Dostupni linkovi

logo-print

Radio Subotica, jedan od prvih višejezičnih elektronskih medija u Vojvodini, osnovan 1968. godine, zakonski je1. novembra praktično prestao da postoji. Nakon dva neuspela pokušaja prodaje, Agencija za privatizaciju odbila je da se radio po treći put nađe na aukciji, te pred ovom kućom stoji mogućnost da ode u stečaj ili da se kroz eventaulnu podelu akcija sačuva, ali u nekoj drugoj formi.

Specifičnost Radio Subotice je upravo u njenom višejezičnom programu – uz tri redakcije na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku, ovaj je medij emitovao još i programe na nemačkom i bunjevačkom. Gotovo je izvesno da će od toga preživeti samo srpski i mađarski program, a da će se teško pokrenuti program na drugim jezicima.

Sa datumom završetka privatizacije elektronskih medija, svi zaposleni u Radio Subotici dobili su otkaze, osim glavnih urednika tri redakcije i po jednog novinara, koji su održavali minimum programskog sadržaja. U četvrtak, 26. novembra, stekli su se uslovi da radni odnos prestane i njima, tako da je radio sada bez ijednog zaposlenog.

Međutim, kako je Radiju dodeljena frekvencija do naredne godine, program bi se morao emitovati sve do ukidanja i frekvencije. Zasad je rešenje u volonterskom radu – i glavni urednici i nekoliko novinara prihvatili su da program prave na volonterskoj osnovi, do daljnjeg, odnosno dok se ne pronađš način da se taj rad isplati.

Lokalna samouprava više nema zakonskih mogućnosti da finansira radio, iako su i vladajuća politička elita i građani više puta pokretali inicijative da se Radio Subotica, zbog specifičnosti njenog programa, izuzme iz privatizacije, te i dalje ostane lokalni radio koji bi bio budžetski finansiran.

Program se radi u tzv. sendviču, odnosno na jednoj frekvenciji na sva tri jezika, iako je sve donedavno radio posedovao dve frekvencije. Drugu frekvenciju je RTV Vojvodina, koja je njen vlasnik, ustupila RTV kući Panon, gde je nedavno prešao deo novinara mađarske redakcije. Inicijativa o stvaranju posebnog mađarskog radija potekla je od Saveza vojvođanskih Mađara, ali ona nije dobila podršku u većem delu mađarske redakcije Radio Subotice.

„Veći deo nas je ipak bio za ostanak u zajedničkom radiju, kao multietnmičkoj i multikulturnoj instituciji. Privatizacija je međutim dovela u opasnost da se ukinu programi na jezicima nacionalnih manjina. programa ukinula", kaže Imre Tot, novinar mađarske redakcije Radio Subotice.

Iako je inicijativu SVM prihvatio i Nacionalni savet Mađara, pri tom odbivši peticiju koju je potpisalo blizu 7.000 slušalaca ove redakcije da se očuva postojeći program, tim stavom i odlukom nisu zadovoljni mnogi novinari.

„To rešenje mi smatramo lošim i plašimo se da je ono čak i nezakonito“, kaže Tot.

Logo Radio Subotice

Logo Radio Subotice

Ovakvo rešenje glavni urednik mađarske redakcije Erne Nemet vidi kao političko.

„Sada postoji jedna nova radio stanica, Mađarski subotički radio (Magyar szabadkai radio), a cilj čitave inicijative je bio uništavanje Radio Subotice. Mi smo bili objektivni i nepristrasni, i to je bio problem. A tu odluku doneo je lično Ištvan pastor“, kažeNemet.

Mađarski pokret, nedavno osnovan kao opozicioni blok unutar Saveza vojvođanskih mađara, nazvao je novi radio piratskim, odnosno nelegalnim, jer za njegovo pokretanje Fondacija Panonne poseduje dozvolu, te da je UO ove fondacije odbio predlog direktora RTV Panon da uđe u taj projekat. „Mađarski program Radio Subotice i RTV Panon dovedeni su u ovu situaciju nasilnim političkim odlukama predsednika Saveza vojvođanskih Mađara“, napominje Mađarski pokret.

Jedan od predloga novinara bio je da se u slučaju gašenja Radio Subotice osnuje posebna, politički nezavisna fondacija koja će stati iza novog medija. Nacionalni savet odbio je taj predlog, i odlučio se za ovakvo rešenje.

Sa druge strane, nacionalni saveti bunjevačke i hrvatske zajednice nisu imali nikakve inicijative da se spasu programi na ovim jezicima, A upravo zbog malobrojnosti auditorijuma, opstanak ovakvih medija na tržišnim prinicipima je vrlo neizvestan.

Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje, kaže da je Vojvodina bila spremna da i dalje pomaže manjinske medije, ali da je inicijativa morala doći iz samih zajednica. On ocenjuje da se upravo zbog brojnih programana manjinskim jezicima, koji će sada izvesno biti ugašeni, koncept privatizacije bez ikakve alterantive pokazao veoma lošim.

"Ono što je bilo problematično od samog početka, kada je zauzet taj magistralni pravac da se ide u privatizaciju, jeste što se nije razmišljalo o alternativi. Ti koncepti postojanja medija, pa i medija lokalne samouprave su bili skupi. Onda je trebalo razmišljati o drugim modelima, o mogućem drukčijem načinu organiziranja svih tih kuća putem civilnog sektora, o čemu se nikada ozbiljno nije razmišljalo. Nikada se nije ozbiljno razmišljalo pretpostavljam što je bilo kojoj vlasti, neovisno o razini, bilo jedino bitno na određeni način pomagati samo ono što može kontrolirati", podseća Kuntić.

Posledica toga je da će informisanje na srpskom jeziku ostati u okviru privatnih medija u gradu, a šansu za opstanak imaju još mediji na mađarskom jeziku, jer je ta zajednica sposobna da finansira svoje medije. Otale manjinske zajednice neće više imati svoj program, kaže Kuntić.

„A hrvatska zajednica u Vojvodini ostaje bez tri medija – Radio Subotice, Radio Sombora i Radio Bača. Svakako je trebalo razmišljati o alternativi - nekim komercijalnim emiterima civilnog sektora ili o takozvanim komunitarnim medijima, sve popularnijim u Europi. Ništa se nije preduzelo, iako je pokrajinskom tajništvo, kao financijer tih medija u jednom dijelu, predlagalo razgovore koji će voditi unapređenju informiranja jezicima svake pojedinačne manjine koja je za to zainteresirana. Moram reći da nikada nismo imali pokazanu volju da se s pokrajinskom administracijom ozbiljnije razgovara o tome“, kaže Kuntić.

Direktor radija Ljubiša Stepanović, međutim, tvrdi da je u kontekstu privatizacije u opasnosti i srpski program.

„Ovde se pažnja usmerava na poziciju nacionalnih manjina i kapacitete za njihovo informisanje, a pri tom se zaboravlja većinsko stanovništvo, Srbi, koji se inače tretiraju kao većina, iako su i oni ovde statistička manjina....Ko sad treba da dođe ovde - ambasador Konuzin da pita ima li ovde Srba? Ko će njih da zastupa i njihov interes u ovakvoj strukturi? Jer nacionalna veća su legitimisana da zastupaju interese svoje manjinske zajednice“, navodi Stepanović.

Dalja sudbina radija, odnosno ono što je ostalo od njega dakle potpuno je neizvesna. Gradonačelnik Jene Maglai ipak zadržava dozu optimizma.

„Lokalna samouprava je obezbedila sredstva da se Radio finansira do 1. novembra, a u republičkom budžetu su obezbeđena sredstva za socijalni program. No, iako grad nema puno prostora za dalje manevre, ne bih tek tako otpisao radio, iako su šanse da se spase zaista male“, kaže Maglai.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG