Dostupni linkovi

logo-print
Odluka ruskog Gasproma da poveća cenu gasa Ukrajini za 40 odsto, ozbiljan je udar za njenu ekonomiju koja se suočava sa velikim problemima. Potez Rusije dolazi u trenutku kada NATO razmatra odgovor na njeno pripajanje Krima.

Imajući u vidu da Ukrajina izvozi skoro četvrtinu svojih proizvoda u Rusiji, ona ima na raspolaganju efikasne instrumente da dodatno ugrozi oporavak svog suseda koji uskoro treba da sklopi sporazum sa EU o slobodnoj trgovini.

To će kratkoročno voditi padu ukrajinske proizvodnje i izvoza. Međutim, Ukrajina može dugoročno da dobije od sporazuma sa EU, jer će to pomoći stvaranju novih, modernih industrija i može postati važan punkt za evropske proizvođače.

Povećanje cene gasa sa 268.5. na 385.5 dolara za hiljadu kubnih metara, čelnik Gasproma Aleksej Miler je obrazložio neplaćanjem duga, koji je dostigao 1.7 milijardi dolara u 2013. godini.

Zbačeni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič postigao je u decembru dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o jeftinijim isporukama gasa, neposredno nakon što su tadašnje vlasti u Kijevu odustale od potpisivanja sporazuma sa EU o pridruživanju i okrenule se Moskvi za pomoć, koja je obećala i 15 milijardi dolara u vidu kupovine državnih obveznica.

Tada je dogovoreno da se sporazum o ceni gasa razmatra svaka tri meseca. Međutim, čitav dogovor je pao u vodu kada je Janukovič srušen krajem februaraa a na vlast došle prozapadne snage.
Viktor Janukovič i Vladimir Putin

Viktor Janukovič i Vladimir Putin

Pre sporazuma u decembru, Ukrajina je ostvarila napredak u pronalaženju novih izvora za uvoz energije a potpisala je i nekoliko ugovora sa stranim kompanijama za razvoj domaćih resursa gasa. No, većina aranžmana je odloženo ili otkazano posle pomenutog sporazuma Janukovič-Putin, dok sadašnje vlasti nastoje da ih obnove.

Poskupljenje ruskog gasa svakako će dodatno opteretiti ionako nezavidnu finansijsku situaciju u kojoj se nalazi Ukrajina.

Vlasti u Kijevu su već podigle cenu ovog energenta za domaće potrošače za 50 odsto što je bio jedan od uslova za dobijanje kredita Međunarodnog monentarnog fonda (MMF) prošle sedmice. Premijer Arsenij Jacenjuk, koji ističe da je njegova vlada prihvatila misiju nalik na “kamikaze” da sprovede bolne odluke, najavio je da će gas još jednom poskupeti – na 79 odsto u odnosu na sadašnju cenu.

Istovremeno, prihvaćen je i zahtev međunarodnih kreditora da se ukinu preostale subvencije za energiju do 2016. Reč je o veoma nepopularnom potezu koji Janukovič nije hteo da preduzme.

EU i SAD pomno prate poslednje poteze Kremlja pribojavajući se se ponavljanja situacije iz 2006. i 2009. godine kada je zbog spora Moskve i Kijeva oko cene gasa, bilo ugroženo snabdevanje i drugih zemalja ovim energentom, pre svega u centralnoj i istočnoj Evropi.

Kriza u Ukrajini je na kritičnoj tački s obzirom da domaći političari nastoje da se izbore za najbolju poziciju za predsedničke izbore 25. maja dok diplomate pokušavaju da pronađu okvir za saradnju Moskve i Zapada u cilju rešavanja krize u ovoj zemlji.

Predstavnici SAD i EU se sastaju u sredu, 2. aprila da bi razgovarali o energergetskoj saradnji, pre svega kako da obezbede dodatne količine gasa Ukrajini kao i pomoć da vrati dug Rusiji.

Ukrajina troši godišnje 50 milijardi kubnih metara gasa. Od toga 20 milijardi sama proizvede, dok ostatak uvozi iz Rusije.

EU je obećala da će pomoći Ukrajini ukoliko Rusija obustavi isporuke gasa. Jedan od načina je puštanje ovog energenta u suprotnom smeru kroz cevovode na njenoj teritoriji. Procenjuje se da na taj način Ukrajini može da se isporuči dve milijarde kubnih metara gasa preko Poljske i Mađarske i između tri i osam milijardi kubnih metara preko Slovačke. Premijer Jacenjuk je izjavio da je njegovoj zemlji potreban gas iz Evropske Unije da bi se zaštitila od negativnih posledica stava Moskve.

Istovremeno, oko 50 odsto ruskog gasa namenjenog EU se transprortuje preko ukrajinskih gasovoda. Ranije je ta količina dostizala i 80 procenata, ali je smanjena nakon puštanja u pogon gasovoda Severni tok, kojim se doprema ruski gas ispod Baltičkog mora do Nemačke i okolnih zemalja. EU uvozi 27 odsto gasa iz Rusije.

Kratkoročni gubici i dugoročne dobiti sporazuma sa EU

Rusija će očito koristiti sva sredstva iz svog ekonomskog arsenala da oteža oporavak Ukrajine, kojoj je Zapad obećao ogromnu pomoć.

Rusija ima “pravo da koristi selektivne zaštitne mere prema Ukrajini ukoliko formira zonu slobodne trgovine sa trećom vladom, ili, na primer, sa Evropskom Unijom”, kazao je jedan od portparola ruskog ministarstva ekonomije agenciji Rojters. Taj zvaničnik se pozvao na odredbe sporazuma Moskve i Kijeva o trgovini sklopljenog 2011.

Nakon višemesečnih protesta i smene vlasti ogrezle u korupciji, Ukrajina je na ividi bankrota sa spoljnjim dugom od 140 milijardi dolara, što iznosi 80 odsto njenog društvenog proizvoda.

MMF je prošle sedmice pristao na stand-by aranžman sa Ukrajinom vredan između 14 i 18 milijardi dolara, koji bi otvorio put za nove kredite u iznosu od 27 milijardi dolara u naredne dve godine. Uslov za ovu pomoć su bile rigorozne mere štednje, koje ukrajinski parlament najpre nije prihvatio, ali se na kraju saglasio nakon što je premijer Jacenjuk upozorio da je ekonomija na ivici bankrota i da će zabeležiti pad od 10 odsto u 2014. ukoliko se ne primene mere štednje koje je zatražio MMF.
Oleg Tjahnjibok

Oleg Tjahnjibok

“Odluku koju treba da primenimo je izuzetno nepopularna. Međutim, da nije doneta, Putin bi aplaudirao zbog raspada koalicije”, kazao je tokom rasprave u parlamentu lider ultranacionalisitčke partije “Svoboda” Oleg Tjahnjibok.

MMF traži da se rad energetskog giganta Naftogaz, koji uvozi gas od Gasproma, učini transparentnim. Izvršni direktor ove kompanije uhapšen je nedavno po optužbi za korupciju.

Fond istovremeno insistira i na slobodnijem kretanju domaće valute grivne u odnosu na dolar, kao i na strožoj fiskalnoj politici. S druge strane, MMF smatra da za sada nema potrebe za restruktuiranjem ukrajinskog duga.

U međuvremenu, EU je odobrila 1.6 milijardi evra pomoći, a SAD i Japan po milijardu dolara.

Dogovor sa MMF-om kao i najava trgovingskog sporazuma sa EU, predstavlja ozbiljan udarac nastojanjima Vladimira Putina da se Ukrajina uključi u Evroazijsku uniju koja okuplja deo zemalja sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza.

“Što bude bolja situacija u Ukrajini pod novom vladom, to je veća šansa da se ona integriše sa Zapadom. Stoga će podrivanje njene ekonomske i političke tranzicije najverovatnije biti ključni spoljnopolitički cilj u doglednoj budućnosti”, kaže Niku Popesku (Nicu Popescu), analitičar Instituta EU za studije bezbednosti (EUISS).

Zbog haotične situacije koja je kulminirala ruskom aneksijom Krima, bruto društveni proizvod Ukrajine će verovatno opasti za pet odsto u 2014. godini, smatra Sajmon (Simon) Mandel iz njujorške finansijske institucije Auerbach Grayson.

Nekoliko desetina hiljada ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom, koliko je grupisano prema tvrdnjama zapadnih vlada, može da ugrozi njen ekonomski oporavak.

Putin je prošle godine pokazao da je spreman da ograniči ili zabrani uvoz ukrajinskih proizvoda kao kazna zbog nastojanja Kijeva da se otrgne iz sfere uticaja Moskve.

Imajući u vidu da Ukrajina izvozi skoro četvrtinu svojih proizvoda u Rusiji, što iznosi oko 8 odsto njenog društvenog proizvoda, Moskva ima na raspolaganju efikasne instrumente da dodatno ugrozi oporavak svog suseda.

To će iziskivati mnogo “krvi i znoja” za većinu ukrajinskih kompanija da bi izdržale bilo koje ograničenje trgovine sa Rusijom, kazao je za Rojters Andras Simor, poptredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.

“Treba da budu fleksibilne ukoliko okolnosti to budu nalagale. Mi ćemo biti tu da pomognemo koliko god to bude moguće”.

Zbog najave sporazuma o slobodnoj trgovini EU i Kijeva, koji će biti sklopljen tokom ove godine, ruska mlekarska unija je zatražila zabranu uvoza mlečnih proizvoda i Ukrajine. Iako se nadležni u Mosvki još nisu odlučili na tu meru, pomno se prati uvoz ovih artikala iz Ukrajine, kažu u ruskoj veterinarskoj inspekciji.

“Za sada nema planova za ograničenje trgovine, ali moramo da budemo spremni na to, ako Ukrajina ne bude u stanju da ispuni svoje obaveze zbog političke situacije”, kaže Aleks Aleksenko iz veterinarske inspekcije Rosselkhoznadzor.

Mlečni proizvodi čine samo delić ukrajinskog izvoza u Rusiju, međutim svi izvoznici sa strepnjom prate stav Moskve, pre svega industrijski proizvođači na istoku zemlje.
Ukrajina izvozi u Rusiju 13 procenata svoje proizvodnje čelika i gvožđa i politička kriza se već negativno odrazila na isporuke.

Tako je prodaja armature iz Ukrajine u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza opala u januaru za 70 odsto, na 45 hiljada tona, u poređenju sa prvom polovinom 2013. godine.

Ruski proizvođači gvožđa i čelika veoma agresivno lobiraju kod vlade da zaštite domaće kompanije od uvoza iz Ukrajine.

Portparol Metinvesta, na koji otpada polovina proizvodnje čelika u Ukrajini, ističe da je cilj kompanije da proširi tržište. Međutim, to je otežano zbog pada tražnje i cene čelika u poslednje tri godine.

Naročito će biti pogođeni proizvođači železničkih vagona i turbo motora, što čini 2.5 odsto ukrajinskog izvoza.
“Preorijentacija ovih industrija ka Evropi biće skoro nemoguća bez velikih investicija, što znači da proizvodnja i izvoz mogu biti kratkoročno dramatično pogođeni”, ističe se u analizi japanske investicione banke Nomura.

Međutim, Ukrajina može dugoročno da dobije od sporazuma sa EU, jer će to pomoći stvaranju novih, modernih industrija i može postati važan punkt za evropske proizvođače.

“Suština Sporazuma o slobodnoj trgovini nije da omogući Ukrajini izvoz traktora iz sovjetske ere u Evropu. To se neće desiti. Međutim, to će na kraju dovesti do toga da Ukrajina postane jedan od proizvođača Pežoa, Volsvagena, frižidera ili telefona Nokia”, kaže Popesku.

S obzirom da se teška industrija uglavnom nalazi na istoku Ukrajine, koji je u fokusu i zbog nedavnih proruskih protesta, bila kakvo ograničenje u trgovini koje može uvesti Moskva imalo bi i političke posledice.

“Moguće su socijalne tenzije ako izvoznici budu prinuđeni da smanjuju proizvodnju, zbog čega bi deo zaposlenih ostao bez plata”, ističe Lidija Šajnkaruk iz Instituta za ekonomske prognoze sa sedištem u Kijevu.

Ukrajini predstoje bolne i dugotrajne reforme ekonomije koja se bazira na proizvodnji gvožđa i čelika, tranzitu gasa i izvozu žitarica.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG