Dostupni linkovi

logo-print

Rusi podeljeni o ulozi Staljina


Portret Staljina u crkvi u njegovom rodnom gradu Gori u Gruziji

Portret Staljina u crkvi u njegovom rodnom gradu Gori u Gruziji

Na današnji dan pre 60 godina umro je sovjetski lider Josif Visarionovič Staljin. Njegova vladavina je zapamćena po slamanju nacističke Nemačke, ali pre svega po milionskim žrtvama nemilosrdnih „čistki“, pa ga mnogi zbog toga smatraju jednim od najvećih diktatora u istoriji, poredeći ga čak sa Hitlerom.

Rusi danas imaju podeljeno mišljenje o Staljinovoj ulozi, koji je inače poreklom Gruzin.

“Petog marta u 21.50 posle teške bolesti, umro je predsedavajući Saveta ministara SSSR i sekretar Centralnog komiteta KP, Josif Visarionovič Staljin”, pročitao je spiker na državnom radiju.

Staljin je preminuo od izliva krvi u mozak u 74-oj godini. Spekulisalo se da su ga otrovali najbliži saradnici, jer je mašinerija čistki koja je poslala u smrt milione ljudi radila do njegovih poslednjih dana.

Kada je umro, stanovništvo Sovjetskog Saveza je plakalo. Međutim, ubrzo je njegov naslednik Hruščov otpočeo "destaljinizaciju", otkrivanjem mračne strane njegove dugogodišnje vlasti i ukidanjem prisilnog rada po gulazima. U tajnom referatu na 20-om kongresu Komunističke partije SSSR 1956, Hruščov je ukazao na mnoge zloupotrebe iz Staljinove epohe.

FOTOGALERIJA: Staljinov život kroz fotografije

Vrhunac ovog procesa bilo je izmeštanje Staljinovog tela iz Lenjinovog mauzoleja 1961. godine i samo nekoliko meseci kasnije - promena naziva "grada heroja" Staljingrada - poprišta bitke koja je označila prekretnicu u Drugom svetskom ratu, u Volgograd.

Njegovim dolaskom na vlast nakon smrti Lenjina 1924. Sovjetski Savez je nastavio ubrzanu industrijalizaciju u kojoj je zemlja otimana od seljaka, pa je od gladi tokom 1920-ih i 1930-ih umrlo oko 10 miliona ljudi.

Na velikim infrastrukturnim projektima su radili zatvorenici Staljinove zloglasne mreže logora Gulag, u kojem su stradali milioni. U čistkama tokom 1930-ih ubijeni su mnogi visoki funkcioneri Komunističke partije poput Trockog, a likvidirani su i vodeći oficiri, uključujući i načelnika generalštaba Tuhačevskog, što je imalo katastrofalne posledice tokom Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno vise od 20 miliona sovjetskh građana.

Nakon Drugog svetskog rata Staljin je nastavio čistke, a 1948. dolazi do razlaza sa Titovom Jugoslavijom.

Staljin je danas uglavnom poznat kao tiranin, mada stanovnici postsovjetske Rusije gaje ambivalentan stav prema njemu.

FOTOGALERIJA: Vorkuta - Grad nastao iz gulaga

Oko 48 posto Rusa smatra da je Staljin imao pozitivnu ulogu, a samo 22 posto njih ga smatra „izrazito negativnom ličnošću“, kako se navodi u istraživanju nezavisnog centra Levada 2012. godine.

Aleksej Levinson, direktor ove institucije kaze za Radio Slobodna Evropa da je podrška Staljinu u delovima ruskog društva povezana sa rasprostranjenom antizapadnom retorikom.

“Stoga nije teško u takvom ambijentu uključiti i ideju da Zapad nastoji da nas liši naše slavne prošlosti, da minimizira našu ulogu u pobedi nad Nemačkom”.

Aktuelni ruski lider Vladmir Putin je nazvao Staljina “uspešnim menadžerom”, što En Aplbaum, autorka knjige o Staljinu, ocenjuje u intervjuu za RSE kao neosnovan stav.

“Ne, ja takve tvrdnje osporavam. Treba videti kakva bi Rusija danas bila da se razvijala na drugačiji način. Milioni ljudi su likvidirani, uništeni stvaralački talenti, zakinut obrazovani sistem, rad je bio zasnovan na robovlasničkom iskorištavanju. Brojni naučnici su poslati da iskopavaju ugalj po gulazima umesto da se bave znaukom u interesu napretka i boljeg života svih. Rekla bih da je najveći trijumf Staljina u tome što je Ruse uverio da se drugačije ne bi mogli razvijati. Staljin je čak i započeo rat. On i Hitler su međusobno podelili Evropu 1939, sporazumom Molotov-Ribbentrop. Zajednički su napali Poljsku i baltičke države. Staljinova odluka je bila da Hitleru pruži dve godine kako bi pokorio zapadnu Evropu. Ali cenu je tada platio Sovjetski Savez i ruski narod. Napad Hitlera dočekali su nespremni. Mnogo milijuna ljudi je poginulo, umrli su nepotrebno. Da Staljin nije paktirao s Hitlerom na početku, mnogi ljudi bi preživeli rat.”



Ona ističe da Rusija nije učinila dovoljno u obračunu sa Staljinom i staljinizmom.

“Kremlj ne pokušava da uguši raspravu o Staljinu - ali je vodi prilično selektivno. Dakle, tu je vrlo malo rasprava o gulagu, industrijalizaciji, čak i kolektivizaciji. No, mnogo se govori o Staljinovim pobedama u Drugom svetskom ratu što trenutno rusko vođstvo vidi kao najslavnije trenutke SSSR-a.

Drugim rečima, mnogo od onoga što je krivo u Rusiji danas, ostatak je prošlosti. Još uvek postoje institucije zaostale iz bivših vremena. O tome svedoči način na koji funkcioniše zatvorski i pravosudni sistem, ili tajna policija. To se gotovo nije promenilo u poslednjih 30-40 godina. Rusi na njih nisu više toliko osetljivi i ne žele ih reformisati.

Jedan od razloga je što nisu naučili lekciju iz sovjetske prošlosti, ali i to što promene nisu u interesu aktuelnog vođstva. Vlast nastoji ugušiti svaku kritičku raspravu i zadržati je isključivo na pozitivnim aspektima prošlosti”.


Kada je Staljin umro, prošla je nezapaženo vest da je istoga dana, pre 60 godina preminuo veliki ruski kompozitor Sergej Prokofjev.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG