Dostupni linkovi

logo-print

Ellis: Kosovski zvaničnici bez imuniteta pred Specijalnim sudom


Mark Ellis

Mark Ellis

Sudovi ne mogu da reše istorijske nepravde, ali mogu igrati veoma važnu ulogu u procesu pomirenja i osiguranju pravde, izjavio je za RSE Mark Ellis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore, govoreći za RSE o Specijalnom sudu za ratne zločine na Kosovu koji bi trebalo ove godine da se otvori u Hagu.

Kako dodaje, funkcionalni i lični imunitet koje međunarodno pravo prepoznaje za državne zvaničnike, ne važi više u ovakvim sudovima.

Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu biće formiran u Hagu i baviće se istragom zločina počinjenih od "pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinama i političkim rivalima".

Mark Ellis navodi da se može očekivati da će sud potresti kosovsko društvo, ali, kako dodaje, to će biti veoma pozitivna stvar.

RSE: Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, nedavno je ratifikovala međunarodni sporazum sa Holandijom "O organizaciji institucije Specijalnog suda Kosova koji je izmešten u Holandiju". Ovom ratifikacijom Kosovo je, kako je rekla Jahjaga, ispunilo sve međunarodne obaveze koje se tiču osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine. Kada očekujete da će Sud početi sa radom?

Ellis: Mislim da tačan datum još uvek nije određen, ali smatram da to ne bi trebalo da bude fokus. Važno je to što je Kosovo posvećeno, kao što ste rekli, da uradi ovo u skladu sa međunarodnim standardima. Ali, još je važnije to što Kosovo u suštini poručuje međunarodnoj zajednici da veruje da je odgovornost nad nekažnjavanjem važan princip.Čestitam Kosovu na tome.

Kao što znamo, uspostavljanje ovakve vrste suda ima dosta izazova i bez sumnje će biti i mnogo prepreka. Ali, sve dok postoji posvećenost Kosova i međunarodne zajednice da pomogne formiranje suda, optimista sam kada je u pitanju njegova funkcionalnost, i, nadam se, njegova sposobnost da s odgovornošću donese neku rezoluciju.

RSE: Kakve izazove očekujete prilikom osnivanja ovog Suda?

Ellis: Pre svega, smatram da je u ovoj situaciji ideja o formiranju suda izvan nacionalne nadležnosti, najverovatnije, odgovarajuća.

Uvek sam bio zagovornik da suđenja budu pod nadležnošću zemlje u kojoj su zločini počinjeni. Ali, postoje situacije kada takva suđenja postanu teška. U tom slučaju, lakše je formirati hibridni sud na trećoj lokaciji, kao sada u Hagu.

Sama ideja stvaranja funkcionalnog suda koja podrazumeva mogućnost angažovanja kvalifikovanih sudija, tužilaca, odbrane, osiguranje zaštite svedoka - sve su ovo izazovi, ali nisu nesavladivi. Pitanje je da li će Kosovo i međunarodna zajednica ostati na tome sve dok se ne završi ovo pitanje. Siguran sam da hoće.

RSE: Da li verujete da će se ovim Sudom konačno ukloniti oblak sumnji koji se godinama nalazi iznad Kosova kada su u pitanju ratni zločini?


Ellis: Mnogi ljudi gledaju na međunarodne sudove nerealno. Bilo da se radi o međunarodnom kriminalnom sudu, specijalnim sudovima za Jugoslaviju ili Ruandu, ili o nekim drugim ad hok sudovima, ljudi očekuju da će oni rešiti istorijske nepravde.

Sudovi obično to ne mogu da urade, ne sami. Ali mogu da igraju važnu ulogu u procesu pomirenja i donošenja pravde. U tom smislu, smatram da će ovaj Sud odigrati važnu ulogu u, kao što ste rekli, otklanjanju mračnog oblaka istorije u regionu, i zato je važno da on bude podržan.

Verujem da će Sud zaista uspeti da rasvetli ratna dešavanja u regionu, i da omogući da barem neki izađu pred licem pravde zbog počinjenih zločina. Mislim da je to važan proces lečenja koji treba da se desi.

RSE: Kakve prve optužnice očekujete? Za koje zločine?

Ellis: Zločini su navedeni u samom statutu suda. Generalno, radi se o međunarodnim svirepim zločinima. To je ono što je najvažnije za ove sudove, to je ono što ljudi očekuju, što žrtve zahtevaju.

Dakle, svirepi zločini, bilo da se radi o ratnim, zločinima protiv čovečnosti, i, kao što znamo, neki domaći zločini koji su deo ovog statuta - sve ovo igra ulogu u usmeravanju pažnje na pojedince koji su počinili ovakvu vrstu gnusnih zločina.

Takođe je važno za žrtve da shvate da su oni koji su počinili te zločine izašli pred lice pravde.

RSE: Od ovih navodnih zločina proteklo je 15 do 17 godina. Koliko je teško tužilaštvu da dođe do dokaza?

Ellis: To je važna stvar zato što znamo da, što je duži vremenski period od dana kada su zločini počinjeni pa do izvođenja pojedinaca pred licem pravde, to je teže doći do dokaza. Zato je teško doći do žrtava, dokaza pa i do počinilaca. To je, svakako, jedan od izazova.

Ali, setimo se da su se vodili dugi procesi, uključujući rad Haškog tribunala i nekoliko domaćih sudova, za prikupljanje dokaza kako bi se ustanovilo da su zločini počinjeni, i ustanovili pojedinci koji su navodno počinili te zločine. Ovo je pravni proces koji će konačno nastupiti kako bi se zadovoljila pravda.

Postoje izazovi u tom pogledu, ali sam siguran da će Sud imati dovoljno dokaza i izvora i da će pojedince izvesti pred lice pravde, i pored toga što je prošlo dosta vremena.

RSE: Da li očekujete jednu optužnicu koja će uključiti više pojedinaca, ili više optužnica za više pojedinaca?

Ellis: To je odluka koju treba da donese sud, odnosno tužilac. Moj osećaj je da će biti nekoliko odvojenih optužnica.

Iz prošlosti smo naučili, u različitim sudovima, da žrtve ovih svirepih zločina - ali i žrtve koje ne mogu da govore jer su ubijene - zaista zahtevaju poseban fokus na zločine koji su se desili na odgovarajućem mestu. Iz tog razloga očekujem da će biti nekoliko optužnica protiv nekoliko pojedinaca za počinjene zločine u različito vreme.

RSE: Kao što je poznato, Sud će se baviti zločinima koji su se desili neposredno pre, za vreme i nakon rata. Te zločine su navodno počinili članovi Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinskim zajednicima i političkim rivalima. Da li u ovim slučajevimaa li neko može da uživa imunitet od gonjenja?

Ellis: Pitanje imuniteta je zanimljivo zato što na osnovu međunarodnog zakona postoji opšte prihvaćen međunarodi standard o imunitetu. Postoje funkcionalni i lični imunitet koji se bave pojedincima koji su u to vreme bili na visokoj poziciji.

Ali, kao što smo videli u drugim sudovima, a to će biti slučaj i u ovom Sudu, međunarodni ad hok sudovi su uglavnom odbacili pitanje nekažnjivosti, i ukazali su na to da pojedinci, bez obzira na njihov položaj, političku poziciju, trebaju izaći pred licem pravde.

Ove vrste imuniteta, koje prepoznaje međunarodno pravo i koje štite visoke članove vlade tokom vremena kad su počinjeni zločini, ne važe u ovakvim sudovima, tako da ne očekujem da će to biti velika prepreka.

RSE: Navodi švajcarskog senatora Dika Martija direktno povezuju Hašima Tačija, bivšeg komadanta OVK-a sa pojedinim zločinima. U slučaju da on bude predmet gonjenja, a s obzirom na to da je on upravo izabran za predsednika, da li uživa ovu vrstu imuniteta?

Ellis: Pred međunarodnim pravom, kada govorimo o tome da li država nekog može izvesti pred pravosuđe u drugoj nadležnosti, u pitanju je koncept funkcionalnog imuniteta koji se povezuje sa pozicijom te osobe i štiti ga od gonjenja za službene dužnosti koje je poduzeo. Lični imunitet važi za one koji su i dalje na fuknciji. Ovi imuniteti obično važe za bilo koje akcije koje poduzima druga država protiv njega.

Ali, kao što sam rekao, ovi imuniteti, odnosno ove vrste nekažnjivosti su odbačene ispred međunarodnih sudova. Skoro svaki statut ovih sudova sada je jasan u tome da ne postoji nekažnjivost za bivše ili sadašnje šefove država ukoliko postoje dokazi da su on ili ona počinili ovakve vrste svirepih zločina.

RSE: Da li će se Specijalni sud baviti slučajevima koji su već jednom bili pred međunarodnim tribunalom?

Ellis: Nisam siguran, ali mislim da ne. To bi bio problem zato što bi se pojedincima sudilo dva put za iste navode. No, o tome takođe odlučuje sud. Smatram da je ovo mogućnost da se sagledaju i pojedini navodni zločini koji su ostali izvan nadležnosti međunarodnih ad hok sudova, tako da očekujem i nove slučajeve.

RSE: Da li očekujete da će politička scena biti uzdrmana nakon što Sud postane funkcionalan?

Ellis: Sama činjenica da ste posvećeni tome da interno sagledate navodne zločine koji su počinjeni a koji krše međunarodne zakone i ljudska prava, to je ono što je važno za jednu novu državu. To je važno za njen narod.

Pogledajte proces u susednoj Srbiji, gde domaće sudije i tužioci vode ratna suđenja nad Srbima koji su izvršili zločine... To je veoma snažan proces, i to je na mnoge načine otvorilo oči građanima kada su u pitanju počinjeni zločini. To apsolutno potrese i društvo.

Ovaj sudski proces koji će Kosovo otpočeti u Hagu uradiće istu stvar. Bez sumnje će uzdrmati društvo u budućnost, ali to je veoma pozitivna stvar.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG