Evropa kritikuje srpsko pravosuđe

Uoči nove odluke Evropske komisije o kandidaturi Srbije iz Brisela stižu vesti o zabrinutosti zbog načina na koji se sprovode reforme u srpskom pravosuđu. Revizija izbora sudija je pitanje od kog će uveliko zavisiti evropska budućnost Srbije.

Evropska unija poslala je jasnu poruku Beogradu - da Visoki savet sudstva Srbije na izvesno vreme prekine reviziju izbora sudija kako bi se, kako je navedeno, izbegli očigledni problemi u vezi sa punovažnošću njegovih odluka. Ovaj zahtev upućen je nakon što su posmatrači Evropske unije, koji prisustvuju sednicama najvišeg organa pravosudne uprave u Srbiji, centrali preneli kritike na račun rada VSS-a.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže za RSE da je jasno da je Evropa nezadovoljna načinom na koji je biran sudski kadar u Srbiji.

„Cela stvar počela je kada se shvatilo da postupak preispitivanja izbora i reizbora sudija pred Visokim savetom sudstva ne teče kako treba, odnosno da je zahvaćen brojnim nezakonitostima pa i dobrom dozom nelegitimnosti. Problem koji je tu najvažniji je da po ustavu više od polovine VSS-a moraju da budu sudije. A sada imamo samo četiri sudije od ukupno 11 članova. Takođe, VSS ne postupa u punom sastavu. Mislim da suština ovog problema nije u neznanju onih koji su zaduženi da sprovode reforme, već u neobaziranju. Ni do sada se glavni akteri nisu mnogo obazirali na pitanje ustavnosti i zakonitosti sprovedene reforme. Iz toga se može zaključiti samo to da je politički uticaj bio presudan“, ocenjuje ona.

Problem sa Visokim savetom sudstva nastao je posle hapšenja sudije Blagoja Jakšića i ostavke sudije Milimira Lukića, koji je uz kritike na rad VSS-a napustio funkciju, kao i zbog dvojne funkcije Predraga Dimitrijevića koji je član tog tela i dekan Pravnog fakulteta u Nišu.

Vlast je, uprkos problemima sa kvorumom u VSS-u, ocenila da je reforma pravosuđa u Srbiji uspešna i da će se najbolji efekti videti za tri godine.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, posle kritika iz Evrope izjavio je da će problem biti rešen za tri dana.

“U četvrtak 19. januara biće završeni izbori za novog člana Visokog saveta sudstva. I time se cela priča stavlja ad acta. Potpuno sam saglasan sa svima koji su dali mišljenje da VSS treba da radi u punom sastavu. I od četvrtka će problem biti rešen. Naši partneri iz Evropske unije imaju pravo da se mešaju u ova pitanja i da rade monitoring. Svaki korak koji smo radili u reformi pravosuđa rađen je u saglasnosti sa njima”, naglasio je Homen.

Što pre ispraviti nedostatke

Ekspresna reakcija usledila je i posle primedbi zaštitnika građana kao i podsećanja da je VSS u punom sastavu radio samo na jednoj od 16 održanih sednica u postupku revizije reizbora sudija.

Ovih dana državna Kancelarija za evropske integracije uradila je istraživanje po kom najveći broj anketiranih, njih 15 odsto, reformu pravosuđa vidi kao uspešnu, dok je na drugom mestu sa šest odsto borba protiv kriminala.

I pored ovakave statistike mnogo je onih koji su nezadovoljni zbog neefikasnosti srpskih sudova.

Građani sa kojima smo razgovarali ispred Palate pravde u Beogradu kažu da mnogo toga mora da se promeni.



Vlast je procenila da će reforma pravosuđa trajati još narednih pet ili šest godina. Kao jedan od dosadašnjih najvećih uspeha navodi se smanjenje broja zastarelih krivičnih postupaka, uz podatak da ih je bilo oko 1.400 godišnje dok u prethodne dve godine taj broj ne prelazi 140. Ali najvažnije što treba uraditi je da Evropa povrati poverenje u Vrhovni savet sudstva.

Vesna Rakić Vodinelić zaključuje da u suprotnom posledice mogu biti vrlo ozbiljne.

„Zato što Evropska unija može da konstatuje da je došlo do nazadovanja u reformi pravosuđa u Srbiji, umesto očekivanog napretka. A postizanje vladavine prava je deo kopenhagenških kriterijuma i uslov je za kandidaturu jedne države i prijem u EU. Dakle, potrebno je što pre ispraviti te nedostatke. Ali su oni toliko duboki i zahvaćeni čitavim sistemom rada Visokog saveta sudstva da ne treba očekivati da mogu da budu otklonjeni za neko kratko vreme“, navodi Rakić Vodinelić.

Do kraja 2009. godine u Srbiji je bilo 2.400 sudija, a njihov broj je pre početka reizbora smanjen na 1.800. Njih 1.530 reizabrano je 19. decembra 2009, dok se ostalih 830 koji nisu ponovo izabrani na sudijske funkcije pojedinačno se žalilo na tu odluku. Po žalbama od 15. juna 2011. odlučuje Visoki savet sudstva i do kraja 2011. u reviziji je procesuirano oko 40 odsto žalbi. Doneto je 377 odluka od kojih su 82 rešene pozitivno, odnosno kojima su sudije vraćene na posao.