Dostupni linkovi

logo-print

Prevareni bh. građani: Gorka iskustva azilanata iz Kalesije u Švedskoj


Elvir i Sanela Čajtinović

Elvir i Sanela Čajtinović

Azil u Švedskoj je do 1. jula 2012. godine, prema podacima Nacionalnog migracionog odbora Migrationsverket, zatražilo 17.009 ljudi iz 119 zemalja, a među njima i 851 državljanin Bosne i Hercegovine, i to sa područja Sapne, Zvornika i Kalesije. Svi koji su otišli vraćeni su, ili će biti, jer azil nisu mogli dobiti. Bez obzira na njihov povratak, građani i dalje masovno odlaze, i to samo sa jednim ciljem - u potrazi za poslom.

Elvir i Sanela Čajtinović i njihova dva sina iz Kalesije prije mjesec dana otišli su za Švedsku jer im je rečeno da će tamo dobiti azil i posao. I Sanela i Elvir su nezaposleni, žive od poljoprivrede, a to, kažu, nije dovoljno da bi školovali djecu i prehranili obitelj.

„Ne bih preporučio nikome da ide. Bolje mu je u Bosni nego igdje. Pokušao eto, nezaposlenost, hajde malo bolji život, da promijenim. Ali to je sve bila laž. Narod počeo ići, hajde i mi da probamo. Koštalo me nekih hiljadu i sto, dvjesta maraka. To sam kao u vodu bacio“, priča Elvir.

„Bilo bi dobro da se pobrinu naši ljudi za ove što idu, recimo da dođu na tu stanicu, da kažu: ’Ljudi, ne idite, dajete džaba tih 2.000 maraka’, koliko košta taj put. A ipak sam otišla zbog svoje djece što sam mislila da će biti bolje, da će biti tako kao što ljudi kažu - dobićeš posao, dobićeš ovo, ono. Međutim, nije to to“, kaže Sanela.

Vjerujući da će dobiti posao, u Švedskoj su 20 dana bili i Jasmin i Sanela Muharemović. U Međeđi kod Sapne žive s dvoje malodobne djece u trošnoj kućici sa jednom sobom i kupatilom. Sanela Muharemović priča o putu u Švedsku, nadi s kojom je tamo išla, ali i gorčini s kojom se opet vratila.

„Nemaš svom djetetu ništa da pružiš, da ga zadovoljiš, i zato smo išli. Tražili smo bolji život. Međutim, to njih ne interesuje. Njih ekonomski azil ne zanima uopšte. A mi nismo mogli ništa drugo reći i lagati. Oni kažu da politički azil prolazi, to jedino – ako si negdje nešto zabrljao, da sad tamo prebjegneš, da te oni spase. Mi da smo znali da se narod vraća, mi ne bismo išli. Uzajmili smo pare da idemo, potrošili smo do 2.000 maraka da odeš, da nešto učinuiš za svoj život, za svoju djecu. Od čega da vratimo kad nemamo posla? Mi bismo išli da radimo bilo šta, ali nemamo šta da radimo“, kaže Sanela Muharemović.

Nitko od ovih ljudi nije odmah vraćen za BiH, nitko nije ostavljen na ulici, a svaki dan imali su hranu i dnevnice. Elvir Čajtinović bio je na razgovoru za azil.

„Jesu nas pitali zašto smo napustili svoju zemlju, zbog čega. Napustio, eto, došao da tražim posao, da bih radio nešto. Nisam ja došao da me oni hrane, da mi daju hranu, to m i nije trebalo“, kaže on.

Elvirova supruga Sanela kaže da u 20 dana, koliko su oni bili u Švedskoj, svaki dan su dolazila po tri autobusa građana Kalesije.

„Žalosno koji ljudi dolaze tamo. Zašto? Zato što u Bosni nemaju posao. Tri autobusa dođu najedanput. To je gore nego u ratu dok je bilo. Kad pitaš ljude odakle su - Kalesija, Sapna.“

Obitelji rasprodale svu imovinu

Sanela Muharemović nam je ispričala da su njoj i njenom suprugu na razgovoru za azil u Švedskoj rekli da su institucije vlasti BiH obećale da će svim azilantima osigurati posao i krov nad glavom.

Kuća Jasmina i Sanele Muharemović

Kuća Jasmina i Sanele Muharemović

„Šta god rekneš i kako god rekneš, ne interesuje ih. Kažu: ’Mi znamo razlog, znamo kakva je situacija u Bosni, ali vaši iz vlade su došli i potpisali da se svi vi morate da vratite svojim kućama, da će vam oni obezbijediti posao, novčanu pomoć, ko nema kuće da će pomoći.’ Međutim, sve su slagali, sve. Mi smo se vratili – ko nam je pomogao? Dječiji je došao dva dana iz nas. Ko god je otišao u Švedsku, oni su vratili po 20 markica. Nikad mi nisu dali. Sad smo mi išli, dobili smo drugi, onaj smo potražili nema, ne možeš dobiti. Od čega živiš? Ako imaš negdje, jednu dnevnicu, ako nemaš - pati se.“

Brojne obitelji su, u uvjerenju da će u Švedskoj dobiti posao, rasprodale svu imovinu. Nakon što im je tamo rečeno da se moraju vratiti, u očaju su tražili bilo kakvu pomoć. Sanela Muharemović kaže da je bilo strašno gledati ljude na aerodromu koji se više nemaju gdje vratiti.

„Pun avion, oni su nas vratili. Jedna žena plače, kaže: ’Neću u avion, vi mene ubijte. Ja hoću autobusom.’ ’Ne možeš u autobus’, kaže, ’ima u Njemačkoj granica i vratiće vas policija, imate pravo da budete tri mjeseca.’ A oni su nas vratili nismo ni mjesec dana bili. Znači sjedeš u avion, nemaš granice i pravo Švedska - Bosna. Sletiš i šta ćeš?“

Načelnik Kalesije Rasim Omerović izrazio je zabrinutost zbog velikog odlijeva njegovih građana, jer je BiH sad pod povećalom zbog zlouporabe bezviznog režima.

„Kad smo provjeravali koji je broj podnesenih zahtjeva za izdavanje pasoša bilo je oko 800 pasoša kad su u pitanju juni i juli mjesec, i mi smatramo da su oni svi napustili BiH i otišli“, naveo je Omerović.

Bez obzira na povratak svih onih koji su već tražili azil, i dalje je mnogo onih koji odlaze. Ne vjeruju svojim susjedima da će biti vraćeni - vjeruju da će imati malo više sreće.
  • 16x9 Image

    Maja Nikolić

    Novinarstvom se bavi od 2006. nakon završenog studija žurnalistike u Sarajevu. Dopisnica je RSE iz Tuzle od 2007. godine. Bavi se najviše socijalnim, političkim i temama ratnih zločina. Često govori o pravima manjina i marginaliziranih skupina.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG