Dostupni linkovi

logo-print

Gde je uzrok antialbanskih letaka u Nišu


Niš

Niš

„Stop albanizaciji Srbije“ - zlokobni leci sa takvim tekstom pojavili su se u Nišu. U društvenom kontestu u Srbiji kojima dominiraju stereotipi o Albancima, pogotovu u trenutku krize izazvane masovnim ilegalnim prelascima građana Kosova iz Srbije u Mađarsku, svaki ovakav ispad, upozoravaju sagovornici RSE, morao bi da probudi krajnju zabrinutost.

Anita Mitić, iz Inicijative mladih za ljudska prava, rekla je da su i leci iz Niša dokaz da politička elita ne radi na tome da se smanji etnička distanca prema Albancima.

“Tako smo i završili ovde gde jesmo. Ništa se drugo i ne može očekivati ako se međuetnički odnosi koriste u dnevnopolitičke svrhe. Odnos političara prema migraciji Albanaca sa Kosova uz dozu likovanja, kako je to pokazatelj da je to jedna loša država i da tamo ne može da se živi, ostavlja duboke posledice na društvo. Zbog toga i nije čudno što se takve stvari pojavljuju u Nišu, što postoji otpor prema ljudima kojima je potrebna pomoć. Političari se jesu uzdržavali od nekih žešćih izjava, ali vlada jedna loša atmosfera. Sve što nije bilo afirmativno, čak i nereagovanje i ignorisanje, jako je loše u ovom društvu u kom trenutno živimo”, konstatuje Mitić.

Iako problem migracija građana Kosova u zemlje Evropske unije ovdašnji političari nisu koristili kao oružje za osporavanje kosovske nezavisnosti, neke problematične izjave lako su mogle da podstaknu antialbansko raspoloženje.

Tipičan primer je izjava ministra policije Nebojše Stefanovića da činjenicu da 60.000 građana Kosova želi srpski pasoš tumači “tako da jedan veći broj Albanaca želi da prizna Srbiju kao svoju zemlju.”

Nepotpisani leci u kojima se, kako se navodi, upozoravaju građani na povećan broj Albanaca koji svoje prebivalište prijavljuju u Nišu, događaju se u vreme migracione krize, nedugo nakon zategnutih odnosa sa Albanijom zbog slučaja “Dron” i napada na lokale u Subotici i Novom Sadu čiji vlasnici su Albanci.

Mioš Vasić, novinar nedeljnika Vreme, kaže da ga, posle svega, antialbanski leci ne iznenađuju.

“Vlast je poprilično doprinela takvom raspoloženju. Jer je preko svake mere izvikan incident sa dronom, i sve ostalo… A egzodus Albanaca, pak, ima veze sa nečim sasvim drugim, sa unutrašnjim stanjem na Kosovu. Ti antagonizmi se koriste i podgrevaju po potrebi. Kada ne bude bilo ničeg zamimljivijeg onda ćemo da se setimo, na primer, da nas Albanci mrze ili već neke druge budalaštine. A kada im bude zatrebalo, onda će to da se smanji. Ali problem je u tome što krugovima ekstremne desnice ne treba neki poseban podsticaj, niti ih se dade sprečiti kada im nešto padne na pamet. Koliko vidim niko se ni ne trudi da ih nešto sprečava i obeshrabruje. Vlast će morati da reaguje, ali se plašim da to neće biti rađeno ni iskreno ni kako treba”, ocenjuje Vasić.

Anonimni autor letka, uz poruku "Srbine, osvesti se", iznosi niz poruka poput ovih:

“Jedanaest hiljada Albanaca prijavilo je prebivalište na teritoriji opštine Medijana. Sve veći broj Albanki sa Kosova porađa se u bolnicama u Vranju, Leskovcu i Nišu. Albanci dolaze u tajnosti i preko posrednika kupuju nekretnine. U poslednje vreme postali su vlasnici oko 300 stambenih jedinica u Nišu".

Policija je saopštila da traga za tvorcima ovog teksta ekstremističkog sadržaja.

Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra da mnogo toga mora da se menja, jer se angažman vlasti na pomirenju i dalje završava na rečima koje ne prate konkretna dela.

“Problem nije samo u nedovoljnom naporu da se smanji etnička distanca. Već u klimi koja se razvija u društvu koja pogoduje širenju i drugih oblika netolerancije. Način na koji se govori o neistomišljenicima, o bilo kojim drugima, o onima koji kritikuju vlast, dakle o različitim manjinama, ne samo o etničkim, sve više je ispunjen jezikom netolerancije. Slobodno bih mogao reći da je ispunjen jezikom mržnje. U takvoj klimi, naravno da deklarativni pozivi da se smanji etnička distanca neće imati nikakvog efekta”, komentariše Popadić.

Koliko je dug put do pomirenja pokazalo je nedavno istraživanje među mladima u Srbiji o etničkoj distanci prema Albancima – anketirani su se mahom izjasnili da nikada ne bi živeli sa Albancem ili Albankom.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG