Dostupni linkovi

logo-print

Kraj "balkanske rute": Prebacivanje problema na Grčku


Slovenija od ponoći ne prima migrante bez validnih pasoša i viza i ponovo u potpunosti primenjuje Šengenski sporazum na granici sa Hrvatskom. Hrvatska, Srbija i Makedonija su takođe donele odluku da zatvore granice.

Peter Bukart, direktor organizacije Hjuman Rajts Voč, ocenjuje da je ovim potezom Evropa odlučila da izbeglička kriza postane – grčki problem.

Bukart: Evropa prebacuje problem u dvorište siromašne članice

Slovenačka agencija STA je prenela da je do zatvaranja slovenačke granice došlo u skladu sa dogovorom o zatvaranju balkanske migrantske rute, koji je postignut na samitu EU-Turska u ponedeljak.

Ova agencija prenosi da policija dozvoljava ulaz u Sloveniju samo strancima sa validnim putnim dokumentima, osobama koje izraze želju da zatraže međunarodnu zaštitu i pojedincima kojima je potrebna humanitarna nega.

Odluka Slovenije usledila je nekoliko sati nakon što je slovenački premijer Miro Cerar, posle samita EU i Turske u Briselu, najavio da se "balkanska ruta" – zatvara.

“Sada je postalo jasno da je 'balkanska ruta' zatvorena i time će evropska izbeglička kriza postati – grčka izbeglička kriza”, kaže kaže za RSE Peter Bukart (Peter Bouckaert), direktor organizacije Human Rights Watch i stručnjak za humanitarne krize, koji trenutno boravi u izbegličkom kampu u Idomeniju, u Grčkoj.

“Situacija u izbegličkom kampu u Idomeniju je očajna. Ljudi su praktično zarobljeni ovde u Grčkoj. Jako je malo rešenja za one koji kontinuirano dolaze svakoga dana. Ovo je siromašna zemlja, u veoma teškoj ekonomskoj situaciji i jednostavno nema kapaciteta da se izbori sa ovolikim prilivom ljudi. Evropa je, očigledno, odlučila da kompletan teret izbegličke krize svali na jednu od svojih najsiromašnijih članica – Grčku”, objašnjava Burkart.

Inače, u kampu u Idomeniju i dalje se nalazi 14.000 migranata koji danima žive u šatorima u teškim uslovima. Još se ne zna da li će oni biti propušteni da pređu granicu ili će biti raspoređeni u drugim kampovima u Grčku, a treća opcija je da oni budu vraćeni u Tursku.

Makedonija: Tišina i neizvesnost

Makedonija je "potpuno" zatvorila granicu za migrante nakon što su Slovenija, Hrvatska i Srbija najavile nove i strožije restrikcije, odnosno pravila za ulazak migranata.

Hiljade izbeglica i migranata zaglavljeni su na grčkoj strani granice sa Makedonijom, a prema makedonskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, u tu zemlju od utorka nije ušao ni jedan migrant iz Grčke.

Na granici kod Kote 59 na kišnom vremenu su raspoređene samo bezbednosne snage, a u prihvatnom kampu Vinojug, osim policije, prisutni su i volonteri humanitarnih organizacija i jedna porodica izbeglica koja je propustila voz koji je otišao ka severnoj granici, te još uvek ne zna da li će nastaviti put ka zapadnoj Evropi ili će biti vraćena u Tursku.

Već nekoliko dana kamp je prazan i očekuju se izbeglice samo u slučaju da ih propuste.

Hana Harbahbe iz UNHCR-a ističe da je stanje u kampu Vinojug trenutno mirno. A na pitanje šta se može očekivati posle zatvaranja granice odgovara da je za to odgovorna država.

„Upravljanje granicama je odgovornost isključivo države i mi kao UNHCR apeliramo da budu primenjeni svi standardi i međunarodni mehanizmi za zaštitu ljudskih prava“, kaže Hana Harbahbe.

U Hrvatskoj protest zbog zatvaranja rute

Protest u Zagrebu

Protest u Zagrebu

I Hrvatska je, po uzoru na Sloveniju, uvela osetno stroža pravila za ulazak izbeglica. Ministar unutrašnjih poslova Vlaho Orepić ne očekuje izbjeglički talas na „zelenoj granici“ Hrvatske, a bude li bilo izbegličkih grupa, hrvatska policija je spremna i u kontaktu je sa susedima.

“Ovo što je postignuto je ništa drugo nego uspostavljanje redovnog graničnog Sistema, a verovatno će biti ilegalnih ulazaka migranata, međutim, scenariji su predviđeni za u buduće i od strane nas i od strane zemalja koje su podrazumevale balkansku rutu”, rekao je Orepić.

Orepić je još kazao kako se u prihvatno-tranzitnom centru za izbjeglice u Slavonskom Brodu sada nalazi 408 osoba i da je „u procesu definiranja njihov povrata u Grčku“.

Premijer Tihomir Orešković pojasnio je da se kontaktira ne samo sa Makedonijom i Srbijom, nego i sa vlastima Bosne i Hercegovine. Podsetimo, predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Dragan Čović kazao je juče u Zagrebu da ne očekuje prelivanje izbegličkog talasa na Bosnu i Hercegovinu, pa je do sada bilo ulazaka manjih grupa izbeglica, a da se sa njima postupa po predviđenoj proceduri.

U Hrvatskoj su nevladina udruženja za ljudska prava, zagrebački Centar za mirovne studije, inicijative "Dobrodošli" i "Are You Syrious", tačno u podne protestovali pred zgradom Hrvatske Vlade na Markovom trgu zbog zatvaranja „balkanske rute“. Marina Škrabalo iz inicijative "Dobrodošli" ističe da se u svetlu današnjih događaja više ne može govoriti ni o kakvom pravnom poretku: “Mi ne možemo govoriti o bilo kakvoj logici političkog odlučivanja. Ono što će se u praksi događati i što se dogodilo je da su Evropska unija i sve države na balkanskoj ruti dale zeleno svetlo za krijumčarenje ljudima.”

Isti zaključak ima i Neven Crvenković, portparol UNHCR-a za Jugostočnu Evropu i dodaje da ova organizacija ne može pozitivno da gleda na preduzete mere, koje su, kako ističe, u suprotnosti čak i sa nacionalnim zakonima pojedinih država koje su te mere donele.

“Preduzete mere nisu doprinele rešavanju problema izbeglica i migranata, već su samo pogoršale situaciju i mi iz tog razloga ne možemo pozitivno da reagujemo na takve poteze”, kaže Crvenković. On objašnjava da su preduzete mere u apsolutnoj neusklađenosti sa svim pravnim noramma, sa međunarodnim pravnim standardima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a na kraju krajeva, kako je rekao, “i u nacionalnim zakonima pojedinih država koje su te mere donele stoje norme koje bi trebalo da garantuju svakom čoveku da ima pravo da zatraži azil i da pristupi teritoriji kako bi se na pojedinačnoj bazi taj zahtev za azil i procenio”. Umesto toga, kaže Crvenković, “prema ovom očitom dogovoru između EU i Turske ljudi nasumično vraćaju u drugu državu, što nije u skladu ni sa jednom konvencijom, niti jednom pravnom normom.”

Vučić: Srbija neće biti izbeglički parking

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u sredu da je Vlada Srbije uskladila funkcionisanje granice ka Bugarskoj i Makedoniji sa pravilima koja su uvela Slovenija i Hrvatska.

Vlada Srbije je zauzela jasan politički stav od samog početka migrantske krize da rešenje mora da se nađe zajedno i da će se Srbija ponašati kao sve ostale zemlje na migrantskoj ruti", rekao je Vulin novinarima.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je povodom zatvaranja balkanske rute izjavio da je u Srbiji mali broj izbeglica i da će se Srbija ponašati ozbiljno i odgovorno.

“Mi ćemo se ponašati odgovorno, ozbiljno, štitićemo ljudska prava svih izbeglih lica, ali štitićemo i naše nacionalne interese i Srbija neće biti ni parking ni sabirni centar. Ali ćemo se prema izbeglicama koje se nalaze na našoj teritoriji, a to je minimalan broj, ponašati u skladu sa uzusima narodnog javnog prava, humanitarnog prava i razume se, pokazujući svoje ljudsko i solidarno lice”, rekao je Vučić.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

  • 16x9 Image

    Lejla Sarić

    Diplomirani žurnalista. Novinarstvom se počela baviti za vrijeme studija, a nastavila 1996. godine u Nezavisnoj novinskoj agenciji ONASA u Sarajevu. Od 2002. godine radi u sarajevskoj redakciji RSE kao novinar za radijski program i TV Liberty, te urednik vijesti. Od 2005. godine je urednik i web master internet stranice Radija Slobodna Evropa, a od 2016. regionalni web urednik za Balkanski servis.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

  • 16x9 Image

    Enis Zebić

    U novinarstvu od osnovne škole, profesionalno od uspostave političkog pluralizma. Nakon suradnje u nekoliko hrvatskih dnevnih novina, od 1. veljače 1994. je na RSE u Zagrebu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG