Dostupni linkovi

logo-print

General Knud Bartels za RSE: Partnerstvo u interesu i Srbije i NATO-a


General Knud Bartels, šef Vojnog komiteta NATO-a, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za RSE da je od srpskih zvaničnika u Beogradu dobio uveravanja da, u pogledu odnosa sa Rusijom, “nastupaju sa pozicije neutralnosti”. “To podrazumeva saradnju sa obe strane – dakle, i sa Ruskom federacijom i sa NATO”, kaže Bartels.

Poseta Srbiji generala Bartelsa, inače i višeg vojnog savetnika generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, deo je Individualnog akcionog plana partnerstva sa NATO, koji je Srbija potpisala, a koji je nedavno stupio na snagu. To predstavlja najviši oblik partnerske saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir, ali, kao što visoki srpski zvaničnici ističu, bez namere da Srbija postane članica NATO.


RSE: Generale Bartels, šta je to što IPAP nudi Srbiji?

Bartels: Kao što sam naziv sugeriše, IPAP je Individualni akcioni plan partnerstva sa NATO savezom i osmišljen je, u konkretnom slučaju, u interesu i Srbije i NATO alijanse. Nakon pregovora složili smo se da treba obezbediti takav razvoj sektora bezbednosti koji bi vodio interoperabilnosti srpskih oružanih snaga sa snagama NATO saveza. Takodje je deo tog sporazuma razvoj kapaciteta srpskih oružanih snaga da reaguju u vanrednim situacijama, kao i unapredjivanje njihovog potencijala za učešće u mirovnim operacijama. Sve ove ciljeve zajedno ćemo ostvarivati. Sada smo na početku implementacije Individualnog akcionog plana partnerstva, što će obezbediti jačanje interakcije izmedju oružanih snaga Srbije i oružanih snaga Severnoatlantske alijanse, što će, naravno, voditi boljem uzajamnom poznavanju i razumevanju i boljoj uzajamnoj saradnji medju nama.

RSE: IPAP predvidja da Srbija i NATO unaprede pristup javnosti informacijama o uzajamnim koristima i beneficijama koje im ovaj sporazum pruža. Medjutim, gradjani Srbije jedva da imaju ikakvu informaciju o tom programu. Da li je to i vaš utisak?

Bartels: Nadam se da će i ovaj intervju doprineti boljem razumevanju toga šta je IPAP i šta taj sporazum nudi. Takodje, tokom mojih razgovora u Beogradu, srpski zvaničnici su mi preneli da imaju nameru da razviju informativnu kampanju o tome šta je sadržaj IPAP-a, sa porukom da je taj sporazum u obostranom interesu – u interesu i Republike Srbije i NATO.

RSE: Kakvom medijskim strategijama i platformama u Srbiji bi se moglo unaprediti informisanje o tom sporazumu? Šta u tom pogledu rade druge države sa kojima je NATO takodje postigao takav sporazum?

Bartels: Broj zemalja sa kojima je NATO potpisao IPAP je prilično limitiran, zapravo je samo šest država, u koje se ubraja i Srbija, takav sporazum potpisalo. Deo IPAP sporazuma je, naravno, obezbedjivanje uzajamnog informisanja o našim aktivnostima. I, kao što sam rekao, srpski zvaničnici su me obavestili da će takvu informativnu kampanju početi. Moja poseta je, rekao bih, takodje deo takvih aktivnosti i to sam eksplicitno rekao i u razgovoru sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, kao i u posetama Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane.

RSE: Da li će Srbija i NATO, u okviru IPAP-a, pojačati uzajamnu vojnu saradnju, uključujući i u medjunarodnim mirovnim operacijama? I da li je Srbija spremna za zahtevnije operacije te vrste?

Bartels: Srbija već učestvuje u velikom broju mirovnih operacija pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i Evropske unije, što smatram veoma dobrom inicijativom srpskih vlasti. Sa svoje strane, mi u potpunosti poštujemo vojnu neutralnost Srbije, a to sam naglasio i nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije. Šta će u tom pogledu doneti budućnost zavisiće, naravno, od odluka srpskih zvaničnika, ali naše oružane snage svakako će postati u najvećoj meri interoperabilne, dakle, uzajamno kompatibilne.

RSE: Imate li utisak da Srbija doprinosi odgovornosti za očuvanje bezbednosti u regionu, u Evropi i šire?

Bartels: Najbolji primer toga je dijalog Prištine i Beograda, ili Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem Evropske unije. Obe strane su pokazale znatnu političku zrelost imajući u vidu teško istorijsko nasleđe koje opterećuje obe države. Snažno podržavam preduzete inicijative.

RSE: Kakav je Vaš stav o tome što će predsednik Srbije i njena vojska učestvovati na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja povodom Dana pobede?


Bartels: Između ruskih i srpskih oružanih snaga tokom Drugog svetskog rata postojala je saradnja. Odluku o odlasku na vojnu paradu donela je država Srbija i to je, dakle, njena stvar. O tome nemam više nikakvih komentara.

RSE: Srbija i Rusija planiraju i zajedničku vojnu vežbu u septembru. Kako se to odražava na saradnju Srbije sa NATO?

Bartels: To je odluka koju je na državnom nivou donela srpska strana. Dobio sam uveravanja srpskih vlasti da nastupaju sa pozicije neutralnosti, što podrazumeva saradnju sa obe strane – dakle, i sa Ruskom federacijom i sa NATO.

RSE: Kakvo gledište NATO zauzima prema takozvanom humanitarnom srpsko-ruskom centru u Nišu? Znamo da je Evropska unija izražavala zabrinutost zbog toga....

Bartels: I to je odluka koju su srpske vlasti donele na državnom nivou. Mogu jedino da kažem da to nema nikakav uticaj na odnose Srbije sa NATO i primenu IPAP sporazuma, koji se odvijaju dobro i podrazumevaju znatne aktivnosti.

RSE: Hoće li biti uspostavljen regionalni vojni centar na jugu Srbije u blizini Bujanovca? Da li bi taj centar trebalo da postane trenažni centar za partnerske i države članice NATO do 2017. godine? Je li to plan po IPAP programu?

Bartels: Ne. Ono na šta se mi koncentrišemo jeste razvijanje odnosa oružanih snaga 28 članica NATO sa srpskim oružanim snagama. Ali, naravno, ne možemo isključiti druge modalitete razvoja tih odnosa u budućnosti. Veoma sam optimističan u pogledu onoga što će nam budućnost naše saradnje doneti u bilo kom formatu se ona razvijala.

RSE: Kada je reč o misiji KFORA, u Srbiji postoji zabrinutost da će međunaordne vojne snage uskoro napustiti Kosovo. Hoće li ostati ili otići?

Bartels: KFOR se sve vreme svoje misije adaptira u skladu uslovima na terenu. O KFORU sam imao mnogo razgovora sa srpskim vlastima - sa ministrom odbrane i predstavnicima Vojske i diplomatije. Savršeno smo svesni odgovornosti koju KFOR ima, kao i situacije na Kosovu. Želeo bih takodje da iskoristim ovu priliku da pohvalim saradnju oružanih snaga Srbije i KFORA, koja je primer profesionalnog odnosa prema iskušenjima sa kojima se suočavamo. Snage medjunarodne vojne misije ćemo prilagoditi posle zrele političke odluke svih 28 članica NATO, pri čemu smo, kao što sam rekao, vrlo svesni situacije na Kosovu.

RSE: Kako vidite reformu odbrambrenog i sektora bezbednosti u Srbiji? Da li je ona u potpunosti izvedena ili ima još dosta toga što treba uraditi?

Bartels: Rekao bih da se u tom pogledu beleži napredak, a naglašavam da trenutno sedimo u Kancelariji za vezu sa NATO koja se nalazi u zgradi Ministarstva odbrane, što već samo po sebi sugeriše da napredujemo na zadovoljavajući način. Nije to baš uvek vidljivo, ali postoji veoma bliska razmena srpskih vojnih zvaničnika i štaba NATO, čija je svrha da srpske oružane snage dostignu NATO standarde – na političkom i vojnom planu.

RSE: Kada govorimo o transparentnoj demokratskoj kontroli sektora odbrane i bezbednosti u Srbiji možete li reći da li ste je zapazili?

Bartels: Moja percepcija, zasnovana na razgovorima koje sam imao ovde poslednjih dana, jeste da postoji puno razmevanje političkih i vojnih odnosa što nikad nije baš tako jednostavno. To se odražava na način na koji oružane snage Srbije, poštujući svoju neutralnost, učestvuju u misijama Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Mislim, dakle, da se krećemo se u dobrom smeru.

RSE: Ali, kada govorimo o parlamentarnoj kontroli sektora odbrane, kakav je Vaš utisak: jesu li ili nisu u tom pogledu izvršene značajne reforme?

Bartels: To je odgovornost u državnom kontekstu i o tome ne bih iznosio bilo kakvo gledište.

RSE: Koji su po Vašem mišljenju najveći bezbednosni izazovi na Zapadnom Balkanu?

Bartels: Pre svega, odnosi Srbije i Kosova još nisu u potpunosti normalizovani, ali koračamo u pravom smeru. S obzirom na to kakva je bila situacija, treba da budemo zadovojni postignutim. Drugo, mislim da mnogi dele zabrinutost u pogledu zastoja političkih procesa u Bosni i Hercegovini i političkih problema koji su potresali tu zemlju. O tome sam razgovarao sa vlastima u Srbiji i znam da dele tu zabrinutost sa nama. Nadam se da ćemo tu videti pomake u pravom smeru. I naravno,tu je i ekonomski razvoj regiona, ali to je potpuno u rukama Evropske unije i saradnje različitih država.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG