Dostupni linkovi

logo-print

Geotermalna energija u Vojvodini


Termalni bazen na Paliću

Termalni bazen na Paliću

Vojvodina leži na Panonskom basenu koji se smatra jednim od značajnijih evropskih geoloških skladišta termalnih voda, što je u kontekstu savremenogkoncepta obnovljive energije važan energetski resurs. Taj resurs međutim nije iskorišćen u dovoljnioj meri, čak ni približno kao što je to recimo u Mađarskoj, Nemačkoj, a pogotovo Finskoj. O mogućnostima korišćenja ovog veoma isplativog energenta bilo je reči i na i međunarodnoj konferenciji „Dani geotermalne energije u Vojvodini“, koju je tokom ovog meseca organizovala Skupština Vojvodine u saradnji sa Skupštinom evropskih regiona.

Već gotovo čitavu deceniju o tome se govori i na godišnjim okupljanjima mađarskih i domaćih hidrologa i energetičara u Subotici, ali čini se da je termalna voda i dalje zanemaren potencijal. O čemu svakako dovoljno govori podatak da je od 1969. do 2008. godine, odnosno do prodaje NIS-a, otvoreno 75 bušotina, dok ih danas ima 78. Sve to u odnosu na raspoloživi potencijal čini mali deo, iako primena takvog vida energije ima prednosti nad fosilnim gorivima, i to u mnogim oblastima, kaže Nenad Stanković, sekretar u pokrajinskom Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine.

“Geotermalna voda koristi se za zagrevanje zgrada u radijatorima, za primenu saniratane tople vode, za zagrevanje bazena i ribnjaka, u poljoprivredi za zagrevanje staklenika, u stočarstvu za zagrevanje farmi, u industriji kao tehnološka topla voda i u balneoterapiji i sportsko rekreativnim centrima“, navodi Stanković.

Prednost cene termalne vode u odnosu na druge energente je više nego očigledna, kaže potpredsednik Skupštine Vojvodine Milivoj Vrebalov.

Ako se danas za gas, za megavat čas toplotne energije, plaća 72 eura, a sa druge strane imate geotermalnu vodu za koju se za istu energetsku vrednost potroši 35 eura, mislim da ne treba dalje ništa dokazivati“.

Ipak, i pored tih prednosti, geotermalni potencijali se malo koriste – današnja ukupna potrošnja termomineralnih voda je na nivou oko jedan milion kubnih metara , iako su raspoloživi kapaciteti u bušotinama dva do tri puta veći. Jedna od najvećih prepreka jeste zakonska regulativa – procedura dobijanja dozvola za otvaranje novih bušotina je komplikovana i skupa, dok je cena tehničkih radova na bušenjima oko 200 hiljada eura. Zbog toga je pokrajinska vlada zatražila od Republike da pojednostavlji dobijanja tih dozvola, jer jer ima mnogo zaiteresovanih koji bi želeli da investiraju u istraživanje termalnih izvora. Pokrajinska vlada uz to izradila Geotermalni atlas i finansirala više studija o geotermalnoj energiji u Vojvodini, a povećala je i ulaganja u eksploataciju geotermalne vode. Stanković napominje da je za ovu godinu planirano da se izdvoji preko 50 miliona dinara za sufinasiranje novih bušotina.

Sa druge strane, postojeće bušotine koje je izradio NIS danas su svojina novih vlasnika ove kompanije, te svi dosadašnji korisnici korisnici termalnih izvora plaćaju rentu na toplu vodu u sopstvenom dvorištu. Navodno je NIS spreman da ustupi te bušotine zaintereosvanima, ali kako saznajemo, po ceni po kojoj se može otvoriti i novi izvor. A sama renta, osim što je apsurdna u kontekstu privatizacije NIS-a, nije nimalo zanemarljiv trošak. Slobodanka Drndarski, direktorica specijalne bolnice u Kanjiži navodi da za grejanje i termalne bazene njihova bolnica plaća dva miliona dinara mesečno.

“Sa prodajom NIS-a partner je dobio i geotermalne bušotine, što je za nas bilo neprijatno iznenađenje, jer smo zbog toga došli u zaista nezavidan položaj”.

Subotica takođe ima nadohvat ruke geotermalne rezerve vode, ali na primer za grejanje svog zatvorenog gradskog bazena koristi električnu energiju. Topli bazen na Paliću, koji radi tokom leta, priključen je na jednu od NIS-ovih, te d.o.o Park Palić ovoj kompaniji plaća propisanu nadoknadu, kaže Oliver Tomić iz ovog preduzeća.

„Cena bez PDV po kubnom metru geotermalne vode iznosi 42, 32, što s obziorm na prihode koje ostvaruje bazen tokom leta nije tako veliki trošak. Taj trošak takođe zavisi i od toga koliko puta u toku jednog meseca ili jedne nedelje menjate vodu…Znam da NIS razgovara i sa hotelijerima na Paliću o mogućnosti priključenja njihovih objekata na toplovod, tako da bi se oni mogli zagrevati pomoći termalne vode, i ukoliko postoji infrastruktura, mogli bi je koristiti i za svoje bazene“, navodi Oliver Tomić.

XS
SM
MD
LG