Dostupni linkovi

logo-print

EU opominje: Nesolidarnost može Srbiju skupo koštati


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Evropska unija uputila je demarš Vladi Srbije u kojem poziva da Srbija, kao kandidat za članstvo u Uniji, ne iskoristi ruske uzvratne sankcije Uniji kako bi plasirala svoje proizvode Rusiji. Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio odgovor na demarš Brisela, koji će saopštiti u petak, 22. avgusta.

Predstavnici aktuelne vlasti Srbije plasiraju neverovatan politički daltonizam, ničim ne pokazujući da shvataju da se eventualno sitno profiterstvo od ruskih sankcija Evropi može pokazati kao pucanj u sopstvenu nogu. Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković ide u Rusiju da izdejstvuje povećanje izvoza srpskog agrara u tu zemlju, a njen kolega, nosilac portfelja trgovine Rasim Ljajić, seiri pričajući da bi Srbija mogla povećati izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju i to od 10 do 30 odsto.

Ukrajinska kriza ne jenjava, odnosi Zapada i Rusije zadobijaju ponovo atribute hladnog rata, Aleksandar Vučić zbog toga ima noćne more jer kako nedavno reče, dok se slonovi biju, miševi stradaju. Ali, srpski premijer sve brže biva saterivan do duvara i moraće po svoj prilici uskoro da se odluči za jednog slona.

O tome da neće još dugo moći da se klanja i jednom i drugom carstvu govori ne samo ovaj demarš nego i nedavno saopštenje Evropske komisije u kojem se ističe da EU od zemalja-kandidata očekuje da pokažu više morala i solidarnosti, a ne da koriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržistu.

Kako bi se obezbedilo jedinstvo međunarodne zajednice i održalo međunarodno pravo, Evropska unija očekuje da se treće zemlje i kandidati za članstvo uzdrže profitiranja u novom trgovinskom ambijentu koji se otvara uvođenjem ruskih kontrasankcija evropskom agraru.

Onim aspirantima za članstvo EU koji se o to ogluše šefovi diplomatija EU pre nekoliko dana poručili su da će "sledeći put kad EU bude trebalo da iskaže solidarnost sa zemljama-kandidatima imati na umu i kakvu solidarnost su one pokazale prema EU, kad je njoj bilo potrebno".

Tanja Jakobi, glavna urednica časopisa “Biznis i finansije” za RSE ocenjuje da vlast Srbije ili ne zna ili neće da se jasno opredeli u kom pravcu ide:

“Čini mi se da je evidentno da naša država ili ne može da se snađe ili nije jasno razmislila o tome šta hoće ili prosto lavira od prilike do prilike kada se odlučuje o tome da li je njeno stvarno opredeljenje za Evropsku uniju ili nije. I onda se to dešava i na ovakvim primerima, koji se njima možda ne čine delom spoljne politike, ali oni očito to jesu. Jasno je da će ti pozivi na povećanje izvoza u Rusiju i na ulogu države u tome prosto morati da se ‘prikoče’. Mi stalno dajemo protivrečne signale koji, čini mi se, neće biti dobro dočekani u Evropskoj uniji, pogotovo s obzirom na to da naše otvaranje poglavlja stalno kasni”, upozorava Jakobi.

Jakobi, s druge strane, primećuje da EU nije nagovestila da bi bila spremna da obešteti ili na drugi način pomogne zemljama kandidatima koje bi se snažnije sa njom solidarisale:

“Ne vidi se da Evropska unija ima neku ideju ili nameru da zemlje koje su tek kandidati, odnosno njihova preduzeća, kompenzuje zbog gubitaka koje će ona pretrpeti ako ne budu izvozili, tako da su zemlje-kandidati ona strana koja podnosi više tereta nego što na neki način, makar kratkoročno, ima koristi”.

Fond za hitnu pomoć poljoprivrednicima

Evropska komisija je odobrila nadoknadu od 125 miliona evra da bi se bar delom kompenzovali oni proizvođači voća i povrća iz EU, najviše Poljaci, Litvanci, Bugari i Holanđani, kojima je sada uskraćen izvoz na rusko tržište.

Evropska unija raspolaže fondom od 420 miliona evra za hitnu pomoć poljoprivrednicima koji bi pretrpeli naglu štetu. Za Srbiju i druge balkanske aspirante za članstvo u EU u ovom fondu, međutim, nema novca za kompenzaciju jer su ta sredstva predviđena samo za unutrašnje evropsko tržiste, rekao je našem dopisniku iz Brisela Rikardu Jozwiaku evropski zvaničnik iz kabineta komesara Evropske komisije za poljoprivredu.

“Kad je reč zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, one nemaju pravo na novac iz ovog fonda, ali situacija bi se mogla promeniti, koliko ja razumem, ako bi se iz Srbije i drugih država napravio pritisak, ako bi Briselu bila upućena poruka: slušajte, mi gubimo u svemu ovome, možete li nam na bilo koji način pomoći. Ni tu tom slučaju nije verovatno da bi Srbija dobila novac iz ovog fonda od 420 miliona evra, ali postoje i drugi načini na koje bi EU mogla da pomogne. Ona bi, recimo, mogla da pomogne da Srbija pronađe druga, alternativna, tržišta, ali i da sredstva iz IPA fondova koje Srbija dobija možda preusmeri na sektor poljoprivrede. Kako stvari, međutim, sada stoje, ni Srbija, ni bilo koja druga zemlja Zapadnog Balkana ne može računati na benefite iz ovog fonda teškog 420 miliona evra jer nisu deo zajedničkog evropskog tržišta”, javlja briselski dopisnik našeg radija.

“Ako je Vučić zaista ozbiljan po pitanju priključenja EU, on na duge staze neće moći da izbegne pitanje uvođenja sankcija Rusiji, naročito kako i pristisak SAD raste”, upozorio je u izjavi za nedeljnik NIN Olaf Benke, šef berlinske kancelarije Evropskog saveta za međunarodne odnose, pred održavanje Zapadnobalkanske privredne konferencije 28. avgusta u Berlinu.

“Moskva vreba zemlje u regionu, a naročito Srbiju, koja je najstrateškiji partner EU i koja kao najveća zemlja u regionu predstavlja ozbiljan ulog za obe strane”, rekao je još Benke i istakao da će EU nastaviti da uključuje zemlje regiona u formiranje zajedničkog stava o ukrajinskoj krizi.

Izdejstvovala u ovoj situaciju nekakvu pomoć od strane EU ili ne, vlast Srbije mora i misliti i delati mudro i dugoročno - u interesu sopstvenih građana. Eventualnu ad hoc korist od neznatnog povećanja izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju mora se meriti sa ozbiljnim kontramerema koje će svakako stići iz Brisela, a koje se na prvi pogled i ne moraju ni videti. Već sada nema nikakve sumnje u to da bi te evropske “sankcije” Srbiju koštale i te kakvog usporavanja u otvaranju pregovaračkih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG