Fudbal u Srbiji na ivici propasti: Teatar opasnih apsurda

“Da li još postoji fudbal u Srbiji?”, pitanje je koje se postavlja nakon brojnih incidenata koji su se na domaćim terenima dogodili samo u poslednjih sedam dana. Dok država već deset godina jedino na rečima pokušava da se izbori sa nasiljem pred očima javnosti odigravaju se opasni apsurdi koji, kako to na prvi pogled naivno izgleda, zabavljaju građanstvo.

Ako niste znali, i ako možete da verujete, postoji nacionalno prvenstvo u kom nisu zabranjena najgrublja vređanja fudbalera, transparenti podrške osuđenim huliganima, u kom je navijačima sve dozvoljeno, pa i da oduzmu kapitensku traku igraču ili zamene fudbalera koji je u važnoj utakmici promašio penal, u kom je pre neki dan golman velikog kluba u toku utakmice izašao sa terena do tribina da bi spašavao navijača od hapšenja žandarmerije dok je to ležerno posmatrao službenik obezbeđenja stadiona u šortsu i fluorescentnom prsluku obuven u papuče za plažu. To je slika fudbala u Srbiji.

Kakav je osećaj dok sve to gleda za RSE govori Predrag Sarić, glavni urednik Sportskog žurnala, novinar sa dvadesetogodišnjim stažom u sportu:

“Da nije tužno bilo bi smešno. To sve ovde deluje kao jedna tragikomedija. Ovo su sve slučajevi koji nisu samo zabrinjavajući već strašni za naše društvo. Najgore od svega je što se u javnosti oseća da heroji postaju oni koji bi trebalo da budu procesuirani, dok žrtve postaju ljudi koji rade svoj posao.”

Dok klubovi ćute na sve češće i, ako se tako može reći, luđe ispade huligana i fudbalera koji žele dobar odnos sa navijačima, država se samo deklarativno bori protiv nasilja na sportskim terenima jer su izgrednici najčešće bez kazne ili blago osuđeni. Jedini koji smeju da progovore su neprikosnovene legende klubova koje mahom ističu da u njihovo vreme tako nešto nije bilo moguće.

“Pa ja ne bi mogao da igram kada bi me navijači prozivali, da me vređaju i viču to što danas viču fudbalerima. To su najgore vulgarnosti, pominjanje porodice, a znam da mi moj temperament ne bi dozvolio da trpim tako nešto. Ali kada sam ja igrao to nije bilo tako izraženo i opasno. Ne mogu da verujem da ozbiljni ljudi ne mogu da donesu zakon koji bi rešio probleme. Ali izgleda da se ti pametni ljudi danas nečega plaše. Ako su Englezi mogli da donesu propise i smire situaciju onda to može i kod nas, samo treba preduzeti nešto”, rekao je za RSE Dragoslav Šekularac Šeki, legenda Crvene zvezde i jugoslovenskog fudbala.

Čitulja za fudbal

“Slučaj traka”, u kom je vođa navijačke grupe “Alcatraz” Miloš Radisavljević Kimi skinuo kapitensku traku sa ruke fudbaleru Partizana Marku Šćepoviću, i “izlet” golmana Crvene zvezde Bobana Bajkovića, koji je od policije pokušao da zaštiti navijača tog kluba, samo su poslednji u nizu incidenata u kojima je svojevremeno najbolji mladi igrač Srbije Lazar Marković dobio šamare od nezadovoljnih navijača, dok je u protekloj deceniji posetilac na tribini stadiona Partizana ubijen signalnom raketom, a na stadionu Zvezde žandarm napadnut upaljenom bakljom.

(VIDEO: Golman Boban Bajković ulazi u sukob sa policijom zbog navijača)


Kontinuitet incidenata, kaže Predrag Sarić, poslednje je upozorenje pred katastofu.

“Mi hodamo po ivici nečeg mnogo goreg. Svako ko ima i malo odgovornosti, a u sportu je, zabrinut je zbog ovakvog stanja. Ovo sada je jedan galimatijas u kom svi imaju deo krivice. Međutim, ono što se pokazalo kao praksa i kod nas i kod nama sličnih je da je jedino rešenje da se lupi šakom o sto i da se sprovede radikalan rez. Mora da bude čvrsta ruka koja će da vlada takmičenjem i dešavanjima oko terena”, ističe Sarić.

Nemoć prvoligaša i države da reše problem, kako kažu i sami ljudi iz fudbala, generisana je u vezama navijača sa ljudima iz uprava klubova u kojima, kao po pravilu sede i političari iz najvećih vladajućih partija. Sportski funkcioneri apeluju na vlast da finansijski pomogne klubove, a javne molbe su uglavnom adresirane na deklarisanog partizanovca premijera Ivicu Dačića i osvedočenog zvezdaša potpredsednika vlade Aleksandra Vučića koji se, na čuđenje dela javnosti, nedavno sastao i razgovarao sa navijačima Partizana koji sebe nazivaju “Grobari”.

Uporedo sa huliganstvima i ozbiljnim izgredima od prošle nedelje teče i domaće prvenstvo. Prvo kolo odmah je donelo optužbe i prepucavanja najvećih klubova i Saveza, kao i pretnje istupanjem iz lige, nakon što je Zvezda izgubila u Ivanjici a Partizan pobedio Novi Pazar posle nepostojećeg penala i sumnjivog gola.

Marko Somborac, crtač koji u stripovima oštro kritikuje anomalije u srpskom društvu, zaključuje za RSE da sa ovakvim fudbalom čak i inspiracija manjka.

“Više ne znam kako bih odslikao sadašnje stanje u tom sportu, osim samo jednom čituljom sa natpisom “Umro je srpski fudbal”. Na kojoj bi mu stajala poslednja poruka fudbalskih kapitena, selektora reprezentacije, finansijera, trenera, menadžera… Uz poziv ljudima da mu vikendom dođu na pomen kad su utakmice, da ga svi obilazimo blagopočivšeg.”

Stanjem u srpskom fudbalu nedavno se bavio i britanski “Gardijan” u kom je šampionat u Srbiji okarakterisan kao besmislen.

“Trener Partizana svestan je da ga neće karakterisati domaći rezultati, već učinak u Evropi. Zato je meč protiv bugarskog Ludogoreca za njega od vitalnog značaja. Sa druge, strane Zvezda nastavlja putem samouništenja,” napisao je komentator tog lista Džonatan Vilson navodeći da sukobi igrača, problemi oko viza i plata, kao i sumnjive sudijske odluke dominiraju istočnoevropskom fudbalskom scenom.