Dostupni linkovi

logo-print

Granice i dalje izvor sporenja među ex-Yu državama


Sutorina, ilustrativna fotografija

Sutorina, ilustrativna fotografija

Na Balkanu se skoro svaka zemlja spori sa svakom oko granica, što je bio i jedan od uzroka ratova 1990-ih. Badenterova komisija je zauzela stav da se bivša Jugoslavija legalno raspala, a da granice bivših republika postaju državne. Međutim, skoro dve i po decenije kasnije, novonastale zemlje regije se međusobno spore oko granica. One nastoje da postignu rešenje pregovorima, a u nekoliko slučajeva predstoji međunarodna arbitraža.

U poslednje vreme pažnju javnosti najviše zaokuplja spor BiH i Crne Gore oko Sutorine. Naime, vlasti u Sarajevu su pokrenule ovo pitanje, iako je Sutorina pripadala Crnoj Gori pre raspada Jugoslavije.

Osim toga, BiH ima nerešena granična pitanja sa skoro svim susedima. Već godinama se spori sa Hrvatskom oko morske granice. Međutim, osim političkih prepucavanja oko spornih delova granice, vlasti u BiH nisu ništa konkretno uradile da reše otvorena pitanja, piše Dženana Karabegović u tekstu "Nerješena pitanja granica opterećuju odnose BiH sa susjedima".

Za Crnu Goru Sutorina nije otvoreno pitanje, niti slučaj za međunarodnu arbitražu ili sud, jer je status tog dela crnogorske obale za nju nesporan. To je crnogorska teritorija što je, podsećaju u Podgorici, verifikovala i Badenterova komisija, čije su odluke o granicama prihvatile sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije. Ipak, izjave pojedinih političkih, naučnih i crkvenih krugova u BiH o vraćanju Sutorine u njen sastav, nisu prošle bez reakcija u Crnoj Gori. Opširnije pročitajte u priči "Crnogorski ministri: Pitanje Sutorine kontraproduktivno po BiH" koju donosi Predrag Tomović.

Dve decenije od završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, Srbija ima nerešene granične sporove sa svim susednim republikama sa kojima je nekada činila jedinstvenu državu. U okolnostima, kada zvanični Beograd nije definisao dokle se pružaju granice države, postavlja se pitanje hoće li to biti jedna od većih prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji - a istraživao je Dušan Komarčević u tekstu "Nagomilani problemi zbog inertnosti države".

Zvaničnici na Kosovu kažu da ne postoje problemi u demarkaciji granica sa državama u okolini. Ona se odvija bez problema, te dodaju da će konačno okončanje ovog procesa pomoći međugraničnu saradnju. Demarkacija sa Crnom Gorom traje od 2012. godine. Dok predsedavajući kosovske komisije tvrdi da sve ide po planu, drugi članovi iste komisije kažu da sporova i problema sa Crnom Gorom ima duž cele granične linije, piše Amra Zejneli u tekstu "Kosovo i granice sa susedima: Oprečne izjave zvaničnika".

Ni Hrvatska nema do kraja definisane granice sa sve četiri države sa prostora bivše Jugoslavije u neposrednom susedstvu. Spor sa Slovenijom je pred arbitražom, a verovatno će tako završiti i sa drugim susedima, zabeležio je Enis Zebić u priči pod naslovom "Hrvatska i granice sa susjedima: Arbitraža sve izvjesnija".

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG