Dostupni linkovi

logo-print

Evropska književnost u Beogradu: Knjige i multimedija


Drugi Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) otvara se u utorak u Domu omladine, gde će se tokom četiri dana publici predstaviti neki od najznačajnijih pisaca srednje generacije. Pod sloganom „Najbolje od svega. Najbolje za sve“, ljubiteljima pisane reči će odlomke iz svojih knjiga čitati književnici iz Francuske, Makedonije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Festival otvara beogradski pisac Mihajlo Pantić, koji će razgovarati sa publikom i čitati svoje nove priče iz knjige “Hodanje po oblacima”. Do petka, kada se manifestacija zatvara, beogradska publika družiće se, između ostalih, sa francuskom spisateljicom Florans Noavil, Igorom Štiksom iz Hrvatske i kikindskim autorom Srđanom V. Tešinom.

Cilj festivala je, prema rečima direktora ove manifestacije Gojka Božovića, da omogući vrhunskoj književnosti da se pojavi u javnom prostoru. On dodaje da sve gostujuće pisce, iako nose različite poetike, u zajedničko čvorište objedinjuje tranzicijsko vreme.

“Svi oni svedoče o smeni epoha. Jedna epoha je nestala sa svim prtljagom koji je nosila sa sobom, druga epoha nastaje vrlo sporo, vrlo mučno i sa različitim tranzicijskim izazovima. Pisci mogu da budu dragoceni svedoci jednog takvog vremena u svojim pričama i romanima, naravno i u drugim žanrovima. Mnogi od ovih pisaca pišu kolumne, eseje i čitave rasprave u kojima govore o tome šta je njihov savremni svet i zbog čega izgleda upravo tako”, objašnjava Božović.

Čitanja će biti upotpunjena celovečernjim multimedijalnim programom, koju čini retrospektiva “Književnost na filmu”, u okviru koje će biti organizovane projekcije savremenih filmova nastalih po književnim delima. S početkom od 21 sat, publika će moći da pogleda domaća ostvarenja poput “Hadersfilda”, reditelja Ivana Živkovića (prema istoimenoj drami Uglješe Šajtinca) i inostrane filmove, među kojima je i delo Ilana Durana Koena “Ljubavnici kafea Flor”, o Žan-Pol Sartru i Simon de Bovoar.

Multimedija je inače reč koja se na nekoliko mesta pojavljuje u najavama za ovogodišnji BFEK, što nije slučajno, jer su novi mediji sredstvo za popularizaciju vrhunske književnosti, smatra Božović.

“Odavno slušamo tu priču da će književnost nestati zbog nekog novog medija, ali zapravo se pokazuje da književnost u svim vremenima ima tu dragocenu sposobnost da koristi tehnike novih medija i da ih prilagodi sebi”, ističe Božović.

Kad realnost postane fikcija

Uz svu pomoć njovih tehnologija, književnost pisaca srednje generacije sa ovih prostora, ipak, nije visoko kotirana u evropskim okvirima. Kikindski pisac Srđan V. Tešin, čije su knjige prevedene na više evropskih jezika, smatra da je je jedan od uzroka u samoj tematici kojom se bave ovdašnji autori.
Ilustracija

Ilustracija


“Ja sam lično imao problem da svoje knjige koje su izašle u Austriji predstavim tamošnjoj publici, jer su smatrali da je u pitanju potpuna fikcija, a ja pišem o problemima koji tište moje čitaoce ui Srbiji. S jedne strane smo mi nezainteresovani za ‘spuštanje lopte’ i približavanje temama koje bi bile interesantne čitalaštvu u svetu i Evropi. S druge strane, od nas se ni ne očekuje da pišemo drugačije, je mi kao književnici ne postojimo na nekom ozbiljnijem nivou u Evropi i svetu”, kaže ovaj pisac.

Nadležne institucije nisu se proslavile podrškom u promociji domaće književnosti na evropskom tržištu, a situacija je, prema Tešinovim rečima, još teža otkako je “presušilo i ono malo državnih para koje su se izdvajale za finansiranje prevoda”.

“Za sada, sve što se događa sa našim prisustvom u evropskoj književnosti zasnovano je, što na entuzijazmu, što na pukoj sreći. Mi bismo morali da budemo prisutni u vodećim književnim časopisima i izdavačkim kućama, da bi uopšte neko mogao da primeti nekog pisca iz Srbije. To ne znači da takvih pisaca nema. Lično sam bio svedok tome da su pisci Dragan Velikić i David Albahari bili fenomenalno primljeni od nemačkih medija na sajmu knjiga u Lajpcigu,a li to se ne može reći za neke naše klasike za koje mi pretpostavljamo da ih svi u Evropi i svetu znaju”, zaključuje Tešin.

Osim književnih čitanja i retrospektivnih projekcija filmova, u okviru festivala biće otvorena i izložba posvećena velikom poljkom pesniku Zbignjevu Herbertu, čiji će crteži, rukopisi i fotografije biti izloženi u Domu omladine.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG