Dostupni linkovi

logo-print

FHP: Gašić arhivu 37. motorizovane brigade proglasio tajnom


Bratislav Gašić

Bratislav Gašić

Fond za humanitarno pravo podneo je prekršajnu prijavu protiv srpskog ministra odbrane Bratislava Gašića zbog označavanja arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije najvišim stepenom tajnosti podataka.

Bratislav Gašić nije želeo da odgovori na pitanje u vezi sa ovom tužbom. Na ispraćaju mirovnog kontigenta Vojske Srbije u Centralnoafričku Republiku, u beogradskoj kasarni "Banjica 2", ministar je odbio da odgovara na pitanja novinara i uputio ih na press službu Ministarstva odbrane.

Kako nam je objasnila direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, istražujući podatke o masovnoj grobnici u Rudnici u Srbiji ova organizacije je došla u posed Gašićeve odluke iz jula prošle godine. Njome se, navodi Orlović, celokupna arhivska građa koja se odnosi na delovanje 37. motorizovane brigade proglašava državnom tajnom.

“Preciznije, ministar Gašić je svim dokumentima koji se odnose na rad 37. motorizovane brigade dao najviši stepen tajnosti, koji jedan dokument može imati u Republici Srbiji prema Zakonu o tajnosti podataka”, podvlači Orlović.

Prema tom Zakonu stepen državne tajne mogu imati samo oni dokumenti koji bi, ukoliko se učine dostupnim javnosti, naneli neotklonjivu štetu interesima Republike Srbije. Po tom Zakonu oni se moraju čuvati kao tajni u roku od trideset godina.

“Ono što je ključno jeste vremenski trenutak u kom je ministar Gašić doneo tu odluku, što koincidira sa prvim zahtevima koje je Fond za humanitarno pravo podneo Ministarstvu odbrane, u vezi sa zločinima koji su počinjeni nad kosovskim Albancima u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade. Govorimo o zločinima u kojima su ubijene žrtve čija su tela 2014. godine pronađena u masovnoj grobnici u Rudnici. Dakle, nepunih mesec dana nakon što su u Ministarstvo odbrane stigli zahtevi Fonda za humanitarno pravo, iz kojih je očigledno jasno da se Fond interesuje za delovanje 37. motorizovane brigade u vezi sa masovnom grobnicom u Rudnici, ministar odbrane donosi odluku da celokupna arhivska građa te brigade postaje državna tajna”, rekla nam je Orlović.

Odluka o proglašavanju dokumentacije državnom tajnom začuđuje i zbog toga što je deo te dokumentacije već učinjen javnim kroz suđenja pred Haškim tribunalom, a posebno zbog toga što 37. motorizovana brigada više ne postoji, ona je rasformirana. Dokumenti koji su nastali u njenom radu se odnose na Vojsku Jugoslavije koja takođe više ne postoji.

Podsetimo, Fonda za humanitarno pravo je januara 2015. godine objavio Dosije "Rudnica", u kom pruža uvid u dokaze o četiri zločina počinjena u aprilu i maju 1999. godine na Kosovu, u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije kojom je komandovao sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, a u kojima su ubijeni civili – kosovski Albanci čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine. Takođe i uvid u postupak „asanacije bojišta“ u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana 15 godina.

Takođe, osnivačica Fond za humanitarno pravo Nataša Kandić našla se i na sudu po tužbi generala Dikovića, a zbog objavljivanja dosijea “Ljubiša Diković”. U tom dosijeo sačinjen je pregled nekih od zločina počinjenih u zoni prisutnosti 37. motorizovane brigade na Kosovu, a u vreme kada je njome komandovao Diković. On je tužio Kandićevu zbog povrede ugleda i časti. Kandićeva je u maju saslušana pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu i ponovila da u potpunosti ostaje pri navodima iz dosijea.

Povodom saznanja da je arhiva 37. motorizovane brigde pod oznakom tajnosti, Fond je uputio više zahteva nadležnim orgnima.

“Uputili smo žalbu povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja, predali smo prekršajnu prijavu Javnom tužilaštvu u Beogradu, predali smo prijavu i Ministarstvu pravde koje je nadzorni organ za sprovođenje Zakona o tajnosti podataka. Ono što prema tom Zakonu takođe postoji kao mogućnost jeste da predsednik Rpublike ili predsednik Skupštine Srbije ili neki drugi visoki zvaničnici mogu svojom odlukom ukinuti oznaku tajnosti na određenim dokumentima. Takav potez bi bio pokazatelj da su institucije Srbije, osim na deklarativnom nivou spremnosti suočavanja sa prošlošću, spremne da učine i nešto konkretno”, zaključuje Orlović.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG