Dostupni linkovi

logo-print

Filipenko: Odnosi Srbije i Moskve ne utiču na relacije sa Kijevom


Ako iskoristi svoje specijalne odnose sa Rusijom kako bi se obezbedila implementacija Sporazuma iz Minska, Srbija će imati i našu i podršku svih članica OEBS-a. Politika Srbije prema Rusiji nije i ne treba da bude indikator srpsko-ukrajinskih odnosa. Iako je pod unutrašnjim pritiscima sve teže zadržati tu poziciju, Vlada Ukrajine ostaje pri stavu da ne priznaje nezavisnost Kosova jer se zalaže za princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja-članica UN. Krim će ostati deo Ukrajine, u to nema ni najmanje sumnje, kaže, pored ostalog, u intervjuu za RSE Yevhenia Filipenko, otpravnica poslova Ambasade Ukrajine u Srbiji.

RSE: Gospodjo Filipenko, kakva su očekivanja Ukrajine od srpskog predsedavanja OEBS-om? Očekujete li mnogo ili ne tako mnogo?


Filipenko: Srbija je zaista preuzela predsedavanje OEBS-om u vrlo kompleksnom trenutku kada je u pitanju Evropa i evropska bezbednost. To je istovremeno jedinstvena prilika za Srbiju da demonstrira svoju sposobnost kao pošten i neutralan medijator, kao i svoj kapacitet za vodjstvo pod tim izuzetno teškim okolnostima. Što se tiče situacije u Ukrajini, mi smo pozdravili to što je na predlog srpskog šefa diplomatije, predsedavajućeg OEBS-a, ambasadorka Heidi Tagliavini ostala na mestu njegovog specijalnog predstavnika u trilateralnoj Kontakt-grupi. To je pregovarački format koji uključuje Rusiju, Ukrajinu i OEBS, u traženju političkog rešenja krize. Mi takodje podržavamo podršku koju Srbija pru ža specijalnoj monitoring misiji koja na terenu prati situaciju u Ukrajini. U potpunosti razumevajući ograničenja koja implicira predsedavanje, posebno predsedavnje organizacijom zasnovanom na konsenzusu, očekujemo da će Srbija imati proaktivan pristup u doprinoseći da se dodje do rešenja krize u Ukrajini. Mi takodje verujemo da će Srbija, ako iskoristi svoje specijalne odnose sa Rusijom da se obezbedi implementacija Sporazuma iz Minska, svakako imati kako našu, tako i podršku svih 57 članica OEBS-a.

RSE: Ivica Dačić, srpski šef diplomatije i predsedavajući OEBS-om, rekao je da Sporazum iz Minska nije mrtav, iako situacija na terenu to ne sugeriše. Da li je i stav Ukrajine da je taj sporazum još moguće implementirati?


Filipenko: Naravno, sporazum iz Minska ostaje jedina osnova za mirno rešenje ukrajinske krize, a puna primena tog sporazuma je temelj za traženje političkog rešenja i u tom smislu Ukrajina veoma pozdravlja podršku srpskog predsedavanja OEBS-a za punu implementaciju sporazuma iz Minska.

RSE: Brisel insistira da Srbija harmonizuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, uključujući i politiku Srbije prema Rusiji. Srbija, medjutim, nije uvela sankcije protiv Rusije. Da li Ukrajina takodje očekuje da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji?

Filipenko: Znate, mi verujemo da je suvereno pravo Srbije, kao što je i suvereno pravo Ukrajine, da bira svoja savezništva i strateške partnere. Iz našeg sopstvenog iskustva mi samo možemo posavetovati Srbiju kao našeg prijatelja da kada jasno definiše svoju politiku da je se onda u potpunosti pridržava, a ne samo povremeno. Mi ne smatramo da politika Srbije prema Rusiji treba da bude kriterijum ili indikator srpsko-ukrajinskih odnosa. Dakle, mi ne želimo da na naše odnose gledamo iz perspektive srpko-ruskih odnosa. Naša jedina želja jeste da bilateralne odnose izmedju Srbije i Ukrajine razvijamo na bazi uzajamnog poštovanja i medjusobnih kulturnih i istorijskih veza, kao i uzajamnih spoljnopolitičkih aspiracija i ciljeva.

RSE: Pitanje koje mnoge interesuje tiče se odnosa Ukrajine prema proglašenju nezavisnosti Kosova. Da li Ukrajina Deklaraciju o nezavisnosti Kosova smatra presedanom ili jedinstvenim slučajem?


Filipenko: Ukrajinski stav prema Kosovu je jasan i konsekventan. Vlada Ukrajine ne priznaje nezavisnost Kosova, uprkos tome što smatramo da je Kosovo pre jedinstven slučaj nego presedan. Naša pozicija prema Kosovu bazira se na našem poštovanju principa medjunarodnog prava, uključujući i princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U tom teškom pitanju, dakle, mi smo bliski stavu Srbije. U Ukrajini političari i javno mnenje veoma pažljivo prate poziciju Srbije prema Ukrajini. Tako je, primerice, bilo kad je u pitanju rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz marta prošle godine, koja je podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Takodje je veoma pomno praćen stav Srbije u Komitetu ministara Saveta Evrope, kao i poslednje glasanje sprske delegacije u Parlamentarnoj Skupštini te organizacije 28. januara o produženju zabrane glasanja ruskoj delegaciji. Želim ovim da naglasim da je ukrajinskoj vladi sve teže da pod pritiskom javnosti zadrži taj svoj stav o Kosovu, ali pozicija vlade o Kosovu ostaje nepromenjena – ona ne priznaje nezavisnost Kosova.

RSE: A zašto ne, možete li nam objasniti?


Filipenko: Zato što je to principijelan stav. Mi se zalažemo za principe medjunarodnog prava i, pre svega, za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. To, dakle, nije pozicija koja se tiče samo Srbije, ona se odnosi na svaku državu-članicu Ujedinjenih nacija.

RSE: Otkako je Ruska Federacija anektirala Krim, čule su se i čuju se najoštrije osude Zapada, a Rusiji su zbog toga uvedene i sankcije. Retko se, medjutim, čuje izričit zapadni zahtev Rusiji da tu aneksiju poništi i da Krim vrati Ukrajini. Da li grešim u ovom utisku?


Filipenko: Počeću odgovor na to pitanje time što ću reći da je Krim bio, jeste i da će biti deo Ukrajine, uprkos odsustvu, recimo, rezolucije Saveta bezbednosti UN, čije usvajanje je bilo blokirano pravom veta stalne članice. Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojena prošle godine osudila je aneksiju Krima kao nelegalan, nelegitiman i akt koji je prekršio Povelju Ujedinjenih nacija i medjunarodno pravo. Nedavno je i Parlamantarna skupština Saveta Evrope, kao i prošle godine, usvojila rezoluciju kojom se zahteva da Ruska Federacija poništi aneksiju Krima. I ta rezolucija je aneksiju Krima okarakterisala kao nelegalan čin koji je u suprotnosti sa Poveljom UN, Statutom Saveta Evrope i principima medjunarodnog prava. Kao što vidite, veoma je snažna medjunarodna osuda ovih nelegalnih akata Ruske Federacije. Otuda je verovatno da se oni koji ne dele tu osudu percipiraju kao oni koji ne poštuju medjunarodno pravo, Povelju Ujedinjenih nacija i Statut Saveta Evrope.

RSE: Verujete li da će se Rusija vremenom dići ruke od Krima?


Filipenko: Pošto je Krim deo Ukrajine, on će uvek biti deo Ukrajine. Dakle, mi nemamo nikakvu sumnju u to da će Krim uvek ostati deo ukrajinske države. U to uopšte ne treba sumnjati.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG