Dostupni linkovi

logo-print

Građani Srbije štede, ali ne veruju bankama


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Uprkos ekonomskoj krizi štednja građana Srbije u bankama raste. Štediše novac čuvaju uglavnom u devizama, ali najviše njih novac čuva kod kuće jer veruje da je tako ipak najsigurnije. U bankama stanovnici Srbije trenutno imaju 7,9 milijardi evra, što je za 400 miliona više nego prošle godine.

Uoči 31. oktobra, Svetskog dana štednje, Beograđani kažu da uglavnom ne ostavljaju mnogo novca na čuvanje bankama.




Zbog malog poverenja u domaću valutu u odnosu na devizne račune štednja u dinarima od 18 milijardi, koje vrede oko 158 miliona evra, skoro je zanemarljiva.

Ivana Pešić, direktorka ekonomskog web portala “Kamatica”, kaže za RSE da nije čudno da se u vreme rastuće finansijske krize ljudi odlučuju da novac povere bankama.

“Štednja je karakteristična za period krize jer gradjani žele da se oslone na svoj novac. U narodu se kaže da se štedi za crne dane. Ljudi gledaju da izbegnu situaciju da budu bez ičega ili upadnu u dugove ako ostanu bez posla ili ako naidju neka velika poskupljenja. Kamata koju banka nudi pruža sigurnost, znači da će taj novac koliko sačuvati vrednost. Upravo zbog inflacije, kursnih razlika i svega ostalog što preti finansijskoj stabilnosti jedne prosečne porodice.”

Vremena kada su kamate bile i do dest odsto odavno su prošla, pa su štediše sada zadovoljne sa prosečnih pet odsto na godišnjem nivou na oročene devize. Iako štednja raste, istraživanja specijalizovanih agencija pokazala su da samo 18 odsto populacije novac ostavlja u bankama.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da gradjani danas imaju manje poverenja u banke nego u nekoliko proteklih godina, i da je jedan od razloga komplikovan sistem štednje.

“Da bi oni koji primaju platu u dinarima, a većina je takvih, uopšte štedeo, a činjenica je da se štedi skoro isključivo u devizama, oni moraju da podnesu kursnu razliku koja ide bankama i menjačima. Pa onda moraju da odnesu devize u banku i da ih stave na štednju. Pa onda kada uštedjevinu hoće da upotrebi za nešto drugo opet mora da plati još jedanput i pretvori to u dinare. Iamo užasno loš sistem koji je napravljen za rasipništvo umesto za štednju. A štednja nije samo novčana. A ovakva štednja raste samo zato što nema razumnijeg načina da se ona upotrebi.”

Skoro trećina gradjana Srbije u teškim vremenima ekonomske krize nema novca za štednju, jer sve što zarade brzo potroše pa im nedostaje i za najosnovnije potrebe. Ali više od polovine onih koji mogu da pričuvaju nešto novca drže ga kod kuće.

Ivana Pešić kaže da većina ima samo manje sume koje može da ostavi za budućnost zbog čega uglavnom završi u kućnim fiokama.

“Neko ko ima 100, 200, 300 ili 500 evra ne odlučuje se na štednju jer je kamata koju bi dobio mala. Mogao bi da dobije kamatu od tri ili četiri odsto, i taj novac stajao bi mu u banci najmanje godinu dana, pa se radije odlučuje da ga stavi u slamaricu. Jer prosto se plaši šta će mu se dogoditi, da li će mu se za dva meseca pokvariti auto ili će mu trebati pare da deci kupi garderobu ili dodatne stvari za školu… Dok se svako ko ima veću količinu novca, četiri ili pet hiljada evra, odlučuje za banku.”

U Srbiji država po štednom računu garantuje maksimalno 50.000 evra, maksimalna kamata na štednju je oko 5,75 posto, dok neke banke u Nedelji štednje klijentima koji oroče više od 10.000 evra na godinu ili duže nude mogućnost da kamatu podignu unapred.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG