Do prije nekoliko godina neki nisu ni znali što je Facebook, a kamoli ga imali. Sada ovaj izum Marka Zuckerberga koristi barem svaka druga osoba. Broj korisnika Facebooka u Bosni i Hercegovini je rekordan i iznosi gotovo milijun i dvjesto tisuća. Prognoze su kako će do 2013. broj korisnika ove društvene mreže dosegnuti jednu milijardu.
Facebook “obitelj” iz dana u dan raste, a fejs je dostupan na preko 70 jezika. Istražujemo prednosti, nedostatke i sve ono što mlade ljude iz Livna „lijepi“ za popularni fejs.
Zbrajanje lajkića, klikića i smajlića ono je po čemu se u posljednje vrijeme mjeri popularnost i poželjnost pojedinca. Tko, što, s kim i zašto - sve to možete saznati ukoliko ste korisnik ove popularne društvene mreže.
Irma Murga, kao i većina njenih vršnjaka svakodnevno zaviri na svoj Facebook profil. Lajka, štipka, shera, komentira i pregledava sadržaj na svom i profilima svojih prijatelja: Njih ima poprilično, preko 800, iako kaže uskoro namjerava smanjiti njihov broj. Facebook koristi uglavnom za komunikaciju s dragim ljudima.
„Da bih imala komunikaciju sa svojim prijateljima, da bih se čula sa rođacima sa strane, to je najlakši način komunikacije danas. Ne treba svak znati šta radiš. To je jednostavno privatnost. Prijatelja imam 885. Sad sam kontala ovih dana da izbrišem neke, srežem taj popis. Ima nekih 400, 450 tu iz škole što ih znam, ako ne iz viđenja. Ali kad se vidimo uživo, to nije to. Na fejsu su super, ali uživo znamo se, ne znamo“, kaže Irma.
Znak lajk sa Facebooka - ilustracija
Podatak da neki od Irminih prijatelja imaju i preko 2.000 „frendova“, a nisu Severina, Čolić ili neka druga poznata osoba, dovoljno govori o tome koliko su ljudi zgrizli za ovu društvenu mrežu, pa i oni malo stariji.
„Ja sam dobila zahtjev od svog djeda, koji fazon. A mama i tata nisu. Mama jedino ono ako se čuje sa ujkom, ili nešto tako. I svi se bockaju, ali uživo nije to tako kao što je na fejsu, jer više se čovjek opusti kad ga ne gledaš.“
Upravo zbog te opuštenosti, mladi su puno odvažniji u sklapanju prijateljstva i ljubavnih veza.
„Ne radi se samo o osobama iz njihove bliske sredine i njihovoga grada, nego cijeli svijet im je na dlanu. Komunikacije mogu uspostaviti na načine koje oni biraju, u vremenu kad njima to odgovara, a samim tim donekle mogu i prekinuti kad njima to odgovara. Dovoljno je samo jedan klik - osoba je s nama, ili mi smo neko sasvim drugi ako prekinemo taj profil i otvorimo neki novi“, kaže Ankica Baković, psiholog i savjetovatelj.
Uza sve prednosti i nedostatke, Facebook je definitivno postao zaraza. Ponekad imamo dojam da puno više nas živi u virtualnom nego u stvarnom svijetu, kazao je 18-ogodišnji Stjepan Mišić.
„Lažne grupe, uvrjedljivi sadržaji, previše je tog. Prevodi se na kompjuteru. Nije dobro, jednostavno štetiš sebi i svom zdravlju. Onda sa drugima ne komuniciraš, gubi se sposobnost komuniciranja“, navodi Mišić.
Tko nema profil smatra se čudakom
Danas, nažalost, sve manje ljudi ima vremena za druženja uz kavu ili šetnje, a povećava se lista virtualnih “prijatelja”, od kojih vas pola neće ni pozdraviti na ulici. Upravo zbog toga Davor Sučić je odlučio ukinuti svoj profil.
„Ukinuo sam fejs zato što sam na njemu provodio previše vremena. Sve slobodno vrijeme sam provodio na fejsu. Dnevno po šest, sedam sati, kako kada. Fejs je zamijenio sve što je prije bilo. Išlo se vani, igralo se, sve smo za fejs zamijenili“, kazao je on.
Do prije 15 god i manje pitao se broj kućnoga telefona, danas svi pitaju: ”Imaš li fejs?”. U slučaju da ga dotični ili dotična nema, izraz lica i teško zgražanje je najmanju što te može snaći jer to bi bilo kao da si rekao da nemaš četiri razreda osnovne škole. Sve to komentira i nastavnik računarstva Zdenko Miloloža.
„Nemam facebooka jer to je jedna društvena mreža koja je jako korisna, a može biti i jako nekorisna - ovisi kako se iskorištava. Nemam neke potrebe za tim“, kaže Miloloža.
Psihologinja Ankica Baković smatra kako bismo cijelu priču mogli povezati sa jednom pojavom od prije par godina:
„Tko nema mobitela, smatra se čudakom. Ili tko nema više mobitela, smatra se čudakom, taman ih i ne koristio ili ga nitko ne zvao na taj mobitel. Isto tako je i tko nema svoj profil na Facebooku. Dosta je tu nekakvog opterećenja, mladi se žele dokazati preko toga imanja. Prvenstveno je riječ o nekakvom nametnutom trendu kod ljudi koji imaju jako loše samopouzdanje“, ocjenjuje Baković.
Unatoč svim pozitivnim i negativnim stvarima, priznajmo, obradujemo se poput malog djeteta kad ugledamo novi zahtjev za prijateljstvom od davno odsutnih, a dragih ljudi. Osmijeh, kad jedni drugima ponovo uđemo u živote i počnemo se dokazivati kao odrasli, i slike koje su tu da nadoknade propušteno, pa makar i preko fejsa.
