Dostupni linkovi

logo-print

EU vs Balkan: Nema zajedničke budućnosti bez suočavanja sa prošlošću


Suočavanje sa prošlošću i pomirenje među narodima na prostoru Zapadnog Balkana neodvojivi su deo procesa evropske integracije tog regiona. Nema zajedničke budućnosti ako nema kapaciteta za suočavanje sa prošlošću, poručeno je iz Evropske komisije.

Šta još predstoji kao izazovi za države regiona? Šta je nasleđe i budućnost nekadašnjih republika, a danas država bivše Jugoslavije na putu regionalne saradnje ka Briselu?

Zemlje Zapadnog Balkana nemaju zajedničku budućnost ako se ne suoče sa prošlošću. Pomirenje među narodima na tom prostoru treba da donese pravdu žrtvama ratova, kaže šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

„Ovde na Balkanu govorimo o procesu stabilizacije i pridruživanja. Razlika postoji u pogledu toga što smo dodali reč stabilizacija u ukupnom procesu. To praktično znači da je poseban akcenat stavljen na jedno pitanje iz prošlosti, a to su ratni zločini i odgovornost. Nemoguće je kreirati zajdničku budućnost ukoliko ne postoji snaga za zajedničko suočavanje sa prošlošću. U tom procesu neophodno je i rešavanje problema nestalih osoba i povratka izbeglica“, kaže Dežer.

Procesu regionalne saradnje kao problematičnu i kritičnu temu Dežere pridodaje Kosovo i Srbiju koje su do početnog tehničkog sporazuma došle "teško", ali je važno da je dijalog dve strane počeo, uveren je Dežer.

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević veruje da je na Zapadnom Balkanu postignut napredak u regionalnoj saradnji, ali da je i dalje dosta izazova.

„To je potreba da bismo savladali probleme koje smo nasledili, ali i da bismo iskoristili i stvorili šansu za budućnost. Sada smo ostvarili jedan politički i sektorski napredak u regionu, ali dosta izazova nam je ostalo. Oni se odnose i na rešavanje pitanja iz prošlosti. Ali ono sa čime se danas suočavamo su izazovi na putu evrointegracija, a to su saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i mnogim drugih oblastima“, podvlači Milica Delević.

Doduše, odnosi i saradnja zemalja regiona bolja je nego pre nekoliko godina, primećuje Jelica Milić iz Regionalnog centra za saradnju iz Sarajeva.

Međutim, ističe kako još uvek postoji vidljiv raskorak između političkog i funkcionalnog sektorskog nivoa.

„Moglo bi se reći da upravo taj funkcionalni sektorski nivo pomaže i da politička saradnja drži taj pravac.Uzeću samo jedan primer. Poznato je da Hrvatska na čisto političkom nivou nije zemlja koja spada u najveće promotere regionalne saradnje na Balkanu. Međutim, na praktičnom nivou Hrvatska je jedna od najaktivnijih zemalja u regionalnoj saradnji na Balkanu.Tako da postoje te diskrepance o kojima treba voditi računa“, upozorava Minić.

Iako pred otvorenim vratima i za manje od godinu dana punopravna članica Evropske unije, Hrvatsku i dalje muče neki od problema koje vuče iz zajedničkog balkanskog bureta -pravosuđe i osnovna ljudska prava, pravda, sloboda i sigurnost, kaže Senada Šelo-Šabić iz Instituta za međunarodne odnose iz Zagreba. Istovremeno upozorava da je pred sam referendum naprasno splasnuo evrontuzijazam, što bi morao biti signal i za druge države regije.

„Postoji jedna obrnuta teza da to jedno inzistiranje na samostalnosti opstojnosti i nezavisnosti. To jeste jedna iluzija u današnjem svijetu da kao mala ekonomska i politička zemlja ne možete puno napredovati. I sada je ulazak u EU i NATO dobijanje većih atributa. Postajete više subjekat, a ne objekt međunarodne politike“, zaključuje Senada Šelo-Šabić.

Uprkos mnogim izazovima zajedničke fiskalne politike koja je dovela do dužničke krize u Evropi, to neće usporiti regionalnu saradnju jer je to suština funkcionisanja Evropske unije, poruka je koja se mogla čuti na beogradskom skupu "Regionalna saradnja i evropske integracije".

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG