Dostupni linkovi

logo-print

Hapšenja za paljenja ambasada SAD i Turske zaobišla inspiratore

  • RSE

Američka ambasada nakon paljevine, februar 2008.

Američka ambasada nakon paljevine, februar 2008.

U nekoliko gradova Srbije uhapšeno je deset osumnjičenih za paljenje američke i turske ambasade u Beogradu 2008. godine. Neredi u kojima je demolirano i zapaljeno više stranih predstavništava, usledili su nakon mitinga povodom proglašenja nezavisnosti Kosova koji je organizovao tadašnji državni vrh na čelu sa Vojislavom Koštunicom, a policija se povukla pred naletom huligana. U skladu sa dosadašnjom praksom, hapšenja se završavaju na neposrednim izvršiocima, dok politička pozadina i odgovornost inspiratora ostaju nerasveteljeni.

Pune četiri godine od velikih nereda u Beogradu trebalo je da prođe da bi policija krenula u hapšenja odgovornih za divljanje u kojem je zapaljena ambasada SAD.

Akcija se sprovodi u nekoliko gradova, a do sada je uhapšeno 10 od 14 osumnjičenih, uglavnom pripadnika navijačkih grupa od ranije poznatih policiji. Pozdravljajući hapšenja, portparol američke ambasade Brajan Stimler u izjavi za RSE podvlači da je važno da se kazne i nalogodavci.

"To je jedan od naših glavnih prioriteta i tokom istrage smo blisko sarađivali sa vlastima u Srbiji. Važno je da se pravnim putem gone ne samo oni koji su učestvovali u samom napadu, već i oni u vlasti koji su naredili ili na drugi način podržali ovo nečuveno kršenje domaćeg i međunarodnog zakona", rekao je Stimler.

Podsećamo, centar Beograda i u njemu američka, ali i druge strane ambasade gorele su u sumrak 21. februara 2008. godine posle mitinga pod nazivom „Kosovo je Srbija“, koji je mase počeo da okuplja na platou ispred Skupštine rodoljubivim pesmama, a nastavljen je zapaljivim govorima organizatora, tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, u to vreme Šešeljevog zamenika na čelu Radikala Tomislava Nikolića i drugih gostiju koji su pozvani na miting povodom proglašenja kosovske nezavisnosti.

(VIDEO: Govori na protestu 21.februara 2012)



Usledili su napadi demonstranata, najpre na američku ambasadu. Dok su se kordoni policije povlačili pred huliganima, zgrada je demolirana i zapaljena, a jedan od učesnika u neredima je poginuo.

Divljanje je nastavljeno demoliranjem obližnje hrvatske, a zatim i slovenačke, turske, britanske i drugih ambasada, stranih predstavništava, banaka, i radnji koje su opustošene u centru prestonice. Iako je reakcija, odnosno nereagovanje Koštunicine policije, već tada otvorilo pitanje odgovornosti organizatora, ono nikada nije došlo na dnevni red.

“U Srbiji huligani nisu ljudi koji se bave kriminalom nego instrumenti u rukama pojedinih političkih partija. Svaka politička partija ima huliganske grupe kojima operiše. Ono što se desilo pre četiri godine, desilo se za vreme jednog političkog mitinga. Na tom mitingu govornici su jasno dali znak da se napadnu te ambasade. Policija se povukla zato što su njihovi rukovodioci bili saglasni sa tim jer su pripadali istim partijama kao i ljudi koji su organizovali miting“, ukazuje kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Vladi nije oprošteno

U danima posle nereda, mnogi od njih nisu se trudili čak ni da osude nasilje, koje je započelo nekoliko dana ranije kada je Kosovo zvanično proglasilo nezavisnost. Ostaće upamćena izjava tadašnjeg ministra Velimira Ilića.

„Nama su stranci razbili državu, a mi smo njima nekoliko prozora na ambasadama. To je normalno. I to razbijanje prozora je demokratsko“, rekao je Ilić posle incidenata ispred američke i slovenačke ambasade 17. februara.

"SAD se neće zadovoljiti samo hapšenjem onih koji su u incidentima i huliganstvu učestvovali, već će se tražiti da se ta čitava priča dublje ispita", ocjenuje Aleksandra Joksimović.

Ni četiri godine kasnije i isto toliko od kada su Tadićeve Demokrate zamenile Koštuničinu vladu, niko se od njih ne poziva na odgovornost.

Iako iz tužilaštva najavljuju istragu o inspiratorima, Nenad Prokić iz opozicione Librelano demkratske partije, koja je tada među retkima jasno označila organizatore mitinga kao krivce za nerede, uveren je da se to neće dogoditi.

„Republičke javne tužiteljke i tužioci su uvek najavljivali tako nešto, ali do toga nikada nije došlo. To je jedan jak znak da naše društvo nije ozdravilo i da njime vitlaju neke skrivene snage o kojima 20 godina ne znamo ništa, a jako dobro osećamo da postoje. Dok se to ne bude promenilo, nećemo moći da napravimo korak ka srećnijem društvu“, navodi Prokić.

Paljenje ambasade nanelo je veliku štetu i još uvek stoji kao ozbiljna prepreka unapređenju i potpunoj normalizaciji odnosa Srbije i SAD. Sve dok istraga ne bude oduhvatila i političku pozadinu događaja iz 2008. godine to se neće promeniti, upozorava direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

To je čin koji ovdašnjoj vladi i zvaničnicima na određeni način nikada nije oprošten. Ono što je sasvim sigurno jeste da se SAD neće zadovoljiti samo hapšenjem onih koji su u incidentima i huliganstvu učestvovali, već će se tražiti da se ta čitava priča dublje ispita i da se na adekvatan način kazne i oni koji su učestvovali u tome kao nalogodavci“, rekla je Aleksandra Joksimović.

Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da nije obavešten o poslednjim hapšenjima.

"Smatram da je to jedan apsolutno loš primer rada", kaže Dačić i dodaje da on "ne može biti odgovoran za rad MUP-a ako policija postupa bez njegovog znanja".

Zakasnela hapšenja, koja se sprovode u jeku predizborne kampanje, nadležni objašnjavaju velikim poslom pribavljanja dokaza među kojima su i snimci stranih ambasada na osnovu kojih su identifikovani napadači. Zapisi sigurnosnih kamera bili su, međutim, dostupni policiji i odmah posle nereda, a istraga se za ove četiri godine bavila pogibijom jednog od učesnika nereda, no ni taj slučaj još nije dobio epilog.

(VIDEO: Neredi 21. februara 2008.)

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG