Dostupni linkovi

logo-print

Širom Evrope protesti protiv ACTA


FOTOGALERIJA: Protesti u Zagrebu (foto: Građanska akcija)

Priredila: Žarka Radoja

Širom Evrope više desetina hiljada ljudi protestovalo je u subotu u znak protivljenja međunarodnom sporazumu o borbi protiv falsifikovanja ACTA čije odredbe, prema rečima brojnih kritičara, omogućavaju cenzuru Interneta i drakonsko kažnjavanje građana pod maskom borbe protiv piraterije.

U Nemačkoj su protesti protiv ovog sporazuma okupili 41.000 ljudi, a najveći skupovi održani su u Minhenu i Berlinu, gde su pojedini demonstranti preko usta simbolično imali zalepljen selotejp, javila je agencija Frans pres.

Jedan od većih skupova održan je uglavnom gradu Bugarske, Sofiji, gde je u protestnoj šetnji pored zgrada vlade učestvovalo oko 4.000 ljudi, koji su uzvikivali "Ne ACTA" i "Mafija", optužujući vladu da je tajno potpisala sporazum, bez konsultovanja javnosti.

U tri grada Hrvatske održani su protesti , a skupove je obeležio mali odziv građana. U Zagrebu se ispred Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, uprkos snegu i hladnoći, okupilo više od 200 protivnika sporazuma. Demonstranti, većinom mladi, prihvatili su poziv na razgovor čiji će termin biti naknadno utvrđen.

Deo okupljenih nosio je maske grupe Anonimusi, a imali su i zviždaljke. Među transparentima su se isticali "Internet narodu, a ne korporaciji", "Stop ACTA" i "Slobodni Internet". Na jednom od tranparenata bila je i poruka predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću koji je nedavno podržao sporni ugovor - "Ivo, tvoju muziku ne bismo skidali". Josipoviću je zbog ovih izjava u poslednjih nekoliko dana dva puta rušena stranica predsednika Hrvatske.

Protesti u Zagrebu (foto: Građanska akcija)

Protesti u Zagrebu (foto: Građanska akcija)

Skupovi protiv sporazuma ACTA održani su i u Rijeci, gde se okupilo oko 100 demonstranata, i u Osijeku, gde je protestu prisustvovalo oko 200 ljudi.

Na Starogradskom trgu u Pragu u Češkoj protestovalo je nekoliko stotina ljudi, a toliko protivnika ovog sporazuma okupilo se i u drugom po veličini češkom gradu Brnu, od kojih su pojedini nosili transparente na kojima je pisalo "ACTA je sajber fašizam".

"Dole cenzura Velikog brata" jedan je od natpisa koji su mogli da se vide u Varšavi, gde se ispred predsedničke palate okupilo oko 150 Poljaka.

Protiv sporazuma je protestovalo i nekoliko stotina Parižana, od kojih su mnogi, kao i učesnici skupova u drugim gradovima, nosili maske sa stilizovanim likom Gaja Foksa, čuvenog zaverenika protiv engleskog kralja Džejmsa 1605. godine, koje su postale popularan rekvizit brojnih antikapitalističkih protesta.

Van evropskog kontinenta, danu protesta protiv sporazuma ACTA pridružili su se stanovnici četiri grada u SAD, uključujući Njujork, tri grada u Kanadi, i po jedan u Australiji i Meksiku.

Masovni protesti praćeni su peticijom za odbijanje ACTA-e koju je do sada potpisalo blizu dva miliona ljudi, a samo u Nemačkoj, čije su vlasti u petak odložile potpisivanje kontroverznog sporazuma, zakazane su bile demonstracije u 49 gradova, pokazuju podaci sa sajta pokreta za digitalne slobode AccessNow.org

Kako britanski list Ekonomist ukazuje u poslednjem izdanju, "protesti širom Evrope mogli bi da ubiju antipiratski sporazum", pošto je više od 1,8 miliona ljudi potpisalo peticiju protiv ACTA-e.

VIDEO: Protesti u Bugarskoj


Ugledni Ekonomist ocenjuje da je sporazum "potencijalno drakonski", i da se o njemu "tajno pregovaralo izvan međunarodnih trgovinskih tela kao što je Svetska trgovinska organizacija - uprkos kritikama iz EU".

"To znači da su njime ignorisana mišljenja drugih zemalja koje će on pogoditi, pre svega zemalja u razvoju", navodi Ekonomist, koji navodi da je ACTA "pokušaj bogatih zemalja da zaštite svoju industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini".

Krajem januara, nekoliko dana pošto je američki Kongres, pod pritiskom internet zajednice bez presedana, odustao od usvajanja drakonskih zakona o borbi protiv piraterije SOPA i PIPA, predstavnici vlada 22 zemlje Evropske unije (EU) potpisali su u Tokiju sporazum ACTA, koji ima dosta dodirnih tačaka sa spornim američkim zakonima, a koji je godinama usaglašavan van međunarodnih foruma.

ACTA su 26. januara, zajedno sa već pomenutim zemljama EU i SAD, Kanada, Australija, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja. Sporazum će stupiti na snagu čim je ratifikuje šest država.

U EU, o spornom zakonu prvo treba da se izjasni Evropski parlament, što je zakazano za jun, a ako dođe do usvajanja, ugovor treba da ratifikuju nacionalni parlamenti zemalja potpisnica.

Međutim, odmah po potpisivanju u Tokiju, izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA-u podneo je ostavku nazvavši taj sporazum "maskaradom".

Usledili su masovni protesti u Poljskoj i Češkoj, posle čega su vlasti tih zemalja odustale od sporazuma. Od ratifikacije je u petak odustala Letonija dok je Nemačka saopštila da zbog krupnih nedoumica ministarstva pravde neće potpisati taj sporazum, barem dok ne vidi ishod glasanja u Evropskom parlamentu, javljaju svetski mediji.

Slovenačka ambasadorka u Japanu koja je u ime svoje zemlje potpisala sporazum u Tokiju u međuvremenu se izvinila slovenačkoj javnosti zbog tog postupka i pozvala građane da se pridruže protestima.

Osim u Poljskoj i Češkoj, protesti zbog ACTA-e do sada su održani i u Švedskoj, Nemačkoj i Irskoj.

U Srbiji je održana javna debata koju je organizovala Piratska partija. Skupu u galeriji Ozon prisustvovali su poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i specijalni savetnik u Upravi za digitalnu agendu Slobodan Marković. Protestna okupljanja nisu organizovana.

U Evropi je zakazano još osam naknadnih demonstracija - u Danskoj će 25. februara biti održano pet takvih skupoa, a u Švedskoj, Poljskoj i Letoniji će tokom februara biti održan po jedan.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG