Dostupni linkovi

logo-print

Gasovod Bugarska-Srbija: Projekat koji ne rešava probleme


Ilustracija

Ilustracija

Gasovod između Srbije i Bugarske je ideja stara skoro dve decenije, ali nikada nije učinjen ozbiljan pomak na njenoj realizaciji, kaže u razgovoru za RSE ekonomista i nekadašnji predstavnik Srbije u MMF-u Srboljub Antić.

Nakon što su bugarski i srpski ministri energetike potpisali Protokol o izgradnji tog gasovoda do 2018. godine, ne sme se gubiti iz vida je je reč samo o pomoćnom pravcu, nikako o projektu koji rešava probleme u gasnom snabdevanju Srbije ili koji može biti zamena za propali “Južni tok”:

“Najveće pitanje je da li uopšte ima gasa iz tog smera, kao i ko će da se snabdeva, Bugarska ili Srbija”, kaže Antić.

RSE: Pitanje je i čiji će gas njima prolaziti. Onaj iz Rusije ili Azerbejdžana.

Antić: Na neki način je dobro da ta interkonekcija postoji, ali to ne može biti nikakva zamena za ‘Južni tok’ ili eventualno za taj američki predlog o gasovodu od neke luke na Jadranskom moru gde bi bila smeštena fabrika za tečni gas. Ovo je neka vrsta čačkalice, da se tako izrazim, u odnosu na ono što je Srbija trebalo da dobije. U odnosu na ‘Južni tok’. Ni Bugarska ni Srbija nemaju dovoljno gasa. Ove dve države nisu proizvođači gasa da bi mogli da ga izvoze, tako da izgradnja gasovoda između ovih država postaje dobar, ali mali potez, koji Srbiji ne rešava pitanje snabdevanja ukoliko bi došlo do stvarnog prekida transporta kroz Ukrajinu 2019. godine.

RSE: Ipak, sudeći po onome što je rekao i sam ministar Antić, radi se o projektu za koji se priželjkuje i podrška EU. Pokazuje li to nedvosmislenu spremnost Srbije da adaptira EU pravila o gasnom pitanju, zbog čega je ranije bila izložena kritikama?

Antić: Srbija nije bila zemlja koje pravila problem EU. Pre će biti da je obratno. Da je EU napravila problem Srbiji po pitanju ‘Južnog toka’. Srbija je tu ispala neka vrsta naivaca, dakle dala je Naftnu industriju Srbije budzašto, misleći da će dobiti ‘Južni tok’, a nije dobila ništa. Ono što Evropa sada daje Srbiji, to će biti verovatno ponovo neka vrsta kredita. Jednostavno Srbija je u veoma lošoj situaciji i za sada nema dobrih rešenja u gasnoj strategiji. A ja samo pitam, ko će da dođe ovde da ulaže ako zna da će za četiri godine dovod gasa u Srbiju biti sporan? To je najveće pitanje Srbije. I zbog toga se izmišljaju stvari koje su postajale pre petnaest ili dvadeset godina, kao neka vrsta spasonosnih ideja.

RSE: Dolazi li se tako do zaključka da je Protokol koji su potpisali bugarski i srpski ministar imao pre svega za cilj propagandni efekat?

Antić: Ako uporedimo ono što je ‘Južni tok’ bio za Srbiju i sada gasovod Niš – Dimitrovgrad, to vam je kao kada svečano otvorite lift u nekom staračkom domu, što se i dešavalo. Znači, to nije strateško rešenje za snabdevanje gasom Srbije. Ovo je potez koji je bio otvoren već nekih petnaest ili dvadeset godina i nikada nije bio povučen. Ali, to nije strateški potez koji rešava pitanje snabdevanja Srbije gasom u slučaju prekida kroz Ukrajinu. Jednostavno Srbija za sada nema dobro rešenje i na neki način za to najviše treba da krivi Evropsku uniju. Donekle i sebe, ali još više Evropsku uniju, koja sličan projekat koji ide kroz Nemačku nije zaustavila. Govorim o ‘Severnom toku’.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG