Dostupni linkovi

logo-print

Članice eurozone otpisuju Grčkoj polovinu duga


Francuski predsednik Nikola Sarkozi, razgovara sa novinarima nakon završenog Samita o Eurozoni, 27. oktobar 2011.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, razgovara sa novinarima nakon završenog Samita o Eurozoni, 27. oktobar 2011.

Lideri članica evrozone odlučili su na samitu prošle noći, između ostalog, da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke.

Oni hvale ovaj sporazum kao veliki uspeh u zaustavljanju dužničke krize u evrozoni.

Dogovor uključuje značajnu podršku fondu za spasavanje ugroženih ekonomija, rekapitalizaciju banaka. Takođe, banke će otpisati veći deo grčkog duga, nego što su dosada bile spremne.

Međutim, detalji čitavog aranžmana treba tek da se razrade i ostaje pitanje koliko je zaista održiv.

Šefovi država i vlada sedamnaest zemalja koje koriste evro dogovorili su se da do kraja godine zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom pokrenuti zajednički program pomoći Grčkoj vredan sto milijardi evra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Hose Barrozo) kaže da je Evropa preduzela sve neophodne mere.

"Sveobuhvatni paket oko koga smo se noćas dogovorili, potvrđuje da će Evropa učiniti sve da očuva finansijsku stabilnost. I ranije sam govorio, a sada ponavljam, da je ovo maraton, a ne sprint. Tehnički rad treba da finalizuje aspekte ovih paketa i biće završen u narednim nedeljama", rekao je on.

Francuski predsednik Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy) je takođe trijumfalistički govorio o važnosti sporazuma.

"Mislim da je ovaj dogovor pozdravljen sa velikim olakšanjem u celom svetu koji očekuje vidljiv rezultat u evrozoni. Mislim da imamo taj rezultat", kaže on.

Sarkozi je, međutim, morao da pristane na kompromis o najspornijem delu aranžmana: koji deo grčkog duga će morati da otpišu banke.

Evropski fond hiljadu milijardi

Francuska je sa najvećim evrospkim bankama nastojala da taj iznos ne pređe 40 odsto, dok su Nemačka i Holandija zahtevale najmanje 60 procenata.

Ovaj gubitak je međutim, dobrovoljan, zbog čega neke banke mogu da odbiju dogovor, kao što se desilo u julu kada je Evropski savet predložio dobrovoljan optis dugova u izonosu od 21 odsto.

Lideri Evropske unije (EU) dogovorili su i plan za dokapitalizaciju banaka kako bi one mogle da se odupru dužničkoj krizi u zoni evra.

Prema tom planu, banke će morati da do kraja juna 2012. imaju adekvatnost kapitala, ili Tier 1, od devet odsto, što predstavlja merilo koliko banke imaju tzv. dobrog kapitala u poređenju sa rizičnim.

Dogovoreni nivo adekvatnosti kapitala je dva procentna poena veći nego što predviđaju novi međunarodni bankarski propisi tzv. Bazel III.

Zastave EU i Grčke u Atini, 10. oktobar 2011.

Zastave EU i Grčke u Atini, 10. oktobar 2011.

U saopštenju nisu navedeni nikakve precizne cifre, ali izvori u EU ocenjuju da je za dokapitalizaciju potrebno 108 milijardi evra (150 milijardi dolara).

Tačna brojka, međutim, zavisiti koliko će banke biti spremne da otpišu grčkog duga.

Dokapitalizacija banaka je značajan prvi korak u sveobuhvatnom planu EU za izvlačenje evrozone iz krize i sprečavanje još jedne globalne recesije.

Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 440 na hiljadu milijardi evra, u nastojanju da se spreči da veće ekonomije poput španske i italijanske ne budu uvučene u dužničku krizu.

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Herman van Rompuy) je rekao da se još ne zna za koliko će ovaj fond biti uvećan, ali može biti značajno povećan ako se ispune dva uslova.

"Taj nivo može da bude oko hiljadu milijardi evra pod određenim pretpostavkama koje se tiču tržišnih uslova, kao i reaogovanja investitora na ekonomske politike koje budu predložene", kaže on.

Brisel nadgleda reforme Rima

Međutim, dogovor o ovom pitanju je nejasan i očekuje se da ministri finansija predoče više detalja na zasedanju 8. novembra.

Lideri EU su pred početak samita nagovestili da nekakav sveobuhvatan plan još nije spreman.

Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da "još uvek postoje mnogi problemi koje treba otkloniti" pre nego što bude doneto dugo očekivano rešenje za nedaće evrozone.

Direktno davanje velikih sredstava verovatno bi doprinelo smanjenju vrednosti francuskog duga, što bi ugrozilo celi spasilački sistem predviđen Fondom za stabilnost.

Umesto toga, EU će koristiti razrađeni finansijski inženjering kako bi ojačala ovaj Fond.

Biće korišćene dve opcije koje se mogu kombinovati i primeniti istovremeno. Prvi je pretvaranje Fonda osiguravajuću šemu osiguranja, čime bi moglo da se garantuje određeni procenat, najverovatnije 20 odsto, svežih dugova.

Drgua opcija je stvaranje nekoliko posebnih fondova povezanih sa Fondom koji bi mogao da prikuplja novac od privatnih investitora, kao što je kineski.

Na sastanku je takođe vršen snažan pritisak na italijanskog premijera Silvija Berluskonija da sprovede strukturalne refore.

Evropske kolege su ga nedavno kritikovale zbog politike koja vodi Italiju ka ekonomskom kolapsu, na šta je odgovorio obećanjem da će, između ostalog, da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina do 2026. i uravnoteži budžet za 2013.

Angela Merkle je istakla da će Brisel i ostale članice evrozone moći da nadgledaju reforme koje Rim treba da sprovede.

"Italijanske vlasti su naznačile da će sve neophodne informacije blagovremeno učiniti dostupnim i italijanski premijer Silvio Berluskoni je apsolutno jasno predočio da će tako i biti", kaže Merkel.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG