Dostupni linkovi

logo-print

Gas bluz: Teškoće Gasproma da na 20. godišnjicu zadrži dominaciju


Piše: Tom Balmforth (Priredio Dragan Štavljanin)

Nakon što je dve decenije bila ključna ruska kompanija, da li je Gasprom izubio magičnu moć? Promene na tržištu i pojava novih izvora energije ugrožavaju dugogodišnju dominaciju ruskog giganta.

Gasprom ove godine obeležava 20 godina od osnivanja, ali izgleda da ima malo razloga za slavlje. Državna kompanija koja ima monopol nad eksploatacijom i prodajom prirodnog gasa, nedavno je objavila da joj je profit smanjen za 11 odsto prošle godine, a njena tržišna vrednost pala ispod 100 milijardi dolara – po prvi put od 2009. godine.

Štaviše, ruske vlasti analiziraju i proveravaju Gaspromove poslovne knjige a njegovu poslovnu praksu istražuje Evropska Unija. Pojedini zvaničnici u Kremlju se, navodno, čak zalažu za nešto što je do skora bilo nezamislivo: cepanje ovog giganta na manje poslovne celine.

Svesni ranjivosti Gasproma, njegovi višegodišnji kritičari odmah su se obrušili na nekada nedodirivu kompaniju. Jedan od opozicionih političara Vladimir Milov, bivši zamenik ministra energije, u nedavnom intervjuu onljan program televizije Nevex.tv je upozorio:

“Gasprom je u dubokoj strateškoj krizi koja je odavno počela. Mnogo puta je upozoren da će ga njegova nefleksibilna, tvrdokorna i loša politika dovesti u ćorsokak. Ti problem su sada počeli.”

Analitičari ističu da je Gasprom sporo reagovao na potencijalno revolucionaren promene na energetskom tržištu, kao što je eksploatacija gasa iz škriljaca i pojava tečnog prirodnog gasa (LNG).

SAD, koje raspolažu ogromnim rezervama gasa u škriljcima, i Katar, najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa – sve su aktivniji na evropskom tržištu, čime se drastično smanjuje profit Gasproma. Istovremeno, SAD su znatno povećale izvog uglja na stari kontinent.

Ildar Davletšin, analitičar pri “Renaissance Capital”, jednoj od vodećih investicionih kompanija na tržištima u usponu, kaže za Radio Slobodna Evropa da uprkos promenama na tržištu, Gasprom i dalje potencija na skupim dugoročnim ugovorima o prodaji gasa vezanih za cenu nafte.

“Gasprom jedino brine o ceni gasa umesto o održivosti tražnje. Imajuću u vidu lose stanje u kome je evropska ekonomija, to verovatno nije najbolja strategija”, ocenjuje Ildar Davletšin.

Jedan od gasovoda Gazproma

Jedan od gasovoda Gazproma

Zbog toga se mnogi Gaspromovi klijenti na starom kontinentu okreću ka drugim snabdevačima. Na primer, prošle godine je prodaja norveškog gasa u Evropi porasla za 16 odsto uprkos krizi u evrozoni, dok je Gaspromov izvoz pao za 8 procenata, saopštila je Evropska Komisija.

Gasprom je napokon prošle godine počeo da reaguje na pritisak tržišta i smanjio je cene pojedinim evropskim klijentima.

Prema jednom zvaničniku Gasproma, čiju izjavu prenosi “Izvestija”, kompanija očekuje da će joj gas biti plaćan po 14 odsto nižoj ceni nego prošle godine. Tako će cena gasa Poljskoj pasti za 27 procenata, a Mađarskoj samo 2. To ukazuje na drugi problem sa kojim se suočava ruski gigant – različite cene koje plaćaju klijetni na starom kontinentu.

Zbog toga je Evropska komisija u septembru prošle godine pokrenula istragu da li Gasprom otežava diversifikaciju snabdevanja, određuje cene na nekorektan način i sprečava slobodan protok gasa ka korisnicima. Nalazi će biti objavljeni krajem godine.

U intervjuu jednom ruskom nedeljniku u februaru, portparol Gasproma Sergej Kiprijanov je rekao da se “tržište menja” zbog “regulacije” i “pojave novih tehnologija. On je priznao da je to stvorilo problem Gasproma nastojeći da ih sada reši.

Instrument Kremlja

Analitičari naglašavaju da je uzrok mnogih problema sa kojima se suočava Gasprom zbog njegove dvojne uloge – kao komercijalne kompanije i, istovremeno, direktnog insturmenta spoljnopolitičke taktike Kremlja koji koristi energiju kao sredstvo za nagrađivanje prijatelja i kažnjavanje neprijatelja.

Zbog političke uloge Gasproma sve više evropskih država nastoji da pronađe druge izvore energije. Istovremeno, usled politizacije njegove pozicije, bio je primoran da troši novac na skupocene gasovode čija je ekonomičnost diskutabilna.

Kao primer se navodi najava gradnje gasovoda Južni tok i krak Severnog toka, koji je već pušten u pogon, čiji je cilj da prošire kapacitete za dopremanje ruskog gasa do Evrope, zaobilazeći Ukrajinu, sa kojom se Moskva politički spori.

Vladimir Putin i Aleksej Miler

Vladimir Putin i Aleksej Miler

Džonatan (Jonathan) Stern, predsedavajući Instituta za studije energije na Oksfordu, kaže za Radio Slobodna Evropa da su ovi projekti pre svega u službi geopolitičkih potreba predsednika Rusije Vladimira Putina, a nisu motivisani komercijalnim interesima Gasproma.

“Zaposleni u Gaspromu nisu glupi. Oni mogu da vide šta se dešava. Međutim, Putin ih primorava da pokrenu razne sulude projekte, ne dozvoljavajući im da se prilagode tržišnim uslovima. Ako analizirate sva saopštenja koje je Gasprom objavio u vezi ovih projekata, to su zapravo sve Putinove izjave…Zašto Gasprom stalno govori o gradnji svih ovih gasovoda u Evropi? Zato što to Putin želi”, navodi Stern.

Početkom ovog meseca, na primer, Putin je značajno podigao obrvu kada je naložio predsedavajućem Gasproma Alekseju Mileru da završi drugu fazu gasovoda Jamal-Evropa, u trenutku kada pada tražnja i cene ovog energenta na starom kontinetnu, koji se sve više okreće drugim snabdevačima.

Procenjuje se da Gasprom već raspolaže kapacitetima od 244 milijardi kubnih metara za dopremanje gasa do Evrope. Međutim, prošle godine je iskoristio samo 155 milijardi kubnih metara, čime se dovodi u pitanje racionalnost gradnje dodatnih kapaciteta preko Južnog i Severnog toka, a kamoli drugog kraka gasovoda Jamal-Evropa.

Stiče se takođe utisak da je Gasprom u defanzivi u koridorima moći u Kremlju, u kojima drugi uticajni takmaci nastoje da iskoriste njegove probleme.

U devetominutnom video snimku na Jutjubu, Mikhail Leontijev, novinar blizak Kremlju, optužio je Alekseja Milera zbog ignorisanja pretnje od sve veće proizvodnje gasa iz škriljaca, nazivajući ga “opasnim i nepismenim ludakom”.

U intervjuu “Fajnenšel tajmsu” (the Financial Times) u martu, Oleg Deripaska, oligarh blisko povezan sa Kremljom, predložio je da Gasprom bude podeljen na nekoliko manjih firmi.

Prema pisanju ruskih medija, moćni Putinovi saradnici, poput Igora Sečina, čelnika državne naftne kompanije Rosneft, ili biznismena Genadija Timčenka, osnivaća trgovinske kompanije Gunvor – takođe se zalažu za demontiranje Gasproma.

Štaviše, druga ruska kompanija po preradi prirodnog gasa, Novatek, koja je povezana sa Timčenkom, lobira kod Vlade za ukidanje monopola Gasproma za izvor, zalažući se za dobijanje prava na izvoz tečnog prirodnog gasa.

Međutim, analitičari ističu da, bez obzira na trenutne teškoće sa kojima se suočava Gasprom, malo je verovatno da će uskoro biti razbijen na manje celine.

“Možemo svi razmotriti kako demontirati Gasprom. Svi smo to već predlagali, ističući da bi na taj način bio mnogo efikasniji. Međutim, gubimo iz vida političku realnost u kojoj ruska vlada i Vladimir Putin žele da Gasprom ostvaruje određene funkcije a većina njih nije komercijalna”, zaključuje Džonatan Stern.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG