Dostupni linkovi

logo-print

Facebook je podrška građanskoj opciji


Neposredno nakon prvog talasa protesta u Sarajevu, 12. juna gosti u RSE Google hangout-u, bili su učesnici i akteri događaja: Aldin Arnautović, Damir Imamović, Grof Đuraz, Zoka Ćatić i Zoran Ivančić.

RSE: Kako su izgledali protesti u Banja Luci?

Grof Đuraz: Bilo je normalno jer su po medijima bili razni natpisi da će protesti biti odgođeni. Mislim da su i demonstranti i policija bili korektni. Nisam primijetio nikakav eksces ili tako nešto. Tako da, bilo je dobro.

RSE: Šta to sada znači? Ako je rečeno da će protesti biti zabranjeni, a ipak su održani, kako to tumačite?

Grof Đuraz: Tumačim to stihijskim pristupom u rješavanju svih problema. Mislim da su to sve neki medijski spinovi, da se ljudi malo povuku u čitavoj priči.

RSE: Kako je bilo u Sarajevu? Imate li šta novo?

Arnautović: Odlučili smo da u narednih nekoliko dana, sve do isteka roka, dok političari ne donesu ovaj Zakon, preusmjerimo sve snage na to da njima obezbjedimo tišinu, mir i sigurnost. Pokušat ćemo da smirujemo ljude da ne budu glasni, da hodaju tiho, da našim parlamentarcima damo optimalne uslove za rad, kako bi mi dobili zakon, a oni bili sigurni..

RSE: Zorane, ti imaš iskustva s civiolnim angažmanom i sve svoje vrijeme želiš posvetiti tim promjenama. Da li misliš da je ovo način da se to desi?

Ivančić: Kako sada stvari idu, čini mi se da jeste. Ovo nije prvi pokušaj da se radi tako direktno i da se demokracija ostvaruje na ulici. Prvi pokušaji su bili prije pet-šest godina, kada se dobar dio nas prvi put upoznao. Bili smo zajedno na Butmiru, nakon potpisivanja sporazuma, bili smo na raskrsnici na Otoci, kada je ubijen jedan mladić. Do sada nije bilo nekih rezultata. Svaki put smo pokušavali naći formulu na koji način to treba raditi. Mislim da smo sada bliži rješenju, barem za korak.

Kap koja je napunila čašu

RSE: Da li su ovi protesti različiti od drugih? A ako jesu, šta ih to razlikuje od dosadašnjih?

Ćatić: Razlikuje ih, vjerujem, nagomilana količina frustracije koja se skupila u međuvremenu. Ovi protesti rade na dva nivoa. Jedan je kratkoročni, u kojem smo uspjeli da dijete dobije pasoš ali da i druga djeca dobiju svoj matični broj.

S druge strane je drugačije je to što sada imamo nove generacije koje su odrasle na Facebook-u, koje puno brže reaguju i daju nam mogućnost da u nekoj perspektivi imamo malo bolje generacije koje će pametnije rasuđivati, nego što smo to mi radili ranije, još od 1998. godine, kada su zabilježeni prvi protesti i kada smo stajali pred Parlamentom.

RSE: Damir pripada mlađim generacijama, srednjoškolcima. Mogu li se mlađe generacije na ovakav način naučiti kako graditi javno mnjenje i suprotstavljati se svemu što nije demokratsko ili nije zakonito?

Imamović: Siguran sam da mogu i to ne samo mladi, ali i stariji. Sve više starijih koristi Internet. Te brojke su sve bolje i bolje, ali i dalje ne onakve kakve bi smo htjeli da jesu. Složio bih se sa Zokom, da se radi o dva nivoa. Prvi put su ljudi ustali na građanske proteste koji su jedna vrsta insistiranja da država radi svoj posao. Nećemo čak ni da ih smjenjujemo, već samo hoćemo da rade svoj posao. To je prvi nivo koji je jako važan.

Kada se to do sada desilo, nacionalne elite, sa svojim medijima, huškačima, gdje ljudi za platu rade za njih, su pokušavale da tretirajte građanske proteste kao nacionalni interes i da podjele učesnike po nekom nacionalnom ključu. To pokušavaju i ovaj put. Mislim da je to ključna stvar. Za razliku od 1992. godine, kada su takođe bili građanski protesti, ali i ovih kasnijih, ovaj put smo, zbog Interneta, odbili taj prvi napad. Do kada ćemo da izdržimo, ne znamo.

RSE: Da li su dovoljni portali i internet, ili bi vam odgovarala i jača podršla elektronskih medija u BiH - mislim na radio i TV u BiH?

Grof Đuraz: Značilo bi, ali ovo je još uvijek poprilično gerilski proces, tako da je internet još uvijek, bez obzira što ovo sve skupa sada CIA skuplja i snima, pogodno sredstvo za komunikaciju tog tipa. Tako i u Banja Luci dosta mladog svijeta to sve slika i dijeli na raznim portalima.

Vjerujem da je dosta mladih ljudi ogorčeno, ali i da im je potrebno da u jednom trenutku pripadaju nekoj promjeni. Isti su im motivi, podržavaju neku ideju za bolje sutra. To je sjajna stvar. Da li je neko duboko za promjene, ili je tu zato što se u tom trenutku nešto dešava s njim, nije bitno.

Meni je drago da su u svim gradovima protesti prošli bez ekscesa, osim jednom u Sarajevu, kada je došlo do ispada po pitanju Bevande. Ta mrlja je ostala kao neko nasilje, ali sve ostalo je korektno. Ponosan sam na građane i zemljane naše BiH, na činjenicu da nije bilo nasilja i agresije. Kao zemlja koja se još uvijek oporavlja od strahota rata, mislim da trebamo naći neki nenasilni put, ali i da se konstantno takve stvari dešavaju. Meni nije jasno da ima dosta ljudi koji su nezadovoljni a da su, u vrijeme kad se nešto dešava, oni u kladionicama, ili tako negdje na nekoj nebitnoj aktivnosti u tom trenutku, To ne razumijem.

RSE: Šta je u ovom trenutku važnije – masovnost skupa ili dobra organizacija?

Arnautović: Ako moramo da redamo prioritete, mislim da je dobra organizacija stepenicu iznad. Ne vjerujem da sami brojevi donose promjene i bili smo svjedoci različitih protesta. U Sarajevu su nedavni protesti bili relativno masovni. Stvara se utisak da nismo imali namjeru da nešto promijenimo. Mislim da dobra organizacija, uz transparentnu i dobru komunikaciju sa ljudima, donosi neku masovnost.

Šta je nekome masovno, ne znam. Neki čekaju stotinjak ljudi pa da se priključe, nekima je dovoljan samo jedan. Meni lično je dovoljno da oko sebe imam ljude koji su istih namjera i koji imaju određeni stepen znanja da rade te stvari.

Otvorili smo prostor za solidarnost

RSE: Ako je cilj donošenje zakona za desetak dana, a to se ne ostvari, šta će se onda dešavati?

Arnautović: Koliko smo mi danas razgovarali, vagali i analizirali, u principu pred nama je sada oko dvije sedmice. Nisu sve karte u našim u našim rukama. Treba vidjeti da li je obećanje želja parlamentaraca i posvećenost poslu zaista istinska ili deklarativna. Mislim da su sada dobili vrijeme u kojem oni mogu da pokažu šta rade, šta žele i šta će biti. Onda mislim da će odgovor građana najviše zavisiti od toga.

RSE: Na čemu mogu pasti protesti?

Imamović: Najvažnija stvar se već desila. Svi smo nestrpljivi i ovo se može desiti svakome. Ne mogu zamisliti horor roditelja čije dijete mora da ide na operaciju a ne mogu ništa uraditi. Uspostavila se jedna vrsta solidarnosti. Otvorili smo jedan prostor za solidarnost a to je pokazalo da su zdrave snage žive i zdrave i da su u stanju da se bore.

Kada pogledate ko se sve okupio, tu su ljudi koji se međusobno ne podnose, ideološki ne slažu. Do prije sedam dana je bila dovoljna usputna izjava nekog od lidera nacionalnih stranaka koji će reći da su tamo samo Bošnjaci ili Srbi.

Otvorili smo novi prostor i mislim da je to glavna poruka. Do sada mi nismo imali problem s pitanjima. Pitanja su nam jasna. Imamo podijeljenu zemlju, genocid i slične stvari, a pitanje je naš odgovor na njih. Do sada je odgovor bio kada nacionalna elita bezočno laže, mi se razočaramo i kažemo ne može ovo. Od sada ćemo da se borimo. Mislim da je to najvažnija stvar.

RSE: Kako procjenjuješ artikulaciju zahtijeva? Kada su počeli ovi protesti, većina ljudi se obradovala i rekla – Krenulo je. Nadali su se, mimo tih konkretnih zahtijeva, koji postoje, da je to početak kraja ove loše vlasti. Imaju li ovakvi protesti svoju budućnost?

Ćatić: Naravno da ima šansi. Zavisi od svakog od nas pojedinačno. Ovo je proces. Znam da nove generacije, ali i mi stariji, mislimo da se sve dešava kao u filmu za sat i pol. Nema teorije da možemo završiti stvari za sat i pol. Ako pretpostavimo da je ovo neki početak, a mislim da je počelo puno ranije, ali nismo uspjeli da grupišemo, kao što se ovoga puta to desilo, sticajem okolnosti, na žalost nesretnih, za koje se nadam da će se završiti, ovo će trajati jako dugo. Meni je bitno da je što prije počelo jer možda dočekam da vidim tragove države u neka doba. Ne mislim da će ovo završiti, ni za pet, ni za deset dana.

Mislim da su se neke stvari pokrenule i da je jako bitno da i političari, za koje uporno tvrdim da su u panici jer niko od njih ne traži da sjašu s vlasti, nego samo da rade svoj posao, će natjerati nas, ljude iz medija, muzičare, civilno društvo, da svi preuzmemo dio odgovornosti i postanemo odgovorniji i počnemo popravljati stvari.

Uzmimo oktobra 2014. godine, kada su zakazani izbori. Tada ćemo vidjeti ko se popravio, ko je dobar, ko radi svoj posao odgovornije nego je radio. Onda ćemo moći da glasamo za one dobre. Danas je situacija napravljena fenomenalno. Kažu da „civilno društvo uzima pare, a ništa ne radi“. To nije tačno. „Svi mediji lažu“. Nije tačno. „Svi političari su isti“. Nije tačno. Mislim da je ovo način da napravimo jednu prirodnu filtraciju ko hoće i želi da radi i da pravi od ove zemlje državu, a ko neće.

Trenutak kada se obraz čuva na ulici

RSE: Meni se sviđa slogan – Mi ne želimo da vas smjenjujemo, mi samo želimo da radite svoj posao. To po mom mišljenju podrazumijeva da se i vi svi, učesnici protesta i organizatori, isto tako ponašate. Da radite svoj posao. Pitanje za svakoga pojedinačno - Šta misliš da je tvoj posao u svemu ovome, posao koji moraš završiti?

Arnautović: Mislim da je moj posao da budem uz ljude koji pokušavaju da sve ovo zarolaju prema naprijed. Da pokušam, budući da sam medijski djelatnik, da radim na razbijanju predrasuda koje stižu iz institucija. Moj posao je da budem odgovoran građanin i otac, da otvorim oči i da pratim šta se dešava. Kada moji ljudi opet budu tu i ja ću biti s njima.

Imamović: Veliko mi je zadovoljstvo da sam na ovim protestima, i među učesnicima i među ljudima koji su malo aktivniji u organizaciji i među onima koji su samo pratili, vidio ljude koji inače pokušavaju u svom životu, vlastitim pristupom, profesionalnoj etikom ili estetikom svoga posla da rade nešto kvalitetno.

Konkretno se bavim tradicionalnom muzikom BiH i Balkana i pokušavam već dugo da je interpretiram na neki način koji će mi donijeti novu situaciju. Interesantno mi je da vidim da su to sve procesi, koji, kada su ovakve stvari u pitanju, ujedine. Desi se da moraš ostaviti svoj posao i izaći na ulicu. Vidiš ljude koji su ostavili svoj profesionalni posao, da bi bili više građani.

Grof Đuraz: Moj doprinos u budućnosti će se opet izraziti u nekim pjesmama, kao što je bila Stoka. Kao neki medij, da te informacije i emocije, koje su oko nas, procesuiram. Generalno mislim, dok god je stanje kakvo jeste, da su javne osobe, bili to muzičari, glumci, urednici radiostanica, mediji, ključ našeg civilnog društva i naša moć da se konstanto nešto radi. Fraza „Nema odmora dok traje obnova“, treba da nam pomogne da bude nekako bolje.

Ćatić: Mislim i želim intenzivno da radim na tome da budem aktivni sudionik sopstvenog života. Ne želim da mi život prolazi mimo mene, želim da budem vrlo aktivan da bi sebi omogućio normalan život, a samim tim i svojoj okolini. Pri tome, vodeći računa, obzirom da se bavim javnim poslom, da bilo kome mogu pogledati u oči, a prvenstveno svome djetetu.
  • 16x9 Image

    Sabina Čabaravdić

    Rođena u prošlom stoljeću. Sasvim slučajno, umjesto pravo završila novinarstvo, već sa 17 se zaljubila u radio i ostala radijski novinar, usprkos izazovima i ponudama s TV-a. Najprije Radio Sarajevo, a potom Radio Slobodna Evropa, koji se 31. januara 1994. godine prvi put oglasio upravo njenim glasom.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG