Piše: David Kakabadze (priredio: Slobodan Kostić)
Politička kriza u Gruziji dosegla je vrhunac nakon što je smenjen prozapadno orijentisani ministar odbrane, zbog čega se iz vlade povukao i njegov politički partner koji je bio zadužen za evropske i evroatlanske integracije.
Sve ovo je dovelo do toga da deset poslanika napusti vladajuću koaliciju "Gruzijski san" koja je zbog toga izgubila parlamentarnu većinu, primoravajući sve stranke da traže nove partnere za saveze.
Međutim, iako dramatična, kriza nije nikog iznenadila niti uznemirila. Umesto toga, ona bi mogla da razmrda gruzijsku političku scenu što je potrebno kako bi se biračima u budućnosti ponudile jasnije mogućnosti.
Neposredni povod za najnovije potrese bila je istraga zbog navodne korupcije u Ministarstvu odbrane, kada je premijer Irakli Garibašvili smenio ministra vojske Iraklija Alasanija koji je branio svoje zaposlene od ovih optužbi.
Ipak, u pozadini poslednjih događaja stoji činjenica da je vladajuća koalicija "Gruzijski san" već dugo vremena poput tempirane mine koja čeka da eksplodira. Taj savez su napravile partije koje su se ujedinjile samo da bi smenile tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija.
Samom stvaranju koalicije kumovao je milijarder Bidzina Ivanišvili koji je stekao bogatstvo tokom devedesetih u Rusiji, omogućavajući strankama da naprave savez, ali bez dalekosežnije platforme. Dve godine kasnije, jasno je da neke od ovih stranaka više ne mogu zajedno, što i same gotovo svakodnevno pokazuju.
Bivši ministar Alasanija i oni koji su zbog njega podneli ostavke, bili su najglasniji zagovornici u okviru "Gruzijskog sna" za uspostavljanje što bliskijih veza sa NATO i Evropskom unijom.
Za razliku od njih, Garibašvili je isto tako podržavao evropske integracije, ali je stalno pokušavao da uspostavi neku vrstu balansa između tog opredeljenja i nastojanja da se poprave odnosi s Moskvom. Takav put podržavao je i sam Ivanišvili koji je podneo ostavku na mesto premijera 2013. godine, tvrdeći da je njegova misija ispunjena - uključujući i jačanje trgovinskih veza sa Moskvom.
Danas, šest godina nakon Gruzijsko-ruskog rata koji je presekao sve trgovinske veze i doveo do toga da Gruzija izgubi skoro dvadeset procenata svoje teritorije, Rusija je na četvrtom mestu liste gruzijskih trgovinskih partnera.
Istovremeno Gruzija se nije pridružila međunarodnim sankcijama protiv Moskve koje su uvedene zbog njene uloge u ukrajinskom sukobu.
Ipak, uprkos razlikama u pristupu, politička kriza u Gruziji nije posledica brzine kojom se Tbilisi približava Zapadu. U koaliciji "Gruzijski san" i dalje su prozapadno orijentisani političari, uključujući republikanskog predsednika parlamenta Davida Usupašvilija.
Umesto toga, kriza pre svega pokazuje da je neophodno da politički lideri konačno jasno kažu kako više ne mogu da sede u amorfnoj koaliciji sa neistomišljenicima, samo zbog očinske senke Bidzine Ivanišvilija koji je inicirao njihovu saradnju.
Jedan od znakova Ivanišvilijevog uticaja na vladajuću koaliciju je što je on, uprkos tome što se više ne nalazi na nekoj zvaničnoj funkciji, bio prisutan na sastanku političkog saveta koalicije 5. novembra kada su poslanici iz Alasanijeve "Slobodne demokratije" došli da se oproste sa bivšim koalicionim partnerima. Neprijatno iznenađene tim gestom, demokrate su u znak protesta napustile skup.
Uprkos svemu, gubljenje parlamentarne većine "Slobodne demokratije" može da otvori put za neke nove političke opcije, s obzirom da se ubrzano približavaju parlamentarni izbori koji su planirani za 2016. godinu.
(Autor je direktor Gruzijskog servisa Radija Slobodna Evropa)
