Dostupni linkovi

logo-print

Glasanje bez ishoda


Građani čitaju materijal o samoorganizovanom referendumu u Donjecku, Ukrajina

Građani čitaju materijal o samoorganizovanom referendumu u Donjecku, Ukrajina

Autor: Kler Big (priredio Slobodan Kostić)

Nakon ukrajinske Republike Krim, putem samoorganizovanih referenduma krenuli su proruski separatisti u Donjecku i Lugansku. No, osim krimskog scenarija da se glasa o statusu pojedinih oblasti u Ukrajini, bez obzira na gotovo jednodušnu osudu sveta, sve ostalo je suštinski različito.

Gde će se održati referendumi?

Prema najavama, referendumi će se održati u Donjeckom i Luganskom regionu. Oba regiona koja se nalaze na granici sa Rusijom poslednjih su nedelja poprišta teških sukoba između ruskih pobunjenika i ukrajinskih trupa. Glasanje organizuju izborne komisije koje su formirale samoproklamovane "Donjecka Naradna Republika" i "Luganska Narodna Republika". Šef nepriznate izborne komisije u Donjecku Roman Ljagin kaže da namerava da koristi infrastrukturu koju je zvanični Kijev pripremio za predsedničke izbore koji se organizuju 25. maja. On tvrdi da će njegova komisija sprečiti da lokalno stanovništvo glasa na ukrajinskim izborima.

Kako će glasiti referendumsko pitanje?

Glasači će moći da odgovore sa "da" i "ne" na pitanje koje se odnosi na status ove dve oblasti: "Da li podržavate državnu samostalnost", mada je nejasno šta pojam "samostalnosti" znači - veća ovlašćenja u okviru Ukrajine, ili secesiju od te države. Listići će biti odštampani na ruskom i ukrajinskom jeziku. Izjašnjavanje se organizuje po modelu referenduma na Krimu, koji je otvorio put za rusku aneksiju tog poluostrva;

Kakve su prognoze ishoda?

Ispitivanje javnog mnenja koje je nedavno sproveo Međunarodni institut za sociologiju iz Kijeva pokazuju da tek nešto više od 10 procenata stanovništva u Donjeckom i Luganskom regionu podržavaju secesiju od Ukrajine. S obzirom da nema posmatrača na terenu, postoji strah da glasači neće imati drugog izbora osim da zaokruže odgovor - "da".

Budući da nije propisana minimalna izlaznost, proruski separatisti mogu da proglase pobedu čak i ako bude izašao mali broj glasača. Roman Ljagin tvrdi da će se smatrati da je referenduma uspešan bez obzira na ishod. Očekuje se da će preliminarni rezultati biti proglašeni 12. maja, a konačan rezultat glasanja do kraja sledeće nedelje.

Šta ako većina bude glasala za samostalnost?

Pobunjenici i njihovi sledbenici na istoku Ukrajine traže od Kijeva veću samostalnost, ali su podeljeni oko načina na koji misle da bi to mogli da se ostvari. Neki žele veću autonomiju u okviru Ukrajine, dok se drugi otvoreno zalažu za stvaranje nezavisne države, ili rusku aneksiju. Pojedini proruski političari predlažu da se samozvane Donjceka i Luganska "republika" spoje u jednu veću autonomnu oblast koja bi obuhvatala regione na istoku i jugu Ukrajine gde se većinski govori ruski jezik.

Prizor iz Donjecka, 9. maj

Prizor iz Donjecka, 9. maj

Postoje predlozi da se ta nova oblast nazove "Federalna Republika Novorosija" ili samo "Nova Rosija" mada je nejasno da li bi to pratio zahtev za prisajedinjenje Rusiji. Poslanik ukrajinske skupštine Oleg Carev izjavio je da će separatistički lideri iz Donjecka i Luganska, izneti predlog o tome njihovim kolegama u susednim regionima, ukoliko se građani u ove dve oblasti budu izjasnili za samostalnost. Carev je nedavno odustao je od kandidature za predsednika Ukrajine i formirao pokret "Jugoistok" koji se zalaže za veću autonomiju od Kijeva.

Ko bi priznao referendum

Najviši zvaničnici Ukrajine jasno su rekli da je referendum protivzakonit. Ukrajinski oligarh Petro Porošenko, favorit na predstojećim predsedničkim izborima, odbacio je referendum kao "prevaru čiji je cilj da oslabi Ukrajinu i dovede do njene podele". Umesto toga, Kijev predlaže referendum o decentralizaciji zemlje, ali tek kada se smire sukobi na istoku Ukrajine.

Ruska Duma odbila je da pošalje posmatrače na referendume u Donjecku i Lugansku. Zvanični Kremlj mnogo je suzdržaniji u podršci separatistima na istoku Ukrajine nego što je to bio slučaj sa Krimom, gde je referendum održan uz prisustvo ruskih trupa. Predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je 7. maja da se odloži održavanje referenduma u donjeckom i luganskom regionu. Rusija nije javno pokazala nameru da anektira istočne delove Ukrajine, mada bi izjašnjavanje o samostalnosti eventualno moglo da posluži kao pokriće za vojnu intervenciju u ime etničkih zajednica na istoku Ukrajine koje govore ruski jezik.

Putin tvrdio je da su vojnici, kojih je prema procenama bilo oko 40.000 na ukrajinskoj granici, povukli na poligone na kojima izvode svoju redovnu obuku. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio da NATO nije video nikakve znake povlačenja ruskih vojnika sa granica sa Ukrajinom. Međunarodna zajednica odlučno odbacuje glasanje u Donjecku i Lugansku. Zapadni posmatrači odbili su da na bilo koji način nadgledaju održavanje referenduma.

Američki državni sekretar Džon Keri odbacio je referendum kao "neprirodan i lažan" rekavši da njegove rezultate ne bi priznala nijedna "civilizovana nacija". Tokom glasanja u Ujedinjenim nacijama u martu, skoro sto država podržalo je Ukrajinu u osudi ruske aneksije Krima kao nezakonite, dok je svega desetak zemalja stalo na stranu Moskve.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG