Dostupni linkovi

logo-print

Džefri Najs za RSE: Nečasni pokušaji Miloševićeve rehabilitacije


Džefri Najs

Džefri Najs

U procesu Radovanu Karadžiću nije suđeno i Slobodanu Miloševiću, te su nečasni i neosnovani pokušaji da se on rehabilituje vađenjem iz konteksta jedne rečenice, kaže za RSE Džefri Najs (Geoffrey Nice), nekadašnji glavni tužilac na suđenju bivšem predsedniku Jugoslavije u Hagu.

On smatra da su takvi navodi britanskog novinara Nila Klarka (Neil Clark) verovatno deo kampanje orkestrirane iz Srbije - i moguće je iz Rusije - da se Milošević oslobodi krivice deset godina nakon smrti.

Najs ističe da, iako su na svim stranama činjeni ratni zločini, neosporna je činjenica da je Srbija daleko najodgovornija, te da svi putevi vode ka Slobodanu Miloševiću. To je konstatovalo i sudsko veće na kraju prezentovanja dokaza tužilaštva, ali je Miloševićeva smrt onemogućila izricanje presude, naglašava Najs.

RSE: Prililčnu konfuziju je izazvala informacija koju je objavio britanski novinar Nil Klark da je sudsko veće u procesu Radovanu Karadžiću utvrdilo da nema dovoljno dokaza da je Slobodan Milošević bio deo zajedničkog kriminalnog poduhvata u cilju čišćenja teritorija od nesrpskog stanovništva u BiH. To je u odgovoru RSE delimično potvrdio i Haški sud. Klark je na osnovu toga izveo zaključak da je tokom postupka Karadžiću, Milošević oslobođen svake odgovornosti za ratove od 1991. do 1995. godine. Ako je tačna Klarkova tvrdnja, kakav je njen praktični značaj odnosno posledice?

Najs: To nije tačno. I Haški tribunal je odgovorio da tokom suđenja Karadžiću nije pronađeno dovoljno dokaza da je Milošević bio deo zajedničkog kriminalnog poduhvata. Međutim, veoma je važno imati u vidu da se svaki postupak vodi posebno. To znači da dokazi u procesu jednom optuženom, u ovom slučaju Karadžiću, nisu toliko usredsređeni na ostala osumnjičena lica koja su pomenuta u ovom predmetu, dakle na Miloševića.

Klark navodi pola paragrafa, koji pritom pogrešno tumači.

Sudsko veće u postupku Karadžiću pominje usput šta je Milošević rekao, odnosno šta drugi navode da je Milošević kazao ili uradio tokom rata. Međutim, ovo veće nije trebalo da se izjašnjava da li Milošević govori istinu, odnosno da li je kriv, jer mu nije ni sudilo.

Dakle, Klarkovi navodi nisu tačni i verovatno su deo kampanje orkestrirane iz Srbije - i moguće je iz Rusije - da se Milošević oslobodi krivice deset godina nakon smrti. Ako je neko zainteresovan da detaljno istražuje treba da se fokusira na odluku sudija u procesu Miloševiću na kraju izvođenja dokaza tužilaštva. Na primer, u delu o genocidu sudsko veće je zaključilo da je tužilaštvo predočilo dovoljno dokaza da se postupak može nastaviti. Dvojica sudija su konstatovala da je Milošević bio direktno odgovoran za genocid.

Da ponovim, postupak Karadžiću odnosi se isključivo na njega, a ne i na Miloševića.

Prenos izricanja presude Radovanu Karadžiću u jednom od kafića u Beogradu, mart 2016.

Prenos izricanja presude Radovanu Karadžiću u jednom od kafića u Beogradu, mart 2016.

RSE: To znači da se ni tužilac u procesu Karadžiću nije previše bavio prikupljanjem dokaza protiv Miloševića.

Najs: Da, međutim, to i nije bilo nužno jer je tužilac odlučio da se usredsredi usko na slučaj samog Karadžića. To je svakako jedan od razloga što nije prikupio dovoljno dokaza o umešanosti i krivici Miloševića, koji inače postoje.

Zanimljivo je pročitati i rezime presude Karadžiću. Sudije su bile veoma selektivne. Pominju ovaj ili onaj događaj, šta je Milošević kazao u određenim prilikama, a nema sveobuhvatnog uvida šta je sve učinio. Naročito je nesrećno osvrtanje Sudskog veća na jedan sastanak srpskihlidera u novembru 1995, a pri tom nije sveobuhvatno razmotreno šta se dešavalo na tom kao i na prethodnim okupljanjima srpskih lidera nakon genocida u Srebrenici u julu iste godine. Ta detaljna analiza bi pokazala da je Milošević precizno znao šta se desilo u Srebrenici, a da pri tom nije uopšte nije postavio nijedno pitanje ili izrazio zabrinutost Ratku Mladiću zbog pomenutih zbivanja.

Sve je to deo akumulacije dokaza koji su omogućili sudijama u procesu Miloševiću da kada je tužilaštvo završilo svoj deo posla, zaključe da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu, a što on nije doveo u pitanje pre smrti 2006. Sudije su bile zadovoljne da postoji dovoljno dokaza da se nastavi postupak Miloševiću po optužbi za genocid.

RSE: Da li to znači da Milošević nije preminuo tokom postupka - da je bilo dovoljno dokaza da bude osuđen i za genocid?

Najs: To svakako ne mogu da tvrdim, jer nisam bio sudija. Stoga ne bi bilo korektno da kažem kako bi oni presudili. Međutim, želim da ponovim da kada je tužilaštvo završilo prezentiranje dokaza, sudsko veće je zaključilo da ih je sasvim dovoljno da se nastavi suđenje. Tačnije, dvojica sudija su smatrala da postoje neoborovi dokazi o odgovornosti Miloševića za genocid, dok je treći sudija konstatovao da ima dovoljno elemenata za optužbu o krivici za ratne zločine. No, Milošević je umro pre kraja procesa tako da nije bilo presude. Ali, pomenuti stav sudskog veća na kraju prezentiranja dokaza tužilaštva nedvosmisleno ukazuje na Miloševićevu krivicu, što Nil Klark uopšte ne pominje.

Sramno što vlasti BiH ne obnove postupak za genocid pred ICJ

RSE: Bivša glavna haška tužiteljka Karla Del Ponte pristala je pre nekoliko godina na uslov vlasti u Srbiji da stave na uvid važna dokumenta iz ratnih vremena, ali da pojedini delovi budu zatamnjeni.

Najs: Da, to je bio deo sporazuma kako bi se Srbija poštedela od velikog uznemiravanja. Tačno je da ni Međunarodni sud pravde nije imao u potpunosti uvid u važne dokumente u postupku povodom tužbe BiH protiv Srbije za genocid. Takođe, očigledno je da sada ima više dokaza da je Srbija prekršila konvenciju o genocidu, pa bi trebalo obnoviti proces pred Međunarodnim sudom pravde.

Slobodan Milošević i Radovan Karadžić, 22. april 1994.

Slobodan Milošević i Radovan Karadžić, 22. april 1994.

Međutim, problem je što vlasti u BiH, koje jedino mogu da traže reviziju postupka, ne pokazuju volju da to učine, tako da njeni građani moraju da se pomire sa nezadovoljavajućom i pogrešnom odlukom Međunarodnog suda pravde.

Rok od deset godina do kada se može tražiti obnova procesa, ističe 2017. Stoga je sramotno što vlasti u BiH ne čine ništa u prikupljanju novih dokaza i podnošenja zahteva da se ponovo razmori čitav slučaj, iako im je to sa raznih strana savetovano.

Naravno, moguće je i nakon isticanja ovog roka ukazivati na drugačije načine na genocid u BiH za koji je odgovorna Srbija. Pre svega istoričari, ali ne samo oni. Sud nije jedino mesto za to. Uostalom, sudski postupak nije baš idealan način da se utvrđuju istorijske činjenice. Doduše, sudovis vremena na vreme analiziraju i istorijske činjenice kao deo svog redovnog posla.

Sve dok genocid bude deo zajedničkog nasleđa u odnosima dve države, treba nastojati da se pokaže da je Srbija odgovorna za ovaj najteži zločin.

Svi tragovi vode ka Miloševiću

RSE: Kao što ste pomenuli, na delu je pokušaj rehabilitacije Slobodana Miloševića, odnosno dokazivanje da Srbija nije odgovorna za najteže zločine. Svedoci smo sve učestalije prakse dovođenja u pitanje presuda Haškog suda i tretiranja okrivljenih kao heroja. Da li to znači da se rad Međunarodnog tribunala jednog dana može pokazati uzaludnim?

Najs: Zajedničko je za sve lidere optužene i osuđene za najteže zločine - o čemu postoji neoborivi dokazi – da njihovi sledbenici nastoje da ih rehabilituju nečasno i bez osnova. Međutim, građani, uključujući i Vaše čitaoce i slušaoce, ne bi trebalo da nasedaju na takve pokušaje.

Verovatno ima mnogo razloga zašto to služi nacionalnim interesima Srbije. Jedan od njih je i što je Miloševića partija sada deo vlasti. Možda i međunarodna zajednica ima razloga da se ne drži čvrsto pozicije o Miloševićevoj ulozi, za razliku od jasnog stava Haškog tribunala.

Međutim, jednostavna i neoboriva činjenica u sukobima 1990-ih – na osnovu raznih analiza i istraga - da od svih zločina na raznim stranama, daleko najviše je počinila Srbija – i po broju i po težini – i oni vode ka Miloševiću. Za to postoje jasni dokazi.

Stoga ne postoji prečica za ljude, poput Klarka, koji nastoje da rehabilituju Miloševića tako što istrgnu jedan paragraf iz cele presude, pogrešno ga citirajući i koristeći van konteksta.

Utvrđivanje krivice ljudi poput Miloševića, Karadžića, Mladića i ostalih – veoma je kompleksan proces za šta je potrebno pažljivo razmatranje svih dokaza.

Kada je reč o delu vašeg pitanja da li je Haški tribunal doživeo neuspeh – odgovor zavisi da li ćete verovati ljudima poput Klarka koji istrgnu jednu rečenicu iz konteksta. U tom slučaju ovaj međunarodni sud nije ispunio svoj zadatak.

Međutim, ako se ima u vidu da je Haški tribunal prikupio ogromnu evidenciju pouzdanih svedočanstava – uključujući i unakrsnim ispitivanjem – onda je to veliki uspeh. Sakupljen je materijal što ni u kom slučaju ne bi bilo moguće na bilo koji drugi način. A taj materijal nedvosmisleno pokazuje da je Srbija pod Miloševićevim vođstvom kriva za ubedljivo najviše zločina u odnosu na druge države na tom prostoru iako i one snose odgovornost zbog uloge njihovih političara i vojnih komandanata u strašnoj tragediji koja se dogodila.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Od 1994. dopisnik RSE iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG