Dostupni linkovi

Građani Srbije plaćaju haške zatvorenike


Pogled iz jedne od zatvorskih ćelija u Sheveningenu
Pogled iz jedne od zatvorskih ćelija u Sheveningenu
Opoziciona Liberalno demokratska partija je najavila da će narednih dana ili sedmica uputiti predstavku Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije kojom se proširuju prava na novčanu pomoć haškim i optuženicima i osuđenicima. Naime, država se obavezala da snosi troškove putovanja i boravka porodica, isplatu pomoći za njihov svakodnevni život, kao i minimalne mesečne naknada za sve zatvorenike, a ne kao do sada samo za one koji su se dobrovoljno predali i koji nisu pravosnažno osuđeni.

Kenan Hajdarević, narodni poslanik LDP-a kaže za RSE da je ovakva odluka protivustavna a da je Ustavni sud:

„Jedini organ koji može da poništi vladinu Uredbu. Za nas je ona sramna jer ona omogućava novčanu pomoć svim haškim optuženicima, čak i onima koji su osuđeni za ratne zločine“, kaže Hajdarević i dalje obrazlaže stav svoje partije:

„Za nas je to sa moralne strane neprihvatljivo jer se na taj način relativizuje sve ono što su ti pojedinci učinili u toku ratnih 90-ih godina, a sa druge strane se relativizuje i ratna politika koja je stvorila te monstrume u Hagu. Ova uredba je samo jedan korak dalje u fascinaciji novih republičkih vlasti, odnosno pojedinaca ljudima koji se nalaze u haškom pritvoru.“

Do sada, na osnovu odluke iz 2003, predviđeno je da optuženi i članovi njihove uže porodice imaju pravo na novčanu pomoć ako su državljani ili imaju boravište u Srbiji, ukoliko su se dobrovoljno predali i ako nisu pravosnažno osuđeni.

Do marta ove godine materijalnu pomoć dobijalo je 16 optuženih državljana Srbije i članova njihovih porodica. Za tu svrhu tokom 2012. Srbija je isplatila ukupno 16 miliona dinara. Troškovi će, prema nekim računicama, biti višestruko veći.
Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala
Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala

Profesor Ustavnog prava Stevan Lilić smatra da ima elemenata koji ukazuju da su ovom odlukom prekršene odredbe Ustava Srbije.

„Ovde se ne radi o zaštiti prava zatvorenika garantovanih i međunarodnim konvencijama, već o posebnoj finansijskoj pomoći koja otvara pitanje diskriminacije. Ima jakih indikacija da je povređen Ustav Srbije o jednakoj zaštiti odnosno o postojanju diskriminacije u odnosu na haške optuženike. A posebno otvara i etička pitanja, da li takva pomoć treba da bude davana licima koja su osuđena za ratne zločine“, ističe Lilić.

Odluka Vlade je politička, kaže zaštitnik građana Saša Janković koga smo pitali da li su tom odlukom diskriminisani zatvornici u zemlji, jer ima porodica koje ne mogu da odvoje novac ni za posetu svojim bliskim u domaćim zatvorima.

„Ja ne mogu reći da je u pitanju diskriminacija, ne mogu reći ni da nije. Za to potreban jedan ozbiljan pravni postupak. Ne može se a priori tvrditi da je diskriminacija jer je reč o drugačijem faktičkom položaju, ali Republika Srbija je dužna da podjednaku pažnju unapređivanju položaja i ostvarivanju prava svih osoba lišenih slobode, bez obzira gde se oni nalaze“, naglašava Janković.

Specijalni tretman

Postoji novi odnos prema haškim optuženicima i osuđenicima, primećuje Nataša Kandić iz REKOM-a. To pokazuju i nedavne posete zatvorenicima u Sheveningenu najviših zvaničnika i iz Vlade i iz predsedničkog kabineta, mada ni prethodne vlasti, dodaje Nataša Kandić, nisu bile imune na specijalni tratman onih koji su odlazili u Hag. Kandićeva ne osporava potrebu da država pomogne porodicama da posećuju zatvorenike, ali osporava pravo da za to koristi sredstva građana iz doprinosa i poreza, iz budžeta Srbije, posebno onima koji su osuđeni za ratne zločine.
Pritvorska jedinica u Sheveningenu
Pritvorska jedinica u Sheveningenu

„Naravno da u nekoj normalnoj pravnoj državi to ne bi došlo u obzir jer bi to bila neka vrsta podrške onima koji su činili ratne zločine. Ne sporim da haški optuženici treba da imaju mogućnosti da viđaju svoje familije, naprotiv, država bi morala da nađe neka sredstva, ali ne iz poreza građana zato što verujem da dobar deo ne bi hteo ni na ovaj način da pomaže one koji su osuđeni za najteža krivična dela. Znači, morala bi ta sredstva da se nađu iz zaplene imovine onih koji su osuđeni za organizovani kriminal... na razne druge načine, ali nikako iz poreza i doprinosa građana Srbije“, naglašava Kandić.

I Kenan Hajdarević se osvrće na januarsku posetu ministra pravde Nikole Selakovića i februarsku savetnika predsednika Republike Olivera Antića zatvorenicima u Sheveningenu.

„Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić je baš na 20. godišnjicu otmice Bošnjaka u Štrpcima posetio haške zatvornike među kojima se nalazi i Milan Lukić koji je bio organizator i egzekutor otetih ljudi. Ja mislim da je to posledica neke vrste političke bliskosti savetnika Antića i ministra Selakovića sa tim ljudima koji se nalaze u Haškom tribunalu", ocenjuje Hajdarević.

Mediji su nakon tih poseta beležili pikantne detalje o dobrodošlici koja im je priređivana od strane zatvorenika u vidu raznih gurmanluka, od čokoladnih bombonica, do pita sa sirom iliti mesom. U torbama nisu poneli očekivano obećanje da će ubuduće srpski ratni zločinci svoje kazne moći da odsluže u srpskim zatvorima, ali jesu poneli specijalne poklončiće zatvorenika svojima u domovini.

Doduše, veliko zadovoljstvo savetnika Olivera Antića nakon susreta sa predsednikom Suda Teodorom Meronom, postala je razumljivija nakon oslobađajuće odluke generalu Perišiću u kojoj se abolira državni i vojni vrh Srbije od odgovornosti za ratove 90-ih, jedne u nizu oslobađajućih presuda koje su dovele u pitanje dugogodišnji rad Tribunala. Dotle da se tumači da je zapravo i sam Milošević praktično aboliran. Ali, to je već druga, ozbiljnija priča o konačnom učinku Tribunala kome uskoro ističe mandat a koja, bojim se, nije na pameti predsedniku Skupštine UN Vuku Jeremiću koji najavljuje oštru aprilsku njujoršku debatu o radu Suda.
XS
SM
MD
LG