbog čega Obama mora da se uhvati ukoštac sa haotičnim kompromisima u upravljanju – ogledalo postaje zamagljenije.

Harizma nam nešto kazuje o političkim kandidatima, ali nam čak više govori o nama samima, raspoloženju u našoj zemlji, kao i tipu promena koje želimo. Nije lako očuvati harizmu u teškim ekonomskim vremenima.

Obama se suočava sa kontinuiranim izazovom nezaposlenosti i neposlušnom republikanskom opozicijom. Sarkozi mora da se uhvati u koštac sa sličnim problemima. Međutim, u izbornoj kampanji, njihova retorika će biti lišena potrebe za kompromisom. Ovogodišnji izbori će biti istinski testovi njihove harizme.
XS
SM
MD
LG