Priredio: Rikard Jozwiak
Privredna saradnja Kosova i Srbije mogla bi biti model za uspostavljanje dobrih odnosa dve strane, ocenili su predsednici kosovske i srpske privredne komore Safet Grdžaliju i Marko Čadež, posle razgovara sa sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom i direktorkom u Evropskoj službi za spoljne poslovezaduženom za zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku Angelinom Ajhorst.
Interes od uspostavljanja zdravog ekonomskog ambijenta neće imati samo Kosovo i Srbija, podvukao je Johanes Han, već i druge države regije. On se zahvalio predstavnicima obe privredne komore na nastojanju da ostanu deo „berlinskog procesa“, te iskazao spremnost Brisela za punu podršku procesu usmerenom ka punu normalizaciji privrednih odnosa:
„Mogu samo da potvrdim i da vas uverim da smo spremni da podržimo ovu inicijativu ne samo rečima nego i finansijski. Da kroz sredstva iz IPA fondova pomognemo saradnju. Takođe bih naglasio da ova inicijativa može biti rol model za sve druge“, kazao je Han.
Podsećajući da je inicijativa komorske saradnje pokrenuta pre godinu dana, Marko Čadež navodi da su u međuvremenu ostavareni konkertni poslovi, te da se radi na usklađivanju pedeset dva veterinarska sertifikata za određene grupe proizvoda. Prvih osam sertifikata je usklađeno u procesu saradnje kosovske i srpske Uprave za veterinu, a na putu je usklađivanje sertifikata za mlečne i proizvode od mesa.
„Konkretni poslovi se stvaraju, čime šaljemo poruku da srađujemo na poljima koja nas povezuju“, kazao je Čadež i njavio još intezivniju saradnju.
„Ono na čemu moramo da radimo mnogo intezivnije, i tu nam je potrebna podrška evropskih institucija, jeste da svojim vladama i političarima govorimo koliko nam je važno da rešavamo određene probleme. Naravno, mi ne možemo da rešavamo političke probleme, ne bavimo se temama koje su iz sfere politike, ne ulazimo u statusna pitanja, kroz naš dijalog ne možemo da rešimo pitanja ove ili one imovine, ali možemo da povežemo eksperte i ponudimo rešenja kako neke stvari da funkcionišu“, zaključio je Čadež.
U proteklih godinu dana kompanije članice kosovske i srpske komore su jednom mesečno imale sastanke ili u Prištini ili u Beogardu. Razgovaralo se o energetici, građevini, proizvodnji hrane i tako dalje. Saradnja nema alternativu, rekao je Safet Grdžaliju, te podvukao da je ekonomski razvoj prioritet:
„Bez ekonomskog razvoja ne može se postići nikakav politički mir. Nikakav socijalni mir se ne može postići bez ekonomskog razvoja. Dijalog u regiji je od izuzetnog značaja. Ovo što mi radimo kao komore trebalo bi da bude model i za ostale institucije o tome kako bi trebalo odvojiti politiku od ekonomije. Da upravo ekonomija bude ta koja će spajati i kreirati budućnost. Itina je da postoje velike barijere, ali one se mogu prevazići samo korz ovakav konstruktivni dijalog.“
Grdžaliju takođe apeluje na medije da više izveštavaju o dobrim vestima koje se događaju na relaciji Priština – Beograd, poput komorskih dogovora.
„Moramo pred predstavnicima Evrope položiti ispit da mi možemo da ovu regiju učinimo regijom mira i perspektive“, rekao je on.
