Dostupni linkovi

logo-print

Entiteti sve dublje tonu u budžetske minuse i zaduživanja


Novčanice konvertibilne marke

Novčanice konvertibilne marke

Čini se da situacija u entiteskim budžetima nije baš sjajna. Neizvjesnost oko tranše MMF-a, te još neraspodijeljena sredstva Elektroprenosa BiH natjerale su vlasti u Federaciji BiH i Republici Srpskoj da potegnu za emitovanjem trezorskih zapisa da bi mogli da isplaćuju budžetske obaveze. Tako su se samo ove sedmice dva bh. entiteta kratkoročno zadužili za 60 miliona maraka prodajući na berzi državne vrijednosne papire. No ekonomisti im poručuju: štedite, a ne zadužujte se.

Kako drugačije reći za stanje finansija u bh. entitetima osim da su entiteti u dugovima do guš, a pri tome su zakazali i očekivani prihodi. Republika Srpska ovu godinu će završiti sa deficitom većim od 80 miliona evra.

Pri tome Federacija Bosne i Hercegovine u 2014. godinu ulazi sa rekordnim deficitom, koji je gotovo 350 miliona evra. Minuse i rupe u budžetima entitetske vlasti pokušavaju da popune prodajom trezorskih zapisa.

U Federaciji BiH je u proteklih nekoliko dana prodato kratkoročnih obveznica u vrijednosti 20 miliona evra, a Republika Srpska se prodajom trezorskih zapisa dodatno zadužila za nešto više od 10 miliona evra.

Ekonomisti ni u kom slučaju ne podržavaju takav vid zaduživanja.

„To nije dobar način za zaduživanje entiteta kod nas i ostavljaće dugoročne posljedice u onome smislu u kome će povećavati dužničku ovisnost, dakle spiralu zaduživanja jednog i drugog entiteta. Nije dobro ni sa stanovišta visine kamatne stope, jer se zaduživanje vrši tako što te trezorske zapise kupuju komercijalne banke“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Mirko Puljić.

To što se entiteti dodatno kratkoročno zadužuju samo pokazuje da ne postoji likvidnost njihovih budžeta, smatra ekonomista Damir Miljević. On ističe da entiteti već nekoliko godina intenzivno koriste trezorske zapise da namire budžetske minuse. Primjer je Republika Srpska koja konstantno drži zaduženje od oko 60 miliona evra, što znači da taj iznos konstantno nedostaje u budžetu entiteta:

„To su kratkoročne hartije od vrijednosti i one se izdaju do godinu dana. Kamate na trezorske zapise se kreću između 4,5 i 6 posto. I u principu vlasti potežu za kratkorčnim akcijama kad imaju neki gep, treba neki mjesec preskočiti, međutim, to su vanredni instrumenti koje vlasti već koriste redovno“, navodi Miljević.

„Očito da RS i FBiH nemaju drugog izlaza osim da se krakoročno, vrlo skupo zadužuju na domaćem tržištu kapitala. Budžeti su u takvoj situaciji da su im grčevito potrebna nova finansijska sredstva, koja sada nadoknađuju na tržištu kapitala“, navodi urednik portala capital.ba Siniša Vukelić.

Smanjiti rastrošnost

Vladajuće strukture u entitetima u prodaji trezorskih zapisa ne vide ništa sporno. Predsjednica Vlade RS Željka Cvijanović kaže da je posljednje zaduženje vrlo opravdano:

„Zbog izostanka sredstava koja su bila planirana. To se odnosi na tranšu MMF-a - izostala je ne krivicom nijednog od dva entiteta, a takođe i na izostanak sredstava od Elektroprenosa“, navodi Željka Cvijanović.

Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić priznaje da postoje problemi u finansiranju iz entitetskog budžeta:

"Nije upitna isplata decembarskih plat, nije upitna ni isplata penzija - ono što je obaveza budžeta biće servisirano. Sve druge obaveze su zaustavljene“, kaže Nikšić.

Ekonomski stručnjaci smatraju da najveća krivica za budžetske deficite leži u lošem vođenju finansija, koje je naročito postalo izraženo nakon uvođenja sistema naplate poreza na dodatnu vrijednost.

„Ogroman priliv koji je došao od PDV-a kada je uvedena i uspostavljena Uprava za indirektno oporezivanje, kada su prihodi budžeta bili drastično povećani, djelovalo je kao šok od kojeg su političari u BiH bili toliko omamljeni da su drastično povećali svoje rashode i broj zaposlenih – i onda kada je došla kriza, oni nisu ništa preduzeli da smanje broj zaposlenih ili plate onih koji rade u državnoj administraciji“, naglašava Siniša Vukelić.

No kada bi vlast bila manje rastrošna, kada bi se odrekla barem nekih privilegija i komoditeta, zaduženja ne bi ni bila potrebna, uvjeren je Damir Miljević:

„Kad bi se plate smanjile pet posto i napravila ušteda na materijalnim troškovima od 10 posto, što je minimum koji se može napraviti - s obzirom da sekretarica u državnom ministarstvu ima 450 maraka plaćenog mobilnog telefona. Ukupna ušteda koja bi se mogla napraviti je negdje između 450 i 500 miliona KM“, tvrdi Miljević.

Naredna godina će biti posebno teška za oba entitetska budžeta jer takođe dospijevaju rekordni iznosi za vraćanje dugova.

Oba entiteta moraju da vrate ukupno više od 650 miliona evra dospjelih obaveza. Pri tome je ukupni dug Republike Srpske prešao 2,4 milijarde evra, a dug Federacije Bosne i Hercegovine oko dvije i po milijarde evra.

Dok političari uvjeravaju da je stanje stabilno, neki ekonomisti misle da bi se budžetski sistem mogao urušiti. Čak je i ugledni britanski magazin “The Economist” svrstao Bosnu i Hercegovinu među zemlje kojima prijete veliki socijalni nemiri u 2014. godini.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG