Dostupni linkovi

logo-print

Festival "Mirdita - Dobar dan": Dijalog kroz umetnost


Rona Nišliju i Gent Ruši

Rona Nišliju i Gent Ruši

Nastupom mlade kosovske džez pevačice Rone Nišliju u Beogradskoj filhramoniji, u četvrtak uveče je otvoren četvorodnevni festival "Mirëdita - Dobar dan". Manifestacija koja se prvi put održava u Beogradu, predstaviće publici delić savremene umetničke scene Kosova, ali i otvoriti debate o prošlosti i budućnosti Albanaca i Srba. Sve to u duhu otvorenosti i empatije, koje je oličavao legendarni albanski i jugoslovenski glumac – Bekim Fehmiu.

Uz zvuke eksperimentalnog džeza i zavodljivog glasa Rone Nišliju, sala Beogradske filharmonije je na dva sata, koliko je trajao koncert kosovske pevačice, postala svojevrsni vremeplov kroz albansko muzičko nasleđe. Naši vodiči, 27-godišnja izvođačica i pijanista Gent Ruši, proveli su nas kroz različite periode albanske muzike: od izvorne, preko klasika iz 1930-ih, sve do savremenih pop formi, poput pesme „Suus“, sa kojom je Nišliju nastupila na Evroviziji pre dve godine.

Upravo ovom numerom, koju je izvela na insistiranje publike u skoro punoj sali Filharmonije, Nišliju je završila nastup ispraćen burnim aplauzom i ovacijama. U razgovoru za naš program, Rona Nišliju ne krije da je zadovoljna svojim prvim beogradskim nastupom.

„Bio je to dobar koncert“, kaže dok razgovaramo u holu Beogradske filharmonije, gde joj svako malo prilaze posetioci ne bi li joj čestitali . „Verujem da je publika u dvorani to i pokazala. Veoma sam zadovoljna. Uživala sam u repertoaru, u muzici koju je na bini izvodio moj prijatelj Gent Ruši. Uživala sam u energiji koja je stvorena u dvorani Beogradske filharmonije. I verujem da je ovo što smo na kraju imali rezultat svega toga. Odabrali smo pesme koje nama nešto znače. Pesme uz koje smo odrastali, koje bude određena osećanja u nama dok ih slušamo i kada ih izvodimo. Odabrali smo motive onih pesama koje zaista bude emocije u nama.“

Inspiracija za prvo izdanje festivala “Mirëdita – Dobar dan” je delo glumca Bekima Fehmijua, albanskog, jugoslovenskog is svetskog umetnika, koji je celog života bio iznad podela etničkih i kulturnih, nametnutih od strane nacionalističkih akademskih ešalona. Da je mogao da prisustvuje koncertu u Filharmoniji, Bekim Fehmiju bi bio ponosan, kaže za Slobodnu Evropu Branka Petrić, glumica i Fehmijuova supruga.

“Pošto su oni vrhunski umetnici, on bi bio presretan. Ono što je uvek govorio je da čovek treba da daje maksimum od sebe i da radi na sebi. Mislim da su to dvoje umetnika večeras pokazali upravo to. Bio bi jako ponosan sigurno na njih. Kako je Rona lepo rekla – da se oseti malo kroz pesmu odakle je Bekim došao”, kaže Branka Petrić.

Festival, čije su otvaranje obezbeđivale policijske snage, organizuju Građanske inicijative i Centar za praktičnu politiku iz Beograda, te Integra iz Prištine, u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine i nemačkim Forumom ZFD. Do 21. septembra, publika će moći da pogleda dve pozorišne predstave, ali i da se upozna sa kosovskom književnom i filmskom scenom.

Ulaz na sve festivalske događaje je besplatan.

Osim kulturnog programa, na festivalu će biti prostora da se progovori i o onome što se eufemizmom naziva teškim temama. Na dve tribine debatovaće se o nedavnoj ratnoj prošlosti između Kosova i Srbije, ali i o budućnosti građana ove dve države.

Miljenko Dereta, osnivač Građanskih inicijativa, ističe da je, osim institucionalnog, važno uspostaviti i dijalog između građana Srbije i Kosova.

„Mi zaista mislimo da ne treba da živimo u mraku, u apsolutnom neznanju o tome šta se događa u našem najneposrednijem komšiluku; u neznanju šta se događa na političkom, društvenom i, naravno, na umetničkom planu. To neznanje na koje se tako lako pristaje je nešto što produbljuje jaz između naša dva društva, a mi smo uvereni da taj jaz može da bude manji, do potpunog ukidanja, razumevanja i do potpune normalizacije odnosa“, kaže Dereta.

Rona Nišliju veruje da muzika i umetnsot mogu biti most koji spaja ljude, između kojih se isprečio politički i istorijski jaz.

„Naravno, verujem da je muzika važan način komunikacije. Uvek kažem da je ona jedinstven jezik koji u pojedinim trenucima može da ujedini svet. Iskreno verujem da kultura može da prevaziđe politiku i svakodnevne probleme“, kaže ona.

Među gostima festivala je pozorišni reditelj Bekim Ljumi, koji dolazi sa predstavom „Dileri“, zasnovanom na tekstu „U samoći pamučnih polja“, francuskog dramaturga Bernar-Mari Koltesa. Ljumi je u Beograd poneo i jednu staru knjigu, koju je našao na zgarištu kuće u Suvoj Reci, koju je ’99. zapalila srpska policija.

“To je rečnik srpskohrvatkog i albanskog. Ja sam to poneo ovde u Beograd kao znak pomirenja koje uvek treba da pronađe neki umetnički jezik preko kojeg bi naši narodi više saznali jedan o drugom. Eto, to je taj znak koji sam ovde hteo da pokažem, pošto treba da našoj deci kažemo: ‘Mirëdita i dobar dan” i da se međusobno sporazumemo”, kaže kosovski umetnik.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG