Dostupni linkovi

logo-print

13. godina od smrti Slavka Ćuruvije: Vlast ne želi pronaći ubice


Venci na mestu ubistva Slavka Ćuruvije, 11. aprila 2012.

Venci na mestu ubistva Slavka Ćuruvije, 11. aprila 2012.

Na 13. godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije predstavnici novinarskih udruženja još jednom su od nadležnih u Srbiji zatražili da kazne odgovorne za taj zločin. Uprkos davnom obećanju nove demokratske vlasti da je to jedan od prioriteta, ovaj slučaj do danas nije rasvetljen.

Slavko Ćuruvija ubijen je u nedelju na Uskrs 11. aprila 1999. godine. Nakon što su ispred ulaza zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u centru Beograda, u njega ispalili 17 metaka nepoznati napadači nestali su bez traga. Trinaest godina posle novinari su još jednom položili venac na mestu ubistva.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je da je krajnje vreme da država kazni nalogodavce i izvršioce.

„Otkrivanje ubica Slavka Ćuruvije predstavlja zavet nove Srbije koja nikada ne sme da zaboravi vremena u kojima je država ubijala svoje gradjane i u kojima su tajne službe bile kontrolori naših života. Da se to vreme nikada ne bi zaboravilo vlast je obavezna da pokaže malo političke volje i odlučnosti i da zaviri u mračne odaje režima Slobodana Miloševića. Jer bez raščišćavanja veza izmedju tajnih službi i državnog aparata neće biti ni istine o ubistvu Slavka Ćuruvije.“

Jovo Ćuruvija, brat Slavka Ćuruvije, obratio se pismom Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer taj slučaj još nije razrešen.

Jelko Kacin rekao je za naš program da ne može da govori o detaljima njegovog odgovora Jovi Ćuruviji, ali je dodao da su sloboda medija i pravna država važni za evrointegracije.

Rajko Danilović

Rajko Danilović

“Moram da kažem da svi mi očekujemo da će se institucije Srbije dokazati na delu. Trinaest godina je predugo razdoblje da bi verovali da se tu ništa ne može uraditi na polju istrage. Ali ono što stoji iza svega toga zapravo je naše ubedjenje da Srbija može mnogo više, bolje i brže da uradi za sebe na putu u Evropsku uniju.”

Advokat Rajko Danilović kaže da je dobro što su evropski zvaničnici još jednom upoznati sa slučajem Ćuruvija.

„Zato što je Evropa zainteresovana za Srbiju pošto naša zemlja treba da udje u Evropsku uniju. Bez te pomoći sa strane teško je očekivati da se ova stvar izvede na sud. Jer sve je ovde rasvetljeno... Ko je naručio ubistvo, to su Slobodan Milošević i Mirjana Marković, ko su organizatori likvidacije i koji su radnici i saradnici Državne bezbednosti bili umešani u to.“

U DB-u još Miloševićevi ljudi

Politička garnitura koja je na vlast došla posle petooktobarskih promena 2000. nebrojeno puta obećavala je da će ubice stići pravda. Pokrenut je pretkrivični postupak, uz sumnju da su Slavka Ćuruviju ubili pripadnici Državne bezbednosti Srbije, saslušano je više od 100 svedoka, medju kojima i ljudi iz DB-a i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali bez epiloga.

Spekulisalo se da kao mogućeg nalogodavca pravosudni organi nameravaju da ispitaju Mirjanu Marković, suprugu nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, ali se to nikada nije dogodilo jer se nalazi u Rusiji.

Branka Prpa, 11. april 2012.

Branka Prpa, 11. april 2012.

Branka Prpa, koja se u trenutku ubistva nalazila u društvu Slavka Ćuruvije, za naš program kaže da za to što je slučaj još na mrtvoj tački najveću krivicu snosi vlast.

„To je jasno jer nadležne državne institucije, koje su izmedju ostalog i odgovorne za to ubistvo u vreme Slobodana Miloševića, ništa ne rešavaju. To znači da je činjenica da se te državne institucije nisu promenile. Ovo pitanje se prosto ignoriše, i tako to traje 13 godina. U stvari se ne radi ništa i cela stvar je gurnuta pod tepih. Uvek se samo čeka da prodju ovakve godišnjice da opet sve ostane bez talasanja javnosti.“

Slavko Ćuruvija ubijen je u vreme NATO intervencije na SR Jugoslaviju, a nekoliko dana pre ubistva u dnevnom listu „Politika ekspres" optužen je za „priželjkivanje bombi i izdaju". Istraga je posle pada režima Slobodana Miloševića utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa lica mesta.

Novinar Miloš Vasić zaključuje da ubistvo Slavka Ćuruvije ne može biti rasvetljeno sve dok u Državnoj bezbednosti, sadašnjoj Bezbednosno informativnoj agenciji, rade ljudi iz vremena Slobodana Miloševića.

„Suština problema je u onoj poslovici da vrana vrani oči ne vadi. Čitav donji radni nivo Državne bezbednosti je ostao isti. I oni sigurno neće jedni drugima da čine bilo šta što može da ih ugrozi. Ubice Slavka Ćuruvije biće otkrivene jednog dana, ali bojim se da to zavisi od biološkog obnavljanja DB-a, odnosno BIA-e.“

Osim likvidacije Slavka Ćuruvije, godinama su u Srbiji nerazrešena i ubistva novinarke “Duge” Dade Vujasinović i dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG