Dostupni linkovi

logo-print

Raspravno veće Haškog tribunala ozbiljno je zabrinuto što Srbija nije učinila ništa da sprovede sudski nalog za hapšenje troje članova Srpske radikalne stranke, optužene za nepoštovanje Suda i izrazilo "ozbiljnu zabrinutost" zbog "izostanka napora" srpskih vlasti i "propusta da sarađuju" sa Tribunalom. Srpski zvaničnici izjavljuju da će ispuniti svoju obavezu prema Hagu, ali propuštaju da saopšte kada će to učiniti.

Tribunal je stoga ponovo pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i u Hag izruče Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jovu Ostojića, koji su još 2012. godine optuženi da su zastrašivali, ucenjivali i nudili mito dvojici svedoka Tužilaštva u procesu protiv optuženika za ratne zločine Vojislava Šešelja.

S obzirom da Srbija to hapšenje nije sprovela, Tribunal je početkom prošle godine tu optužnicu objavio. Za proteklih više od godinu dana, međutim, Beograd ništa nije uradio, a da li će i kada će, iz izjava srpskih zvaničnika ne može se nazreti.

Da je Srbija u komunikaciji sa Haškim tribunalom, da traži dodatna pojašnjenja o celom slučaju, ali da ni jednog trenutka nije rekla da tu obavezu neće izvršiti, izjavio je televiziji N1 Rasim Ljajić, čelnik Kancelarije za saradnju sa Sudom u Hagu. On je, međutim, poručio šta je u ovom trenutku za Srbiju prioritet:

“Da očuvamo ukupnu stabilnost u zemlji i društvu. Kad imate izbornu kampanju, ako vi izlazite sa takvim zahtevom – ovo je prvi put da se tako nešto dešava, nikad se nešto slično nije dogodilo, naravno da mi moramo da vodimo računa o ukupnim interesima zemlje, ne samo da posmatramo jednosmerno našu saradnju sa Tribunalom...”, kazao je Ljajić.

Alfons Ori

Alfons Ori

Predsedavajući sudija Alfons Ori, na raspravi na kojoj je učestvovao i srpski zastupnik Saša Obradović, oštro je primetio da Srbija ima pravnu obavezu da "bez odlaganja" sprovede nalog Tribunala za hapšenje troje optuženih.

Obradović je uzvratio da Vlada Srbije postupa u skladu sa zakonom o saradnji sa Tribunalom, ali i da mora da vodi računa o "političko-bezbednosnim aspektima" te saradnje.

On je rekao i da Vlada Srbije "nije razumela potrebu predsednika Tribunala da u oktobru 2015. Srbiju prijavi Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje". Podsetio je da takva prijava nikada nije bila podneta protiv Francuske, koja je odbila da, u sličnom postupku zbog nepoštovanja suda, Tribunalu izruči bivšu portparolku haškog tužilaštva Florans Artman.

U kom smislu isporučivanje troje radikala može biti političko-bezbednosni problem za Vladu Srbije – pitali smo docenta na Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića:

“Ne treba biti stručnjak za bezbednost da bi se videlo da je u pitanju izgovor da se ne sarađuje sa Haškim tribunalom. I prethodne vlade su tvrdile da će hapšenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića izazvati neke velike probleme, pa smo videli da se to nije desilo, tako da u slučaju radikalske trojke zaista nema nikakvog utemeljenja tvrdnja da bi to donelo destabilizaciju. Ja mislim da je ovde u pitanju skupljanje jeftinih političkih poena pred izbore. To je prosto jedan jeftini politički poen kod nacionalistički opredeljenih birača”, ocenjuje Spasojević.

Predstojeći izbori, koji se očekuju u aprilu ili maju, jesu, ali nisu jedini razlog odugovlačenja srpske vlade da troje isporuči Haškom tribunalu, smatra Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.

“Mislim da to nije samo zbog izbora nego i zbog odnosa prema Haškom tribunalu, koji nikada ovde nije bio preterano pozitivan. Dodatno će se čuti i da je Haški tribunal dosta propusta do sada imao, posebno u slučaju Vojislava Šešelja, a sada su u pitanju njegovi saradnici. Dakle, više je razloga u igri, a jedan su svakako i izbori jer se očekuje da bi to povećalo rejting Srpske radikalne stranke.“

Haški tribunal

Haški tribunal

Iako zvaničnici Srbije ističu da će izvršiti svoje obaveze prema Haškom tribunalu, Vesna Petrović ne veruje da će to biti učinjeno pre okončanja izbora:

“Meni se po izjavama zvaničnika čini da neće, ali ne mogu da tvrdim, može da se dogodi. To, kako smatraju naše vlasti, jeste za njih problem zato što treba da pristupe nekim hapšenjima, da traže i Vojislava Šešelja i te njegove saradnike. To bi zaista malo opteretilo i predizbornu kampanju, tako da bih rekla da ih do izbora neće hapsiti”, dodaje Petrovićeva.

Srbiju bi mogao čekati negativni izveštaj o njenoj saradnji sa Haškim sudom pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, a ocena o propustu u saradnji sa tim sudom mogla bi se eventualno naći i u sledećem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. To sve mogu biti politički pritisci, ali ne postoje neke međunarodno-pravne sankcije kojima bi Srbija mogla biti podvrgnuta, zaključuje Vesna Petrović.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG