Dostupni linkovi

logo-print

Čas anatomije kulture u Srbiji: Turbo folkom protiv Danila Kiša


Sa jednog od sajmova knjige u Beogradu, foto: Vesna Anđić

Sa jednog od sajmova knjige u Beogradu, foto: Vesna Anđić

Na pitanje ko su pisci Danilo Kiš i David Albahari, dramaturškinja Biljana Srbljanović ili konceptualna umetnica svetskog glasa Marina Abramović, veliki broj građana Srbije nema odgovor. Istovremeno, gotovo da nema onih koji ne znaju da su Svetlana Ceca Ražnatović, Goca Tržan ili Jelena Karleuša folk pevačice.

Istraživanje „Kulturne prakse građana Srbije“, pokazalo je i da veliki broj njih, u protklih godinu dana, nije posetio ni jedno, jedino kulturno dešavanje, a mnogi nisu znali da navedu imena reditelja, slikara ili pisaca čija dela vole.

Takvi podaci, iako Srbiju svrstavaju u evropski prosek, a u oblasti popularnosti čitanja čak i iznad njega, ipak pokazuju da kulturne aktivnosti nisu na vrhu liste korišćenja slobodnog vremena, ukazuje sociološkinja Marijana Milankov, jedan od autora istraživanja.

“Tek šest odsto ljudi, recimo, zna da navede tri Mocartove opere, a u sferi Rijaliti programi na TV-u su među najgledanijim sadržajima

Rijaliti programi na TV-u su među najgledanijim sadržajima

prepoznatljivih umetnika, to su uglavnom ličnosti iz oblasti narodne muzike. Ali, ako analiziramo TV programe, videćemo da su to i najprisutnije ličnosti u našem medijskom polju, kada je oblast kulture i zabave u pitanju. Tu je reč o dominantnoj kulturnoj ponudi, u medijskoj politici koja nas okružuje i u tome da u obrazovnom sistemu praktično nemamo zastupljene programe poput radionica koje će ustanove kulture organizovati za decu i tako stvarati znanja o kulturi i umetnosti”, rekla je Milankov.

Istraživanje pokazuje i da građani Srbije mogu da izdvoje veoma malo novca za kulturna dešavanja.

Tako svega sedam odsto stanovništva, može da priušti mesečni trošak veći od 50 evra, koliko je potrebno, za na primer, odlazak na koncert neke međunarodne zvezde i dve pozorišne predstave, dok dve trećine za tako nešto jedva odvoji i 20-ak evra.

U Srbiji, u kojoj je prosečna plata manja od 350 evra, a radno mesto većini njenih građana neizvesno, loše poznavanje umetnosti i slaba zainteresovanost za takozvanu „visoku kulturu“, ne iznenađuju urednika izdavačke kuće „Fabrika knjiga“, Dejana Ilića.
"Morate da imate čitav niz stvari da bi ste mogli da upražnjavate to što se zove visokom kulturom“, kaže Dejan Ilić.

„Ako ceo dan radite, ako ste ceo dan prisiljeni da razmišljate o tome kako ćete da nabavite hranu, da li ćete deci, ako je imate, uspeti da obezbedite sve što joj treba, da li ćete vratiti kredite koje imate... Znate šta, kada dođete s posla posle jednog takvog dana, teško da možete da uzmete da čitate Danila Kiša ili Davida Albaharija. Mnogo vam je lakše da uključite TV i gledate ono što je na televiziji. Vi morate da živite jednim vrlo pristojnim životom, morate da budete siti, da vam bude toplo, morate da imate udobnu fotelju u kojoj bi ste sedeli i čitali... morate da imate čitav niz stvari da bi ste mogli da upražnjavate to što se zove visokom kulturom“, rekao je Ilić.

U kakvom društvu živimo

Rezultati su međutim razočarali svetski priznatog dramaturga, Jovana Ćirilova. Iako ne dovodi u pitanje istinitost prezentovanih podataka, kaže da nije bio svestan da je zainteresovanost za kulturu toliko niska.

„Ja sam poražen tim podacima... Prosto ne verujem, kao da ne znam u kom svetu živim. Ja se ne krećem samo među umetnicima, već i među ljudima koji Jovan Ćirilov

Jovan Ćirilov

su potencijalni korisnici kulture i imam sasvim neki drugi utisak. Ali, to je sigurno istina i dobro je da znamo istinu, a istina je i da moramo da odemo dalje i vidimo zašto je to tako“, kaže Ćirilov.

Od samih rezultata, za beogradskog pisca Dejana Ilića važniji je odgovor na pitanje šta je do njih dovelo.

On međutim ukazuje da bi smo, ako bi analizirali uzroke „zapravo skrenuli u neku priču koja ima mnogo više veze sa politikom i sa tim u kakvom mi to društvu živimo, a u kakvom bi smo voleli da živimo. Hajde da se ostavimo toga kako političari uređuju ovo društvo, hajde da vidimo kakvo je obrazovanje dece u školama i hajde da vidimo koliko ih školski programi iz, recimo, maternjeg jezika i književnosti motivišu nastave da čitaju knjige kada završe školu. Ja, recimo, mislim da su ti programi takvi da je svako dete koje izađe iz škole i želi da nastavi da čita, kako bih vam rekao, dar sa neba“, kaže Ilić.

Dramaturg Jovan Ćirilov, koji je direktor i selektor poznatog i popularnog pozorišnog festivala Bitef, smatra da su do stanja u kulturi kakvo je trenutno, dovela dva elementa – loš životni standard građana Srbije i nedovoljno podsticanje kulturnih potreba kod mladih. Zbog toga bi, kaže, odgovorni trebalo da imaju osećaj krivice.

„Meni ne treba taj alarm za moje akcije, ja ću i dalje nastaviti da radim i da se borim i za vrhunsku i za popularnu kulturu, ali oni koji su za to odgovorni, apsolutno moraju da se, sa osećanjem krivice, oslobode te krivice time što će nešto ozbiljno preduzeti, sistemski, praktično i svakodnevno“, rekao je Ćirilov.

Istraživanje o kulturnim potrebama građana Srbije je, krajem prošle i početkom ove godine, sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Anketa je napravljena na reprezentativnom i slučajnom uzorku, od oko 1.500 ispitanika iz svih krajeva Srbije.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG