Dostupni linkovi

logo-print

Nedoumica zvana Erdoganov dalji put


Erdogan se nadao ubedljivijem rezultatu na referendumu, smatra Erdeljan

Građani Turske izglasali su na referendumu u nedelju ustavne promene koje daju šira ovlašćenja predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Centralna izborna komisija (CIK) Turske potvrdila je u nedelju, 16. aprila, uveče da je, na osnovu 98,95 odsto prebrojanih glasova, za ustavne promene, odnosno uvođenje predsedničkog sistema, glasalo 51,34 odsto građana, dok se 48,66 odsto izjasnilo protiv.

Spoljnopolitički komentator iz Srbije, Borivoje Erdeljan, inače dugogodišnji izveštač sa Bliskog Istoka, ukazuje da tako tesnu referendumsku pobedu nisu očekivali ni Erdogan koji se nadao ubedljivijem rezultatu ni njegovi opozicioni protivnici, te da je ono što dolazi – neizvesnost.

„Rezultat je jedna potpuna polarizacija, praktično izjednačen, skoro nerešen rezultat“, kaže Erdeljan.

„Najveća je nedoumica o tome kojim će putem sada krenuti Erdogan. Da li će, smatrajući kako on tvrdi da je suverena pobeda - dalje nastaviti svojom čvrstom, ’sultanskom stazom’ da ide ka onome što je apsolutna vlast i koju ne malo komentatora nazivaju diktaturom, ili će biti racionalan u izvesnoj meri i da sa ovako malom prednosti koju sigurno nije očekivao, pokuša sa malo popuštanja. Dakle, neki unutrašnji kompromis. Sigurno ne voljno“, ocenuje Borivoje Erdeljan.

On ukazuje i da ima i onih koji smatraju da bi, da je Erdoganova opcija izgubila, to vodilo u haos, baš kao što bi i preterano ubedljiva pobeda išla u pravcu „još agresivnijeg sultanskog ponašanja“.

Borivoje Erdeljan ističe i činjenicu da je Erdogan izgubio u tri najveća grada – Ankari i Izmiru, ali i Istanbulu, koji se na neki način smatra njegovim uporištem i čiji je i gradonačelnik bio.

Istovremeno, dodaje, pred Erdoganom su i dalje sva krupna pitanja koja su već dugo pred Turskom – dalji odnos sa Kurdima, zatim problem sa militantima takozvane „Islamske države“ (IDIL), problem sirijskih izbeglica kojih je u Turskoj gotovo tri miliona, ali i pitanje ekonomije koja nije u najboljem stanju.

„Ekonomija je pre deset godina imala godišnji rast od oko 10 procenata što je bilo rekordno i za svetske norme, ali sada je negde na oko tri procenta što je samo jedan matematički pokazatelj stanja ekonomije koja je u vrlo ozbiljnim, neprijatnim trenucima u svim aspektima, počev od onog najvidljivijeg i najjednostavnijeg, ali najvažnijeg za Tursku, a to je pitanje turizma“, ističe Erdeljan.

Drugo neizvesno pitanje je i budući odnos Ankare i Brisela. Zapadni analitičari su procenjivali da bi, u slučaju tesne pobede kakva je na kraju i bila, Erdogan ublažio svoju retoriku prema Zapadu. Ipak, u prvom govoru, potegao je osetljivo pitanje ponovnog uvođenja smrtne kazne.

Erdeljan kaže da će ti odnosi biti vrlo delikatni i prilično neizvesni, te zavisni od Erdoganovog respoloženja koje može da se menja.

„Kada pogledamo primere njegovog zaoštravanja sa Rusijom i sa (Vladimirom) Putinom, pa onda naglog zaokreta - opet neke pomirljivosti, tako i na drugoj strani može da dođe i do sasvim neočekivanog, ali svakako ne i nekog brzog i naglog približavanja, ne samo sa Briselom, nego sa Evropskom unijom i sa Zapadom uopšte“, kaže ovaj spoljnopolitički komentator i dugogodišnji izveštač sa Bliskog Istoka.

Što se tiče odjeka evenutualnih promena u Turskoj na Balkanu, Erdeljan podseća da je Turska uvek imala i da će uvek i imati refleks na naš region.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG