Dostupni linkovi

logo-print

EU i Rusija nakon Brexita: Nova prilika za Moskvu


Ilustracija

Ilustracija

Autorka: Julia Petrovskaja

Odluku Velike Britanije da napusti Evropsku uniju strani posmatrači često tumače kao "pobedu" spoljne politike Rusije, a ruskog predsednika Vladimira Putina svetski mediji su označili kao glavnog "profitera" Brexita. Iako je Putin bio prilično uzdržan posle britanskog referenduma, štaviše, istaknuo je negativne posledice odluke Velike Britanije po celu Evropu i samu Rusiju, u svet je poslana slika "velikog ruskog slavlja" zbog evropske krize.

Tome je naravno u velikoj meri doprinela državna ruska propaganda, koja zadnjih godina predstavlja Evropsku uniju samo u negativnom svetlu.

Izjave zapadnih kritičara Putinovog kursa u kontekstu Brexita preneli su i mediji na Balkanu. Između ostalog citiraju mišljenje bivšeg američkog ambasadora u Rusiji Majkla Makfola, koji je čestitao Putinu pobedu evroskeptika, i britanskog ministra spoljnih poslova Filipa Hamonda, koji smatra da će Vladimir Putin "osetiti manji pritisak" zbog slabljenja Evrope.

Pa ipak, zapadni pritisak na Kremlj se ne smanjuje od 2014.g. kada je Rusija pripojila Krim i pružila podršku proruskim separatistima na Istoku Ukrajine, bez obzira na poteze Velike Britanije i dešavanja u EU.

Posmatrači se sada pitaju na koji će način Moskva iskoristiti novonastalu situaciju u Evropi. Jedni govore o jačanju pozicija evroskeptičnih stranaka širom EU uz podršku Moskve, a drugi se plaše rasta ekonomskog pritiska Rusije na susedne države i ugrožavanja njihove bezbednosti.

Ali, zbog netransparentnosti spoljnopolitičkog kursa Putina svaka prognoza je samo pretpostavka. Uglavnom članci odražavaju opštu atmosferu konfrontacije između Rusije i Zapada: smatra se da je sve što je štetno po interese Zapada automatski u interesu Rusije i obrnuto.

Dok ruska državna propaganda tvrdi po ko zna koji put da je Evropi zadat "smrtonosan udarac" te da "EU će se brzo raspasti", ozbiljni analitičari u Moskvi se uzdržavaju od kategoričnih ocena, jer sama neizvesnost Brexita čini teškim svako prognoziranje. Kako god, kriza u EU neće dovesti do kolapsa državnog i ekonomskog uređenja Evropske unije, a duboka ekonomska kriza u Rusiji neće dozvoliti jačanje njenog realnog uticaja na globalnom nivou bez obzira na situaciju u EU.

S jedne strane, posmatrači u Rusiji, nezavisno od njihovih političkih stavova, misle da Britaniju čeka naporan proces razlaza sa Evropskom unijom. S druge strane, Moskvu pre svega zanimaju posledice Brexita po njene odnose sa Evropom. I ta tema je mnogo složenija od pitanja produžavanja međusobnih sankcija zbog ukrajinske krize.

EU ipak na prvom mestu

Uprkos napetosti u međusobnim odnosima, očigledan je istorijski izbor Rusije u korist razvoja ekonomskih veza s Evropom kao primarnim partnerom. Ekonomija Evropske unije je najveća u svetu, a u apsolutnom iznosu EU je najveći ruski trgovinski partner. U strukturi ruske spoljne trgovine udeo EU je 45 odsto, na drugom mestu je Kina sa 12 odsto. Bez obzira na različite političke poteze Kremlja i zbližavanje sa Kinom, taj raspored se značajno neće menjati ni u budućnosti.

Zapadne zemlje su Rusiji od 2014.godine ograničile pristup svetskom finansijskom tržištu i blokirale transfer energetskih i vojnih tehnologija. Šteta koju trpi Rusija zbog konflikta sa Zapadom, izolacije i odliva kapitala već iznosi stotine miliardi dolara. Ekonomski potresi koje može izazvati izlazak Velike Britanije iz EU dodatno povećavaju rizike za rusku privredu preko cena nafte i stanja na berzama.

Moskovska berza

Moskovska berza

Istupanje iz Evropske unije države koja se snažno zalaže za sankcije protiv Rusije ne menja pozicije zagovornika embarga na globalnom nivou. Politika Velike Britanije – jedne od najuticajnih zemalja u političkom, ekonomskom i vojnom smislu – ostaje vrlo oštra prema Rusiji. London će i dalije se zalagati za sankcije i obuzdavanje geopolitičkih ambicija Rusije na postsovjetskom prostoru i u Evropi.

Dmitrij Suslov, programski direktor međunarodnog duskusionog kluba "Valdaj" (Valdai Discussion Club), kaže za Radio Slobodna Evropa da se tek na prvi pogled čini da je Brexit Rusiji otvorio nove mogućnosti.

"Brexit je samo imaginarna pobeda Moskve. Malo je verovatno da će EU zauzeti mekši stav prema Rusiji. Nakon odluke Velike Britanije o istupanju Nemačka postaje neosporan lider u Evropskoj uniji. Ali, u odnosima sa Rusijom, Ukrajinom i drugim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza ona će morati uzeti u obzir mišljenje istočnoevropskih zemalja, uključujući Poljsku. U suprotnom, EU očekuje još dublja podela između zemalja Zapadne Evrope i periferije", ocenjuje Suslov.

Američka uloga

Još značajniji faktor je Amerika, smatra naš sagovornik.

"Sjedinjene Države su izgubile Veliku Britaniju kao glavnog partnera u Evropskoj uniji, ali, to mesto će veoma brzo zauzeti Nemačka. Sama Nemačka očekuje podršku Vašingtona kako bi osigurala svoju vodeću ulogu u Evropi. Berlin će ojačati svoje veze sa Sjedinjenim Državama u politici, ekonomiji i u okviru NATO-a i to će ometati uspostavljanje konstruktivnih odnosa EU sa Rusijom. Iz ove perspektive, Brexit više izgleda kao novi izazov za Rusiju, nego kao prilika", smatra Suslov.

Vladimir Putin je nedavno izjavio da Rusija ne odbacuje ideju o formiranju ekonomskog i humanitarnog prostora sa Evropskom unijom od Atlantika do Pacifika i smatra da je ta ideja najperspektivnija u smislu dugoročnog, održivog razvoja. Na taj način Moskva pokušava da šalje konstruktivne signale evropskim zemljama i EU, kaže za RSE Dmitrij Suslov. Međutim, nije jasno hoće li Evropa te signale prihvatiti.

Drugi naš sagovornik u Moskvi, poznati spoljnopolitički analitičar Konstantin Eggert smatra da je u političkom smislu Kremlj svakako zadovoljan odlukom britanskih građana.

"Pre svega, zato što Evropsku uniju napušta uticajna zemlja sa najžešćim stavom prema Moskvi zbog aneksije Krima i rusko-ukrajinskog rata. Iako Velika Britanija ostaje u EU možda još dve godine, njen negativni glas će biti malo prigušen. Drugo, Kremlj tumači ruzultat referenduma u Velikoj Britaniji kao dokaz ispravnosti svog stava da građani zahtevaju jačanje suvereniteta i da se protive diktatu nadnacionalnih tela. Ta ideološka linija Kremlja je dobila neku vrstu podrške iz demokratske zemlje", komentariše Eggert.

Prema mišljenju Eggerta, "Rusija će i dalije aktivno sarađivati sa svojim omiljenim partnerima u EU, poput nemačkog i francuskog biznisa, stranaka ultraleve i ultradesne orijentacije, a i socijaldemokrata, posebno u Nemačkoj, kako bi se stvorili uslovi za ukidanje sankcija i smanjenje pritiska na Rusiju".

"Za sada nije jasno hoće li to uspeti s obzirom da je Evropska unija zaokupljena problemom odlaska Velike Britanije, pa odnosi sa Rusijom ostaju u pozadini", konstatuje Eggert.

Novi geopolitički potezi

U isto vreme naš sagovornik ne isključuje mogućnost novih "geopolitičkih poteza" ruskih vlasti u pokušaju da se stvori pozitivni talas u odnosu na duboku ekonomsku krizu u Rusiji.

"Očigledno je da ruski građani podržavaju ideju proširenja teritorije Rusije, što je najbolje pokazalo pripajanje Krima. Stoga nije teško predvideti rezultat glasanja na referendumu 2017. godine u Južnoj Osetiji (Gruzija) po pitanju ulaska te samoproglašene republike u sastav Rusije", smatra Eggert.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sa članovima državnog Saveta za bezbednost

Predsednik Rusije Vladimir Putin sa članovima državnog Saveta za bezbednost

Rusija će tražiti priliku da pokaže NATO-savezu svoju moć i u tom kontekstu treba pratiti situaciju nakon samita NATO-a u Varšavi.

"Ne mislim da bi Rusija mogla izvršiti neke akcije na teritoriji zemalja NATO-a, ne verujem da će doći i do novih vojnih operacija u inostranstvu poput bombardovanja Sirije, ali možemo očekivati neke poteze u cilju jačanja ruskog uticaja na postsovjetskom prostoru. U svakom slučaju, odnosi Rusije i Zapada će ostati napeti", kaže Konstantin Eggert za Radio Slobodna Evropa.

Što se tiče procesa proširenja Evropske unije, u Moskvi nema pozitivnih prognoza. Evropski lideri zadnih dana su potvrdili da će se proces proširenja nastaviti i da balkanske zemlje imaju evropsku budućnost, ali u kontekstu Brexita ipak treba se pripremiti za dugu pauzu. Evropska unija će pre svega biti zaokupljena sama sobom.

"Radi se o složenoj krizi. Problem je u tome što stepen integracije i proširenja Evropske unije ne odgovara izazovima s kojima se ona suočava. Širenje na Balkan će sigurno biti usporeno mada će ovaj proces ići brže nego u slučaju Turske. Priliv migranata (eksternih, kao i internih) je jedan od glavnih razloga jačanja evroskepticizma u Zapadnoj Evropi. Borba sa izazovima, uključujući i migrantsku krizu, zahteva produbljivanje integracije. Tako da će pažnja EU biti usmerena na produbljivanje integracije, a ne na proširenje unije", smatra Dmitrij Suslov.

Pauza u procesu proširenja će dugo potrajati i prema mišljenju Konstantina Eggerta.

"Narednih godina ne treba očekivati nikakve odluke u tom smislu. Teško je zamisliti da će brzo uslediti čak i ukidanje viznog režima za Ukrajinu ili Gruziju, a kamoli govoriti o pristupanju novih članica. Evropskoj uniji treba dosta vremena da prevaziđe trenutnu krizu. Ali, verujem da će Evropa biti još jača", kaže naš sagovornik.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG