Dostupni linkovi

logo-print

Festival BUNT: Nije sve loše, dobra je muzika


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Festival klasične muzike pod nazivom BUNT ove sedmice se održava po drugi put u Beogradu pod sloganom „Nije sve loše, dobra je muzika“. Osim što publici predstavlja kvalitetne autore i daje šansu mladim umetnicima da nastupe, festival je i vrsta aktivnog otpora sistematskoj devalvaciji kulture u Srbiji.

Ovogodišnji BUNT održava se od prvog do devetog novembra, uz učešće 260 izvođača koji nastupaju na osam lokacija u gradu, a među kojima su Paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Atelje 212 i Akademsko kulturno-umetničko društvo „Ivo Lola Ribar“.

„BUNT je želeo da raznovrsnošću programa i raznovrsnošću prostora u kojima se odvijaju privuče pažnju javnosti na mnogo nivoa. Dakle, od koncerata kao što je izvođenje Baha, preko večeri koje su posvećene domaćim autorima – pre svega tu mislim na godišnjicu Mokranjca, sa kojim je otvoren BUNT, pa na veče piosvećeno Dušanu Radiću i Enriku Josifu, kaže Ljubiša Jovanović, flautista i osnivač festivala.

Klavirska kompozicija Leonarda Bernštajna iz čuvenog mjuzikla „Priča sa zapadne strane“, jedan je od nekoliko muzičkih komada koje će posetici BUNT-a moći da čuju u izvođenju poznatih pijanistkinja Lidije i Sanje Bizjak.

Uoči nastupa koji će sa svojom sestrom održati 8. novembra u Velikoj Sali Kolarčeve zadužbine, Lidija Bizjak nas vodi kroz repertoar koji su ona i njena mlađa sestra pripremile:

„Ovog puta sviramo sto posto američki program, sa nekim delima koja su već izvedena u Beogradu, tipa Bernštajnova ’West side story“ i slični hitovi za dva klavira. Pored toga, biće i dela za koja ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali mislim da nisu nikad izvedena u Srbiji. To nisu savremena dela, ali su prosto eto ostala nepoznata našoj publici“, kaže.

Slogan drugog izdanja BUNT-a je „Nije sve loše, dobra je muzika“. Uprkos optimističnoj poruci, festival se ne održava u uslovima koji su po kulturu bolji nego prethodne godine kada je noseća vest kulturnih rubrika u medijima bila da je za ovu oblast izdvojeno manje od jedan posto sredstava iz budžeta.

Prema rečima Ljubiše Jovanovića, novca za kulturu ima, ali je problem u tome što u ovdašnjim institucijama vlada haos koji se vidi u konfuznim konkursima koje prave grad i država.

„Ako tome dodamo da je na nivou Ministarstva kulture odbijena jedina tribina domaćeg stvaralaštva – Međunarodna tribina kompozitora – kao i Bemus, onda vidimo da je to jedna namera da se postepeno guše te institucije koje sa pravom postoje i u koje su generacije uložile svoje živote“, objašnjava Jovanović.

U takvim okolnostima čini se da je bunt – i kao festival i kao stanje svesti – neophodan. Tim pre što se, kako kaže za naš program pijanistkinja Lidija Bizjak, i sami umetnici nalaze u izuzetno lošem položaju.

Naša sagovornica dodaje da je pobuna jedan od značajnih aspekata festivala BUNT.

„Taj festival prerasta u jedan veliki festival. To me uopšte ne iznenađuje zato što kombinuje neke važne stvari i za umetnike i za publiku. A to su, da se vrati dostojanstvo muzičarima koji već godinama i decenijama sviraju kod nas pod potpuno neverovatnim uslovima. Ne samo da su honorari mali, nego su to uslovi pod kojima vi njih dobijate pregovaranjem i cenkanjem, kao da ste na pijaci. Tako da je i to jedan od razloga pobune“, ističe Lidija Bizjak.

BUNT će biti zatvoren 9. novembra koncertom u Zvezdara teatru, a prihod od nastupa će biti upotrebljen za kupovinu instrumenata za jednu mladu umetnicu.

Iako je i ove godine organizovan bez finansijske podrške državnih i gradskih institucija, festival iz večeri u veče okuplja veliki broj posetilaca, čime se pobija teza da ovdašnja publika traži samo plitkoumni tabloidni sadržaj.

Kultura je ovom, kao i svakom drugom društvu, neophodna. Još samo da nadležni to shvate.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG