Dostupni linkovi

logo-print

Srbiji predstoji još posla na putu ka EU


Srbija zabeležila održivi napredak na putu ka EU, ali u određenim oblastima ima još posla: Majkl Deveport u Vladi Srbije, u pozadini Aleksandar Vučić

Srbija zabeležila održivi napredak na putu ka EU, ali u određenim oblastima ima još posla: Majkl Deveport u Vladi Srbije, u pozadini Aleksandar Vučić

Realistično i odmereno - reakcije su zvaničnika i javnosti na najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija. Priznat joj je napredak u stvaranju uslova za efikasnu tržišnu privredu i reformu državne uprave, uloga i angažman u izbegličkoj krizi koja potresa čitav svet. Međutim, kritike, koje se ponavljaju iz godine u godinu, izrečene su na račun stepena slobode izražavanja, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i stanja u pravosuđu.

Nakon predstavljanja i objave osnovnih teza u Briselu primerak izveštaja o napretku Srbije, šef misije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport uručio je premijeru Aleksandru Vučiću u Beogradu.

“Baš je morao u žuto da ga oboji”, bio je Vučićev komentar. Pitanje je na šta je premijer aludirao, mada bi možda trebalo podsetiti da je u pitanju boja Demokratske stranke koju je njegova partija u koaliciji sa socijalistima skinula sa vlasti 2012. godine.

Majkl Devenport poručio je da je Srbija zabeležila održivi napredak na putu ka EU, pomenuvši međutim i oblasti u kojima ima još posla.

“I pored pomenutog napretka važno je održivo primeniti ambiciozne reforme. Posebno u oblasti pravosuđa, ratnih zločina, borbi protiv korupcije i reformi administracije. Svesni smo da reforme zahtevaju mnogo vremena. Neće uvek biti lako, ali će Evropska unija svakako podržavati Srbiju u tom procesu. Nastavićemo da stojimo uz Srbiju, ne samo u lepim – nego i u težim vremenima”, poručio je Devenport.

Srbiji je u ovogodišnjem izveštaju, između ostalog, skrenuta pažnja da je potrebno osnažiti nadgledanje izvršne vlasti, da je korupcija još uvek ozbiljan problem, i da u borbi protiv organizovanog kriminala nema vidljivih rezultata.

Aleksandar Vučić, premijer Srbije, ocenio je izveštaj “normalnim i realističnim”, dodavši međutim da ne mora da se saglasi sa svim stvarima. Vučić je rekao da je Srbija kritikovana što troje članova Srpske radikalne stranke još nisu izručeni Haškom sudu. Posebno se osvrnuo na deo kojim su analizirani odnosi Srbije sa SAD-om, Rusijom i Kinom.

“U odnosima sa Rusijom nisam najbolje razumeo zašto se govori o sporazumima koje sa Jedinstvenom Rusijom ima Srpska napredna stranka. Ne vidim kakve to veze ima sa analizom državne politike. Ali svejedno, prihvatam i to jer nije davan poseban vrednosni sud. Bezbroj stvari još imamo da uradimo. Pred nama je još tri ili četiri godine u kojima moramo naše pravosuđe da učinimo efikasnijim. Da nemamo više predmete koji stoje po pet, sedam i deset godina. Jer onda tu nemate nikakvu pravdu. Da u potpunosti sudstvo bude nezavisno, ako bilo kakve sumnje u to postoje”, rekao je Vučić.

Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa je izveštaj EK odmeren. Jasno je, međutim, na prvi pogled. u kojim oblastima je Srbija zatajila, kaže Minić.

Sloboda izražavanja najozbiljnije pitanje: Jelica Minić

Sloboda izražavanja najozbiljnije pitanje: Jelica Minić


“Sloboda izražavanja se identifikuje kao najozbiljnije pitanje u domenu fundamentalnih prava. Vezano za diskriminisane grupe, prava LBGT populacije, Roma, situacija mora dalje da se popravi, ali su napravljeni određeni napori. Što se tiče korupcije i organizovanog kriminala pokrenuti procesi nisu dovedeni do kraja, implicitno je to poruka. Zakonodavni proces, sudstvo – to su hronični problemi. Suštinska pitanja u tom domenu zapravo nisu rešena”, kaže Jelica Minić.

Našoj sagovornici deluje i da su dva pitanja, koja su u poslednje vreme svojevrsni lakmus papir evrointergacija Srbije: pregovarački proces sa Kosovom i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU, pala u drugi plan pred pomenutim oblastima.

Inače, Srbija mimo očekivanja njenih zvaničnika i javnosti na putu evrointegracija još od jula nije otvorila nova pregovaračka poglavlja. U oktobru za to nije postojao konsenzus svih članica, a slovačko predsedavanje je tada obrazložilo da je neophodan napredak u oblasti vladavine prava i u dijalogu sa Kosovom.

Majkl Devenport, ambasador EU u Srbiji, rekao je da do kraja godine očekuje otvaranje novih poglavlja. Napomenuo je međutim da to prevashodno zavisi od članica Unije.

“Komisija je preporučila otvaranje još petnaest poglavlja koja su prošla proces skrininga i koja su spremna za otvaranje. Predsedništvo je pozvalo Vladu Srbije da da svoj pregovarački stav o tim pregovaračkim poglavljima. Mislim da u ovom trenutku očekujemo ubrzavanje tog procesa”, rekao je Devenport.

Ključni uslov za to je sprovođenje reformi u istim oblastima, na koje Srbiji iz godine u godinu, pažnju skreće Evropska komisija. Među njima je i napredak u dijalogu Beograda i Prištine, koji je ovim izveštajem ocenjen kao ograničen, ali i ponovljeno uputstvo o potrebi postepenog usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije i Evropske unije u periodu do njenog pristupanja.

Ključno sprovođenje reformi: Sedište Evropske komisije u Briselu

Ključno sprovođenje reformi: Sedište Evropske komisije u Briselu


Inače, dijalog Beograda i Prištine trenutno je u nekom vidu zamrznute faze, dok su otvorene nove kontroverze po pitanju srpsko-rusko vojnih veza, nakon što se Beograd odlučio za slanje humanitarne pomoći u Siriju ruskim avionima, ali i zahvaljujući ponovo aktuelnim vojnim vežbama koje su upravo u toku u Srbiji.

Jelica Minić primećuje da nasuprot političkog konsenzusa vladajuće većine o evropskom putu Srbije, stoji sve širi deo javnosti koji nije u potpunosti saglasan sa tim opredeljenjem.

“Ne bi se moglo zaključiti da postoji puni konsenzus u Srbiji oko puta ka Evropskoj uniji. Ali taj proces se ipak odvija. Ako se pažljivo iščita ovaj izveštaj može se tačno videti kako se napredak u svakom pojedinačnom domenu procenjuje u Evropskoj komisiji. Nema nikakvih spektakularnih promena, to su mali pomaci”, zaključuje Jelica Minić.

U pregovorima sa Evropskom unijom Srbija je do sada otvorila poglavlja 35 i 32 koje se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom i finansijsku kontrolu, kao i 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava. Zemlje članice se još nisu saglasile sa otvaranjem poglavlja 5 o javnim nabavkama.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG