Dostupni linkovi

logo-print

Evropski parlament većinski podržao predlog rezolucije o Srbiji


Evropski parlament

Evropski parlament

Poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta u drugom krugu rasprave podržali su predlog rezolucije o Srbiji, koji je podneo izvestilac za Srbiju David McAllister. Odbor će u utorak izglasati rezoluciju, a u martu će je Evropski parlament usvojiti na plenarnoj sednici.

Glavne akcente teksta rezolucije, na koji je uloženo 222 amandmana, od kojih je usvojen 21 takozvani kompromisni amandman, sažeo je sam izvestilac McAllister.

„Kad je u pitanju spoljna politika Srbije, složili smo se da su neophodni snažniji napori Beograda da uskladi spoljnu i bezbednosnu politku sa politikom Evropske unije. Naglasili smo takođe da podržavamo rad nezavisnih institucija, kao što je, recimo, ombudsman. Ponovo smo ukazali na to da su sloboda medija i slobodna izražavanja temeljni stubovi demokratije. Takođe, prava manjina moraju biti promovisana, zaštićena i implementirana na svim nivoima društva. Istovremeno smo uzeli u obzir i to da je Srbija usvojila veoma važne zakone o radu, o medijima, o zaštiti uzbunjivača, o privatizaciji i stečaju, što je veoma pozitivan razvoj događaja“, kazao je McAllister i zaključio:

David McAllister

David McAllister

„Verujem da 2015. treba da bude godina u kojoj će biti otvorena prva poglavlja“.

I Eduard Kukan, šef parlamentarne grupe za Srbiju, pozvao je amandmanom, koji je i usvojen, da se što pre otvore prva pregovaračka poglavlja.

„Želeo bih da zahvalim izvestiocu što je prihvatio moj amandman o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja“.

Slovenački poslanici Tanja Fajon i Ivo Vajgl takođe su se založili da se što pre otvore prva poglavlja. Fajonova je, međutim, uložila amandman, koji je i prihvaćen, kojim se traži da vlast u Srbiji omogući uslove za punu slobodu izražavanja i onemogući pritiske, pretnje i napade na novinare.

Austrijska poslanica Ulrike Lunacek, koja je i izvestilac EP za Kosovo, govorila je kao predstavnica Zelenih. Predlog rezolucije izaslanika McAllistera takođe je ocenila kao dobru osnovu za podršku Evropskog parlamenta daljim koracima Srbije na putu ka EU. I ona je, međutim, u fokusu imala stanje slobode medija u Srbiji:

„U tom pogledu videli smo nedavno napade na Balkansku istraživačku regionalnu mrežu i zato mislim da je dobro što smo usvojili amandman kojim tražimo nezavisnost medija i napredak na tom planu“, kazala je Lunacek.

Ova poslanica izrazila je zadovoljstvo što je u tekst rezolucije ušao još jedan amandman koji je sama predložila:

„Takođe bih želela da vam zahvalim, gospodine McAllister, što ste prihvatili moj amandman u kojem pozivamo srpske vlasti da otvore arhive Jugoslovenske narodne armije kako bi se uspostavila istina o tragičnim prošlim događajima“, rekla je Ulrike Lunaček.

Evropski parlamentarci pozdravili su sporazum o pravosuđu između Srbije i Kosova, uz poziv da nastave dijalog i implementaciju postignutih dogovora. Naglasili su, međutim, da pregovarački okvir za Srbiju nalaže da se istovremeno sa generalnim napretkom pregovora mora postići i pomak u normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu sa poglavljem 35, koje, kako se navodi, treba otvoriti na početku pregovora.

U predlogu rezolucije podvlači se da bi poglavlja 23 o pravosuđu, 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti, trebalo otvoriti u ranoj fazi pristupnih pregovora.

Evropski parlament takođe "ceni konstruktivan pristup srpske vlade u odnosima sa susednim zemljama jer je time omogućen znatan napredak u ostvarivanju i regionalne saradnje i bližih odnosa s EU".

Veliki broj amandmana podneli su poslanici iz Hrvatske, tražeći da se u rezoluciju uvrste mnoga bilateralna pitanja, kao što su pronalaženje nestalih, korigovanje granice na Dunavu, univerzalna nadležnost beogradskog Specijalnog suda za ratne zločine, koju Hrvatska osporava, ali njihovi amandmani nisu ušli u tekst predloga rezolucije.

Zvaničnik Evropske komisije Simon Mordue objasnio je nezadovoljnim hrvatskim poslanicima da je "stav Komisije da bi bi bio stvoren" krajnje štetan presedan ako bi se otvaranje poglavlja 23 u pregovorima o članstvu Srbija-EU, uslovaljavalo sada zahtevom da Srbija menja zakon o suđenjima za ratne zločine.

Mordue je naglasio da je srpski zakon vrlo sličan onom u više zemalja članica EU i predočio da je u svim dosadašnjim pregovorima o članstvu stav EU bio da se o bilateralnim pitanjima razgovara van pregovora.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG