Dostupni linkovi

logo-print

Farli: Ruska intervencija izazvaće u Siriji još veći haos


Ruski avioni izbacuju bombe na položaje "Islamske države" blizu Idliba

Ruski avioni izbacuju bombe na položaje "Islamske države" blizu Idliba

Profesor na američkoj Patersonovoj školi za diplomatiju i međunarodnu trgovinu Robert Farli (Farley) kaže u intervjuu za RSE da je američka i politika Zapada u Siriji u celini prilično haotična.

"Jedan od razloga je što mnogi na Zapadu žele da ostanu po strani zbivanja u ovoj zemlji. Drugi razlog je nesposobnost da se predvide potezi Moskve na Bliskom istoku. To, naravno, ne znači da će ruska intervencija pomoći u sređivanju ove zbrke. Naprotiv, učiniče stanje još haotičnijim – u najmanju ruku u bliskoj budućnosti", ističe Farli.

RSE: Osim vazdušnih udara, Rusija je u sredu gađala pozicije "Islamske države" u Siriji i raketama dugog dometa sa brodova u Kapsijskom jezeru. U međuvremenu, NATO upozorava Moskvu da njene akcije mogu dovesti do eskalacije sukoba. Od kubanske krize početkom 1960-ih ruske i zapadne, pre svega američke snage, nisu bile tako blizu jedni drugih.


Farli: Kada je reč o lansiranju raketa iz Kaspijskog jezera, mislim da je Rusija pre svega zainteresovana da testira svoje vojne kapacitete. To je prvi put u istoriji Rusije da je gađala sa brodova ciljeve na kopnu. Istovremeno, Moskva ovim želi da pokaže NATO-u da raspolaže takvim oružjem.

Što se tiče opasnosti od eskalacije sukoba, ona postoji jer mnogo borbenih aviona krstari sirijskim vazdušnim prostorom – zemalja članica međunarodne koalicije predvođene SAD-om, ruski kao i sirijski. Za sada niko nije obavio valjan posao u cilju dogovora o protokolu koji bi smanjio mogućnost sukoba među njima, tačnije da se u svakom trenutku zna čiji avioni deluju u kom delu Sirije.

Zbog toga se avioni različitih strana opasno približavaju jedni drugima. To pokazuje i primer upada ruskih aviona u turski vazdušni prostor. Bez obzira da li je reč o slučajnom incidentu ili sračunatoj akciji, Moskva očito želi da pokaže da ima ulogu u Siriji i da može da čini što god želi bez obzira na stav NATO.

RSE: U ovom trenutku Rusija i NATO se međusobno optužuju zbog vojnih pitanja. Istovremeno, razlikuju se i oko političke uloge Asada. Da li će na kraju postići makar prećutni sporazum, jer im je "Islamska država" zajednički neprijatelj?


Farli: Sirijske snage su pokrenule kopnenu ofanzivu protiv pobunjenika – ne toliko protiv "Islamske države" koliko protiv grupacija koje podržava Zapad. Te akcije Asadovog režima očito su koordinisane sa vazdušnim udarima ruske avijacije. Stiče se utisak da je prevashodni cilj Moskve da podrži operacije Damaska a ne borba protiv ISIS, što izaziva mnogo tenzija.

Robert Farli

Robert Farli

Ukoliko sirijske snage uspeju da poraze ostale pobunjeničke snage, ili "Islamska država" postane još veća pretnja Asadovom režimu, onda će se ruske operacije više usmeriti na ovu ekstremističku grupaciju. "Islamska država" je neprijatelj Rusije kao i Irana, pre svega Moskve zbog velikog broj Čečena koji se bore na strani islamista. U tom slučaju može se očekivati bolja saradnja Rusije i SAD jer dve strane treba da se zajednički bore protiv "Islamske države".

RSE: Međutim, kao što sam rekao postoje velike razlike o političkoj situaciji. Džon Keri je nedavno predočio Sergeju Lavrovu da Bašar el Asad nema nikakvu ulogu u koaliciji protiv ISIS, a naročito u budućoj vlasti. To svakako može onemogućiti i njihovu vojnu saradnju.

Farli: Ne mislim da je to nužno. Bez obzira koliko zapadne zemlje insistiraju da Asad mora da ode, one su jasno predočile da je "Islamska država" veća pretnja od njega. Zbog toga ima dosta primera saradnje međunarodne koalicije i Asadovog režima na lokalnom nivou u vazdušnim udarima po pozicijama islamista.

Avioni koalicije predvođene SAD mogu da nesmetano lete u sirijskom vazdušnom prostoru ne strahujući od raketnih udara sirijskih snaga, što pokazuje da je Damask spreman na neku vrstu saradnje sa SAD-om iako ona nije ozvaničena, omogućavajući korišćenje svog vazdušnog prostora a zapadne snage, pak, ne gađaju sirijsku protivvazdušnu odbranu. Očekujem sličnu saradnju i Rusije i zapadnih snaga dok ne pobede ISIS a nakon toga će rešavati političke nesuglasice oko budućnosti Sirije.

RSE: Rusija tvrdi da se njen avion našao samo nekoliko sekundi u turskom vazdušnom prostoru zbog lošeg vremena, dok generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg smatra da to nije slučajni incident.


Farli: Čini mi se da su ne samo u Siriji već i u drugim područjima duž granica sa NATO ruski piloti dobili instrukcije da mogu komotnije da se ponašaju i lete blizu aviona Severnoatlantske alijanse. Dakle, i u slučaju povrede turskog vazdušnog prostora ruski avioni očito testiraju reakciju NATO.

RSE: To znači da je reč o provokativnoj akciji?


Farli: Mislim da je tako. Očito je da su ruski piloti stekli naviku da tako lete i da su dobili signal od svojih starešina za provokativne akcije.

RSE: Predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvinjenko kazala je u utorak da je Moskva spreman da interveniše i u Iraku ukoliko vlada u Bagdadu to zatraži. Istovremeno, spekuliše se da bi Rusija mogla da pošalje i kopnene trupe u Siriju. Da li će Rusija pojačati svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku?


Farli: Mislim da je to moguće. Međutim, Rusija se suočava sa katastrofalnom ekonomskom situacijom. Ukoliko bi poslala dodatne borbene avione i kopnene snage u Siriji, to bi itekako povećalo troškove operacija i istovremeno smanjilo sredstva za modernizaciju njene armije. Sa tim problemom se suočavaju i SAD zbog nekoliko vojnih interevencija u poslednjih desetak godina. Moskva očito želi da ovim akcijama u Siriji pošalje političku poruku i moguće je da da neznatno poveća vojno prisustvo, ali smatram da će pojedini vladajući ruski krugovi insistirati da se sačuvaju sredstva za ambiciozni projekat modernizacije armije.

RSE: Kada kažete slanje političke poruke, šta je ključni razlog za rusku intervenciju u Siriji? Da li je to demonstracija Putinove snage ili, zapravo, slabosti? Da li osim pokazivanja da je još uvek globalni igrač, Moskva nastoji da ovim operacijama skrene pažnju sa krize u Ukrajini kao i mogućeg nezadovoljstva građana koji trpe sve veći teret sankcija Zapada?


Farli: Mislim da su akcije Rusije u Siriji motivisane problemima i slabostima sa kojima se suočava. Najpre, postavlja se pitanje koliko dugo će građani trpeti ekonomske nedaće zbog zapadnih sankcija povodom politike Moskve prema Ukrajini.

Akcije Rusije u Siriji motivisane su problemima sa kojima se suočava. Najpre, postavlja se pitanje koliko dugo će građani trpeti ekonomske nedaće zbog zapadnih sankcija.

Istovremeno, pozicija Rusije na Bliskom istoku je znatno pogoršana od 2011. Te godine je imala veoma pouzdanog partnera u Bašaru el Asadu koji je kontrolisao celu Siriju i njegova pozicija je delovala stabilno. Sada je njen saveznik najomraženiji političar na Bliskom istoku koji kontroliše tek manju teritoriju kome je potrebna ruska vojna pomoć da bi opstao. Sve u svemu, pozicija Rusije je mnogo slabija nego pre 3-4 godine.

RSE: A kada je reč o skretanju pažnje sa krize u Ukrajini? Da li je i to igralo ulogu u odluci Moskve da interveniše u Siriji?

Farli: Postoje izvesne sličnosti između situacije u ove dve zemlje u smislu da je Rusija u Ukrajini imala bliskog saveznika na vlasti koji je u međuvremenu zbačen. Sada ima indicija da Moskva povlači deo podrške proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine.

RSE: Lideri separatista su u utorak saopštili da odlažu izbore zakazane za ovu jesen za sledeću godinu, očito na pritisak Kremlja.


Farli: Da. Sukob u Ukrajini je išao u prilog Rusiji do trenutka kada je anektovala Krim. Međutim, sada nastoji da pronađe izlaz iz ove situacije jer se suočava sa neprijateljskim nastrojenom vladom u Kijevu a trpi i zapadne sankcije. Stoga Moskva pokušavada skrene pažnu i sa ovog problema.

RSE: Da li će ruska intervencija pogoršati ionako nestabilnu situaciju na Bliskom istoku, imajući u vidu pre svega neprijateljstvo Irana i Saudijske Arabije. Da li će ovo biti rat bez kraja s obzirom da traje već četiri godine i ne nazire se bilo kakav politički kompromis, tako da haotično stanje u Siriji i oko nje može dugo da potraje?


Farli: Sasvim je moguće. Treba da se prisetimo da je rat na Bliskom istoku počeo 2003. i da je građanski rat u Siriji deo sukoba koji je započeo američkom invazijom na Irak pre 12 godina, a situacija u toj zemlji je i dalje haotična. Ekstremističke organizacije, pre svega "Islamska država", iskoristile su priliku da se pod okriljem građanskog rata u Siriji vrate i u Irak započevši tamo sukobe. Dakle, rat lako može da potraje još pet godina pa i više zbog čega su mnogi zabrinuti.

RSE: Da li je moguć bilo kakav sporazum ili će se, kao što neki analitičari predviđaju, Sirija raspasti na nekoliko država i da je Putinov cilj, zapravo, ne da pomogne Asadu da sačuva vlast na celoj teritoriji već samo u Damasku i manjem delu u kome su u većini njegovi sunarodnici alaviti na čiju podršku uglavnom jedino i može da računa a tu se nalaze i ruske baze?


Farli: Velika je verovatnoća da će rešenje u stvarnosti biti na tom tragu, ali bez formalne podele Sirije što bi značilo stvaranje nekoliko novih međunarodno priznatih država na njenoj teritoriji. Međutim, sasvim je moguće to što ste pomenuli kao opciju da Asad ili neki drugi političar koji ga nasledi iz iste verske grupe zadrži vlast u Damasku i priobalju gde se nalaze ruske baze. Istovremeno, moguće je da ostatak Sirije kontrolišu razne grupacije, uključujući i "Islamsku državu", jer je teško zamisliti da će Asad ili njegov naslednik povratiti uticaj na celoj teritoriji.

RSE: Da li intervencijom u Siriji Rusija, zapravo, nastoji da se približi Zapadu nakon pogoršanja odnosa zbog krize u Ukrajini, jer u ovom slučaju se bore protiv zajedničkog neprijatelja "Islamske države"? To bi omogućilo smanjenju tenzija u njihovim odnosima i oko drugih pitanja na tragu politike resetovanja u odnosima sa Moskvom koju je Barak Obama proklamovao na početku svog mandata.


Farli: Mislim da je veoma interesantno da su se odnosi između Rusije i Zapada, a naročito sa SAD-om, pogoršali do nivoa da ove dve zemlje bombarduju treću a što je dodatno opteretilo relacije među njima.

Odnosi između Rusije i SAD su se tako pogoršali da ove dve zemlje bombarduju treću. To je neka vrsta užasnog "braka" u kome se ljudi ne slažu i oko stvari oko kojih bi trebalo da se slažu.

To je neka vrsta užasnog "braka" u kome se ljudi ne slažu i oko stvari oko kojih bi trebalo da se slažu. Iako i Rusija i SAD govore o nužnosti borbe protiv "Islamske države", akcije Moske i Vašingtona protiv ove ekstremističke organizaicje izazvale su, zapravo, dodatno pogoršanje njihovih odnosa sa još zapaljivijom retorikom.

Moguće je da se, ukoliko se Rusija fokusira isključivo na akcije protiv "Islamske države", uspostavi neka operativna saradnja Moskve i Vašingtona. Međutim, za sada, ruska intervencija u cilju podrške Asadu produbljuje njeno neprijateljstvo za Zapadom.

RSE: Rekli ste da su Putinovi potezi u Siriji, u stvari, posledica njegove slabosti. Takođe, akcije ruskih snaga mogu da se negativno odraze na stanje u samoj zemlji s obzirom na delovanje ekstremističkih islamističkih grupa na severnom Kavkazu. Takođe, treba se prisetiti i kako je neslavno prošla sovjetska intervencija u Avganistanu pre tri decenije. Međutim, stiče se utisak da je ruska intervencija zatekla Zapad koji za sada nema jasnu strategiju kako da reaguje na poteze Moskve u Siriji.

Farli: Smatram da je američka i zapadna politika u celini u Siriji prilično haotična. Jedan od razloga je što mnogi na Zapadu žele da ostanu po strani zbivanja u ovoj zemlji. Drugi razlog je nesposobnost da se predvide potezi Moskve na Bliskom istoku. To naravno ne znači da će ruska intervencija pomoći u sređivanju ove zbrke. Naprotiv, učiniče stanje još haotičnijim – u najmanju ruku u bliskoj budućnosti.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG