Dostupni linkovi

logo-print

Briselski sporazum: Hahn podseća šta je Srbija mogla, a nije uradila


Johannes Hahn u Beogradu, ilustrativna fotografija

Johannes Hahn u Beogradu, ilustrativna fotografija

Prilikom nedavne posete Beogradu, a kasnije i u Briselu, Johannes Hahn, evropski komesar za politiku susedstva i proširenje EU, rekao je da je Srbija mogla više da učini u implementaciji nekih obaveza iz Briselskog sporazuma bez kosovske strane i da se ne može prihvatiti izgovor njenih zvaničnika da je realizacija kasnila zbog nepostojanja vlade u Prištini.

Odgovarajući na pitanje RSE, Hahn je konkretizovao svoju raniju primedbu da je Srbija sama, bez Kosova, mogla učininiti više u primeni Briselskog sporazuma, i ilustrovao je jednim primerom.

“Ako pogledate Briselski sporazum, zapazićete više oblasti koje je svaka strana mogla sama da implementira, bez čekanja na onu drugu. Uzgred, većina tačaka Sporazuma mogla je tako da se primeni i upravo zato sam podstakao Srbiju, ali i Kosovo, da ispune ono što je njihov deo posla iz Sporazuma, umesto da, recimo, čekaju na formiranje vlade da bi dali podršku za uvodjenje medjunarodnog telefonskog koda. Ja verujem da je to pitanje srpska vlada mogla sama da reši, ne čekajući bilo šta drugo”, rekao je Hahn.

Naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak javlja da su mu diplomati iz Evropske komisije, kao i nekih članica EU preneli da Nemačka i Velika Britanija, ali i druge zemlje tzv. stare Evrope, insistiraju da je Srbija mogla da ispuni i druge obaveze za koje joj nije bila potrebna kosovska vlada. Od Beograda se, recimo, očekivalo da ukloni takozvani “park mira” na mostu u Kosovskoj Mitrovici, koji ometa slobodu kretanja, što je pitanje koje su Srbija i Kosovo Briselskim sporazumom već regulisali. Ali, to nije sve.

“Ukazuje se i na to da Srbija još uvek uniformno ne priznaje kosovske univerzitetske diplome iako joj za to nije bilo neophodno formiranje nove kosovske vlasti, pošto je to unilateralni potez srpske strane. Kritikuje se i neaktivnost Srbije u implementaciji energetskog sporazuma sa Kosovom, tako da elektromreža sa severa još uvek nije integrisana u kosovski energetski sistem. Generalno govoreći, u Briselu su veoma nezadovoljni time što srpski zvaničnici i diplomati, umesto da ih implementiraju, još uvek žele da pregovaraju o pitanjima koja su već dogovorena. U tom smislu se krajnje otvoreno poručuje da ukoliko Srbija ne počne da primenjuje već dogovorena poglavlja iz Briselskog sporazuma, neće biti otvoreno ni poglavlje 35, 23 i 24, niti bilo koje iz seta takozvanih lakših poglavlja”, prenosi Jozwiak.

Dušan Janjić

Dušan Janjić

I Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose za RSE kaže da je Srbija u medjuvremenu mogla mnogo toga da uradi, a nije. Mogla je, kaže, recimo, da izmeni pojedine delove zakona, neke uredbe, a negde da prilagodi delovanje institucija. On navodi neke konkretne primere onoga što je Beograd propustio da učini kad je u pitanju sloboda kretanja robe.

“Srbija nije donela niz pravilnika o veterinarskoj kontroli na carini, a nije čak napravila standard ni listu šta se smatra domaćim proizvodom, da bi onda to bilo oslobodjeno carine”.

Janjić podseća i da Beograd nije završio ni sve što je moglo da se uradi u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.

“Srbija je podržala upravljačku grupu koju čine predstavici četiri opštine sa severa Kosova da naprave statut. Taj statut je navodno napisan, ali kako ga nema u javnosti, sigurno je da komesar Johanes Han to ubraja u neizvršne obaveze”.

Neke odredbe Briselskog sporazuma, navodi naš sagovornik, Srbija je primenila, ali ne do kraja. Evo šta nije uradjeno kad su u pitanju policijske snage:

“Napravljeni su spiskovi ljudi iz MUP-a Srbije koji su nastavili da deluju u Kosovskim policijskim snagama, ali viškovi tih ljudi za koje nije bilo mesta u KPS-u nisu rasporedjeni na neke druge poslove, oni se, jednostavno, i dalje vode na platnom spisku MUP-a Srbije. Njima je trebalo dati ili start-up kredite za nove biznise ili im pomoći da se prekvalifikuju ili ih povući u MUP Srbije u Srbiji. Imamo, takodje, i problem veterana rata, čije socijalne dodatne je plaćao Beograd, ali to pitanje nije uopšte pokrenuo u Briselu. Sada ti ljudi na Kosovu žive zahvaljujući parama iz Srbije, dok kosovske vlasti smatraju to udruženje veterana ilegalnim, a za Brisel predstavlja ozbiljan bezbednosni problem”, kaže Janjić, koga pitamo šta je Beogad u pogledu tog viška policije i udruženja veterana trebalo da učini, a što bi bilo u skladu sa Briselskim sporazumom:

“Beograd je na neki način trebalo da reguliše njihov status, veterane, na primer, da motiviše da se registruju po kosovskom zakonu i da posreduje kod kosovskih vlasti da počnu da im se isplaćuju socijalna davanja. Oni, naime, nisu obaveza Kosova sve dok se, recimo, ne prijave na berzu rada i institucijama Kosova. Kad je u pitanju policija, to je isključivo problem MUP-a Srbije, to su viškovi ljudi i mora im se na neki način pomoći u rešavanju njihove egzistencije”, objašnjava naš sagovornik, koji podseća da ni funkcionisanje sudova na severu Kosova Srbija nije pomogla, a mogla je to da učini:

“Nije u potpunosti proradio sud na severu. Srbija je mogla bez kosovske strane da prenese predmete koji se vode po sudovima u Srbiji, da ih preda kosovskim sudovima jer sudovi postoje bez obzira na tehničku vladu. To je čisto tehnička operacija, koja je, naravno, tražila da se angažuje Ministarstvo pravde da preko pravosudnih organa Srbije ubrza rad suda na severu Kosova, odnosno, rasformiranje sudova koji deluju na teritoriji Srbije a vode se da su sudovi sa Kosova”, ocenjuje Janjić.

U Beogradu je vlast razočarana što nije dobila datum za otvaranje prvih poglavlja, to priznaje i Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije. U vezi sa njenom dilemom koju je pre par dana iznela u Briselu, o tome da li će Beograd morati da realizuje doslovno sve obaveze iz Briselskog sporazuma pre nego što se otvori poglavlje 35, naš briselski dopisnik prenosi da to verovatno neće biti slučaj, ali da je za otvaranje poglavlja neophodno da Beograd konkretnim akcijama uveri Brisel da će sve dogovoreno ispuniti.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG