Dostupni linkovi

logo-print

Godina političke krize, migracije i borbe protiv ekstremizma


Prizren, decembar 2014.

Prizren, decembar 2014.

Godina 2014. na Kosovu biće sigurno upamćena po institucionalnoj krizi. Bivša vladajuća koalicija koju su činili Demokratska partija Kosova i Alijansa za novo Kosovo već su na početku godine počele da gube većinu u Skupštini, i bilo je pitanje dana kada će se izglasati nepoverenje Vladi.

Neuspeh privatizacije Pošte i telekomunikacija, potom i neuspeh formiranja Oružanih snaga Kosova, dokazali su političku nemoć te vlade. Bivši premijer je na godišnjici nezavisnosti Kosova u februaru obećao transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage.

„Ovo je poslednja parada Bezbednosnih snaga Kosova u čast Dana nezavisnosti a pod tim imenom. Deli nas veoma kratko vreme, nedelje ili možda mesec dana, kada će se formirati Oružane snage Kosova“, kazao je tada Thaci.

Vlada je ubrzo izradila zakon o Oružanim snagama ali ta transformacija je zahtevala i ustavne izmene, odnosno, dvotrećinsku većinu poslanika nevećinske zajednice. Srpski poslanici su međjutim bojkotovali sednicu na kojoj je trebalo da se izglasa taj zakon. A s obzirom da je izgubljena i većina u Skupštini, otvoren je put za vanredne izbore, nakon raspuštanja Skupštine uz dogovor dveju najvećih partija.

Tokom predizborne kampanje partije su najviše obećavale otvaranje novih radnih mesta – Hashim Thaci obećao je čak i 200 hiljada takvih, a Isa Mustafa 120 hiljada. S druge strane, lider opozicionog Samoopredeljanja, Albin Kurti, obećavao je uspostavljanje reda i zakona, te je često podsećao da ukoliko ovaj pokret bude na čelu, borba protiv korupcije i kriminala će početi od visokih vladinih i opštinskih zvaničnika.

Na izborima je takođje učestvovala Srpska lista, koju je fomirao zvanični Beograd. Izbori koji su usledili ocenjeni su najboljim izborima do sada na Kosovu. Najviše glasova ponovo je dobila Demokratska partija Hashima Thacija.

„Kosovo treba da bude ponosno. Ovim izborima, Demokratska partija i Kosovo počinju s novom misijom“, kazao je Thaci.

Veoma brzo, lideri opozicionih partija odlučili su da stupe u postizbornu koaliciju uz izgovor da neće dozvoliti da Thaci ponovo bude na čelu vlade.

Međutim, najpre je zapelo kod mesta predsednika Skupštine, koji je, odlukom Ustavnog suda, morao da bude iz pobedničke partije, ali ta partija nije imala dovoljno glasova da on bude izabran.

Ta institucionalna kriza trajala je šest meseci, a ono što je obeležilo prekretnicu bile su i izjave američke ambasadorke na Kosovu, Tracey Jacobson prilikom jedne debate u Prištini.

“U situaciji smo gde imamo odluku Ustavnog suda koja kaže da Demokratska partija Kosova (PDK) ima pravo da predloži predsednika Skupštine, ali znam da i koalicija ima sporazum koji predviđa da Isa Mustafa bude predsednik Skupštine, a Ramush Haradinaj premijer. Ali, ukoliko se građani pozivaju da izađu na ulice zbog toga što ovaj sporazum ne može da se sprovede, mislim da je to samo politički manevar”, kazala je Jacobson.

Predstojećih dana, opozicioni blok je već počeo da se gasi. Zbog nemogućnosti da ovaj blok dobije mesto predsednika Skupštine, lider Demokratskog saveza zahtevao je premijersko mesto, a na šta je ciljao i Ramush Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova.

Isa Mustafa i Hashim Thaci

Isa Mustafa i Hashim Thaci

Ubrzo, u koaliciju ulaze Isa Mustafa i Hashim Thaci, a nakon tri nedelje konsultacija, potpisuje se sporazum na osnovu kojeg je Isa Mustafa premijer, Hashim Thaci njegov prvi zamenik i ministar spoljnih poslova, sve do 2016., kada će inače kandidovati za mesto predsednika zemlje. Mesto predsednika skupštine pripalo je Thacijevoj partiji.

Sporazum je otvorio put konstituisanju Skupštine, izboru vlade, a u koju je ušla i Srpska lista. Ova lista dobila je mesto zamenika premijera i dva ministarstva – za zajednice i povratak, i za administraciju lokalne samouprave.

Sredinom decembra, Kosovo je dobilo nove institucije a koje su preuzele odgovornost da nastave dijalog sa Beogradom, da formiraju Specijalni sud za ratne zločine, da usvoje zakon koji će sprečiti odlazak kosovara na strana ratišta. Obećan je i ekonomski razvoj a kako bi se otvorila nova radna mesta. Međjutim, ono što je poslednje dane u 2014 karakterisalo jeste masovni odlazak mladih u zemljama Zapadne Evrope. Protiv ilegalne migracije govorili su svi političari.

Predsednica Atifete Jahjaga je u godišnjem govoru ispred Skupštine rekla da to pitanje treba da bude velika briga svih institucija i političkih partija.

“Prizori nezaposlenih mladih koji skitaju trgovima naših gradova, gradova koji postepeno prete da se pretvore u gradove duhova, ili prizori dugih redova za kupovinu jednosmernih karata u pravcu fiktivnih nepostojećih adresa spašavanja, treba da uznemire našu dušu, da nas ostave bez sna. Naša je odgovornost da se suočimo i tražimo rešenje za potrebe naših građana.Mi snosimo odgovornost za neostvarene snove i za razočaranje građana sa državom“, poručila je.

Ono što je 2014. okarakterisalo jeste i akcija kosovskih bezbednosnih organa u hapšenju preko 60 lica koja se sumnjiče da su učestvovali u ratu u Siriji, na strani terorističkih organizacija. Međju uhapšenima su bili i imami džamija na Kosovu a protiv koji se vodila istraga zbog podsticanja mladih na ekstremistička dela.

Jahjaga je u nekoliko navrata jasno stavila do znanja da neće dozvoliti da Kosovo postane utočište ekstremizmu a niti izvor kriminalnih i terorističkih aktivnosti.

Međunarodno priznanje kosovskih sportista

Pozitivne vesti tokom 2014. su uglavnom dolazile iz sporta.

U godini kada se mjesecima odugovlačilo sa formiranjem institucija, sport na Kosovu je doživeo kulminaciju kada je u pitanju njegovo međunarodno priznanje.

Na samom početku godine Svetska fudbalska federacija FIFA dozvolila je Kosovu da igra prijateljske mečeve sa drugim selekcijama. Rukometni savez Kosova je zvanično primljen za punopravnog člana Evropske rukometne federacije.

Kosovska džudistkinja Majlinda Kelmendi je u avgustu odbranila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u džudu, u kategoriji do 52 kilograma, a koje se održavalo u Moskvi. U aprilu je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Francuskoj.

Kao punopravni član i Bokserski savez Kosova je primljen u Svetsku boksersku federaciju.

Šlag na tortu je svakako skorašnje učlanjenje Kosova u Međunarodni olimpijski komitet. To znači da Kosovo može sudelovati na kvalifikacijama za olimpijske igre, a takođe i na samim olimpijskim igrama u Bakuu 2015. i u Rio de Janeiru 2016. godine.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG