Dostupni linkovi

logo-print

Evropska Energetska zajednica upozorava Srbiju: Ili garancije ili sankcije


Postrojenja Srbijagasa

Postrojenja Srbijagasa

Ili garancije ili sankcije! Srbija je još jednom pred tom vrstom izbora. Ovog puta vezano za upozorenje koje proizlazi iz mišljenja evropske Energetske zajednice (EZ), od koga će, između ostalog, zavisiti budući stav Brisela o srpskom prihvatanju evro regulative.

U mišljenju EZ se ukazuje da Beograd nije usvojio zakone koji bi omogućili da dva državna preduzeća nisu razdvojila proizvodnju od transporta gasa, kako to zahtevaju EU pravila.

Srbiji je određen rok od dva meseca da ispravi te deformitete, ali kako u razgovoru za RSE navodi štef odeljenja za gasni sektor EZ Predrag Grujičić to ne znači da slučaj mora biti apsolutno rešen u tom periodu. Naime, partneri u ovoj organizaciji ne gube iz vida vanrednu izbornu groznicu koja je zahvatila Srbiju:

„Srbija za ta dva meseca ne mora stvari da dovede u apsultni sklad sa našim mišljenjem. Shvatamo da to nije realno, ali mora da pruži čvrste garancije da se po tom pitanju nešto radi“, podvukao je Grujičić.

RSE Od koga očekujete tu vrstu garancija, sada kada je Srbija u sred izbornog procesa?

Grujičić: Slažemo se. Srbija je sada u izbornom ciklusu. Ali ovo je obaveza koja stoji još od 2007. godine. Beograd je tu obavezu ispoštovao u sektoru električne energije. Dakle, mi moramo da postupamo kako se od nas ugovorom o Energetskoj zajednici zahteva, ali Srbija može, nakon ta dva meseca (kada sprememo još jedno mišljenje koje potom šaljemo Ministarskom savetu), dakle između aprila i septembra (dok se Ministarski savet ne sastane) da pruži dovoljne garancije da će se nešto u tom periodu desiti.

U narednih nekoliko mjeseci može se očekivati kraj velikog takmičenja između EU i Moskve. Bitka oko ruskog državnog energetskog giganata Gazproma za monopolsku poziciju u Istočnoj Evropi u finišu je.

Ruski gasni giganat Gazprom dugo već ima utrte evropske staze, dominirajući tržištem energije na kontinentu, razmećući se i provodeći svoja pravila, nekažnjeno, kako navode kritičari.No sve to bi se moglo uskoro promijeniti.

Dugogodišnji sukob između Gazproma i Evropske unije, zbog navodnih namještanja cijena i monopolističke prakse – odnosno spora oko Ruskog post-sovjetskog modela poslovanja u odnosu na standarde Evropske unije, tj. slobodnu tržišnu konkurnciju - brzo će stići do vrhunca. OPŠIRNIJE....
Takođe u EZ napominju da su u poslednjih sedam godina, pokazivali razumevanje za procese u Srbiji, te tu treba tražiti i razloge zbog kojih su reakcije izostajale:

„Novi zakon je stupio na snagu tek 2011. godine. Taj Zakon je dao rok srpskoj vladi i svim njenim kompanijama da se sa tim rokom usaglase do 2012. godine. Mi smo onda još neko vreme sačekali i tek onda smo pokrenuli ovaj postupak.“

Objašnjenje propuštanja tolikih godina mogao bi dati neko u krugovima prošle, odnosno aktuelne, ali opet odlazeće vlasti. Upravo takva složenost ovdašnjih političkih prilika, pretvara i ovo pitanje u još jedno od onih na koje je skoro nemoguće dobiti odgovor. Nakon mišljnja EZ, nadležnima preostaje da se koncentrišu prevashodno na ono što bi moglo uslediti, ukoliko Srbija ne uskladi svoju regulativu sa evropskom:

„To je teško predvideti, jer je tada odluka na Ministarskom savetu koji je politički organ a nije nikakv sud. On može da ceni da je Srbija u pravu ili da kaže da je Srbija prekršila ugovor i onda da postavi nekakve dodatne, još strožije uslove Srbiji. U smislu ako se nešto ne desi do određenog roka onda može na izvestan način, pre svega politički, pretrpeti određene sankcije. Nikakve ekonomske sankcije nisu predviđene ugovorom o evropskoj Ekonomskoj zajednici. Ali ono što je važno jeste da će Srbija svakako imati probleme u otvaranju svojih pregovora sa Evropskom unijom u pogledu energetike i taj će joj se slučaj svakako staviti kao jedan od prioriteta da bi uošte to poglavlje mogla da zatvori“, navodi Grujučić.

Šta u Srbiji mora da se učini? Ključno bi bilo, kako i utvrđuju pravila EU, da se mreža transporta odvoji od svih delatnosti koje nisu vezane za prenos gasa, kao što su snabdevanje ili proizvodnja.

U mišljenju EZ se uočava da kompanije „Srbijagas“ i „Jugorosogas“ to nisu učinile, već je „Jugorosgas“ (koji je sa 50 odsto u vlasništvu ruskog „Gasproma“) osnovao svoju ćerku-kompaniju za transport gasa.

Pogrešna procena

Reklo bi se da je praktično reč o fingiranju ispunjavanja EU kriterijuma, što bi moglo ukazivati da je Srbija spremna i na ozbiljnije rizike o kojima razgovaramo sa ekonomskim novinarom Mijatom Lakićevićem:

RSE: Možete li da zamislite scenarijo u kom Srbija ne bi prihvatila promenu pravila? Šta bi time rizikovala?

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Lakićević: Ako to ne bi ispoštovala, onda bi bila isključena iz EZ, a to je Zajednica regiona. To znači prekid energetskih veza, odnosno neku drugu, novu, rekao bih praktično neizvodljivu energetsku politiku.

Inače, pitanje reforme unutar „Srbijagasa“ isplivalo je kao ključni problem na relaciji između direktora tog preduzeća i socijaliste Dušana Bajatovića i ministarka energetike i potpredsednice naprednjaka Zorane Mihajlović. Mediji su puni njihovih uzajamnih kritika, koje ponekad liče i na pretnje, a za analitičarku „Energy observer“ sajta Sijku Pištolovu dileme nema:

„Jasno je da tu jedini probleme pravi gospodin Bajatović. Zato što on tvrdi da je počeo reorganizaciju ’Srbijagasa’, a ne vidimo ni r od te reorganizacije“, ocjenjuje Pištolova.

U jeku predizborne kampanje Bajatović, koji nam nije bio dostupan za komentar, još manje se obazire na kritike nego ranije. Upravo je prošle sedmice na pitanje šta će biti sa reorganizacijom „Srbijagasa“, odgovorio:

„O tome će odlučiti buduća vlada Republike Srbije. A ako ja ne budem u vladi biću u ’Srbijagasu’.“

Ovakva samouverenost mogla bi biti pitanje stava, ali su mnogi skloniji da ga shvataju kao potvrdu toga da Bajatoviću neko „čuva leđa“. To bi, pak, bila samo crtica u zabrinjavajućem procesu od koga strahuje i Pištolova:

„Mogu da zaključim da gospodin Bajatović štiti ruske interese. Ovde je na vidiku veoma ozbiljni sukob između EU i Rusije a na slučaju Srbija.“

U svetlu svežih ukrajinskih zbivanja, posebno zabrinjava da bi gasne relacije mogle odvesti u pravcu daljih opasnih zaoštravanja. U svakom slučaju, mora se imati na umu da baš kao i poslovi o kojima ovde govorimo, tako i svaki drugi ruski angažman na Balkanu je pod lupom EU.

Odnosi se to i na projekt gasovoda „Južni tok“, za koji je zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart pre tri meseca jasno upozorio:

“Mi smo više puta predočili zemljama potpisnicama da Južni tok ne može profunkcionisati samo na osnovu ugovora sa Rusijom.”

Mijat Lakićević podseća da je pitanje vlasničkog razdvajanja često posmatrano iz perspekitve očekivanja vezanih za „Južni tok“, pošto i druge države kroz koje bi ovaj gasovod trebalo da prođe imaju istu obavezu. On veruje da je upravo ta činjenica odvela srpske autoritete na put pogrešnih očekivanja:

„Dobro se sećam da su i premijer Ivica Dačić i ministarka Zorana Mihajlović da je to pitanje koje treba da reši Rusija sa EU, a da ćemo se mi tom dogovoru povinovati, odnosno da ćemo ga prihvatiti. U svakom slučaju ta procena ili naša nada bila je pogrešna“, zaključuje Lakićević.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG