Dostupni linkovi

logo-print

Fiskalni savet Vladi: Stezati kaiš godinu duže


Članovi Fiskalnog saveta Srbije

Članovi Fiskalnog saveta Srbije

Srbija će oštre mere štednje morati da sporovodi i u 2018.-toj, jednu godinu duže nego što to propisuje plan fiskalne konsolidacije Vlade Srbije, ocenio je u svojoj analizi Fiskalni savet.

U suprotnom, stručnjaci nezavisnog tela koje kontroliše stanje državnih finansija, upozoravaju da bi se rast javnog duga mogao nastaviti po okončanju trogodošnjeg ciklusa štednje predviđenog 2017. godine.

Četvorogodišnja primena oštre štednje. To je recept kontrolora državnih finansija da bi se javni dug Srbije 2018. godine stabilizovao na 80 odsto bruto društvenog proizvoda. Znači potpuno istrajavanje u merama štednje, među kojima su otpuštanje u javnom sektoru, uređenje stanja u javnim i državnim preduzećima, kao i stavljanje katanca na vrata onih , do sada dotiranih, koja su propala.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, upozorava zvaničnike da do sredine ove godine treba rešiti problem gubitaša poput Srbijagasa, Železnica ili železare Smederevo i pobrinuti se da otpuštanja ne ostave posledice u oblastima zdravstva i školstva.

“Da bi to dalo rezultate, da se ne bi ruinirali ti važni sektori državnih usluga – tu je neophodno sprovesti i reforme ne samo smanjivati broj zaposlenih. Rokovi za sprovođenje ovih promena, naročito kod javnih preduzeća, su vrlo kratki – nekoliko meseci a za to još uvek ne vidimo jasne planove da će se to i desiti. Otuda ti rizici. Smatramo da bi investicije u infrastrukturu bila ta poluga koja bi mogla kompenzovati negativan efekat štednje i smanjivanje rashoda imaju na privrednu aktivnost”, smatra Pavle Petrović.

Kako u sveopštoj besparici ulagati u zapuštenu putnu, železničku i energetsku infrastrukturu i pomoći privredi u recesiji? Novca u budžetu za to nema, ali je dostupan već odobrenim međunarodnim kreditima.

Međutim, Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, upozorava da mnogo češće umesto finansiranja gradnje Srbija plaća milionske penale. Razlog? Ne povlači dostupne kredite, kaže Vučković.

“Oko četiri miliona evra, naša je procena, godišnje država plaća za sredstva koja je trebalo da iskoristi a nisu povučena. Tako da je to još jedna šteta za budžet. Em se plaćaju provizije, ili popularno, penali za ta sredstva koja nisu iskorišćena: Em nam nedostaje infrastruktura koja bi rezultirala dinamičnijim privrednim rastom i u krajnjoj liniji, javnim prihodima.”, smatra Vučković.

Stručnjaci Fiskalnog saveta upozoravaju i da bi zvaničnici u procesu kontrole javnog duga morali da uzmu u obzir kursne razlike koje utiču na visinu iznosa, imajući u vidu da se država zaduživanje u devizama.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, upozorava da će u suprotnom, kao i do sada, najveće posledice snositi građani.

“Prvo smo 2003. imali situaciju da je preko dve milijarde dolara tadašnjeg duga Svetskoj banci konvertovano u evre. Nakon toga imali smo veliki pad vrednosti dolara i Srbija je na kursnim razlikama izgubila 300 miliona evra. U 2011. godini imamo kompletno suprotnu odluku, krećemo ponovo da se zadužujemo u dolarima. Kao što znate, prethodne godine dolar je ojačao za 10 procenata i na osnovu toga naš javni dug je povećan za preko 500 miliona evra. Ovo je trošak koji zaista poreski obveznici niti mogu, niti treba da plate.”, zaključuje Altiparmakov.

Jedan od ključnih uslova za sprovođenje vladinog plana fiskalne strategije je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi pratio i kontrolisao usvojeni program, zaključuju u Fiskalnom savetu.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG