Ekonomski krah ove godine?

Ekonomski problemi u Kini i ostalim tržištima u razvoju mogli da ozbiljno uzdrmaju globalnu privredu i da čak izazovu novu krizu nalik na onu iz 2008., upozorava Robert Samjuelson (Samuelson) u “Vošington postu” (The Washington Post). Naime, “ekonomije u usponu” su od 2008. obezbedile više od 80 odsto globalnog rasta ublažavajući efekte krize u razvijenim zemljama.

Akcije na svetskim berzama nastavljaju pad zbog stanja globalne ekonomije a što je u sredu pojačala sumorna prognoza koju je dala Dženet Jelen (Janet Yellen), predsednica upravog odbora američkih Federalnih rezervi.

Ona je u svedočenju pred Kongresom rekla da se privreda SAD suočava s globalnim pretnjama koje bi mogle da ometu rast. Jelen je istovremeno upozorila na "povećanu nestabilnost" na finansijskim tržištima širom sveta.

To bi moglo da primora Federalne rezerve da uspore planirano podizanje referentne kamatne stope u SAD, a što povratno itekako može negativno da deluje na svetske ekonomske tokove.

Analitičar "Rabobank" Emile Kardon (Cardon) upozorava da najgore možda tek predstoji.

"Loše vesti sada stižu sa svih strana - Kina, Portugalija, SAD, sektor roba, bankarski sektor. To liči na nekoliko malih kriza koje se mogu sliti u jednu veliku", smatra Kardon.

Teško je shvatiti još uvek rovito stanje američke i globane ekonomije bez dubljeg sagledavanja nevolja sa kojima se suočavaju “ekonomije u usponu”.

Ove zemlje, predvođene Kinom, čiji stanovnici imaju osrednje prihode - zajedno sa najsiromašnijim državama – čine 85 odsto svetskog stanovništva i 60 procenata svetske ekonomije, prema podacima koje je nedavno prezentirala Kristin Lagard (Christine Lagarde), čelnica Međunarodnog monetarnog fonda.

Uključivanje ovih zemalja u svetsko tržište je po mnogo čemu bilo trijumfalno. Njihov ubrzani ekonomski rast, podstaknut dobrim delom trgovinom i međunarodnim investicijama, izvukao je milione ljudi iz siromaštva.

Prema podacima Svetske banke, oko 13 odsto svetske populacije živi od prihoda nižih od 1,9 dolara dnevno. Međutim, to je mnogo manje od 37 odsto siromašnih 1990. i 44 procenta 1981. godine.

No, “ekonomije u usponu” se sada suočavaju sa ozbiljnim problemima koji pogađaju i svetsku ekonomiju.

Nakon izbijanja globalne krize 2008, očekivalo se da će ubrzani rast ovih tržišta u razvoju poslužiti i kao zaštitni pojas za razvijene ekonomije poput SAD, Japana i EU koja su bile najviše pogođene ovom krizom. Od 2008. godine “ekonomije u usponu” su obezbedile više od 80 odsto globalnog rasta.

Međutim, sada su upale u ozbiljne teškoće. Ključ problema je u Kini. Njen nekadašnji godišnji rast veći od 10 odsto sada pada skoro na 6 procenata. Zbog slabije potražnje u najmnogoljudnijoj zemlji sveta dramatično padaju cene sirovina (nafta, metali) – za oko dve trećine u odnosu na sredinu 2014. godine.

To se ubrzo negativno odrazilo i na ostale zemlje koje izvoze robu široke potrošnje, kao što su Brazil, Južna Afrika, Kanada i Australija.

Kompanije koje su se mnogo zaduživale da bi povećale kapacitete za proizvodnju roba u vreme kada je njihova cena bila mnogo viša, sada se suočavaju sa velikim problemima da vrate dugove, što se lančano može negativno odraziti i na banke i investitore u deonice.

Doduše, analitičari banke Morgan Stenli (Stanley) procenjuju da američke banke imaju dovoljno rezervi da preduprede bilo koji bankrot.

Međutim, situacija je neizvesnija u evropskom bankarskom sektoru, a naročito u tržištima u razvoju. Banke u Kini i ostalim ekonomijama u usponu su pooštrile ionako restriktivno davanje kredita u strahu od gubitaka, navodi Institut za međunarodne finansije (IIF).

Sve ovo pokazuje njihove slabosti koje su bile prikrivane zbog buma u ekspolataciji nafte i ostalih energenata i roba. Brazil se sada suočava sa visokom inflacijom, velikim budžetskim deficitom i korupcionaškim skandalima kao što je slučaj Petrobasa, nacionalne naftne kompanije.

Kina nastoji da restruktuira svoju ekonomiju prelazom sa industrijske na servisnu, okrećući se od izvoza ka domaćem tržištu, kao i od investicija ka potrošnji, ukazuje Kristin Lagard, upozoravajući da ove probleme nije lako rešiti i potrebno je vreme.

Zbog svega ovog, međunarodna trgovina i investicije – pokretači svetske ekonomije – čame. Dugi niz godina je međunarodna trgovina rasla brže od sveukupne svetske ekonomije. Od 1997. do 2006. trgovinska razmena je rasla po godišnjoj stopi od 6,8 odsto u poređenju sa 4 procenta rasta svetske ekonomije.

To je bila refleksija globalizacije ekonomije, što je uključivalo različite prekogranične kanale snabdevanja i specijalizacije pojedinih grana privrede. Međutim, to više nije slučaj, ukazuje Robert Samjuelson. U prošloj godini i svetska trgovina i ekonomija su rasle po istoj stopi od oko 3 odsto.

Isto se dešava i sa direktnim stranim investicijama: u 2015-oj strane investicije u 30 tržišta u razvoju su iznosile 488 milijardi dolara, što je znatan pad u odnosu na 606 milijardi dolara 2011, navodi Međunarodni monetarni fond.

SAD ne mogu ostati izolovane u odnosu na ovaj nepovoljni ambijent. Slabljenje globalne ekonomije bilo bi manje važno za SAD da njena privreda snažno raste, što nije slučaj. Amerikanci troše opreznije jer se i dalje pribojavaju finansijske krize iz 2008.

Oni pokušavaju da se zaštite od evenutalno novog šoka povećanjem štednje i smanjivanjem dugova. Slično se ponašaju i kompanije, odustajući od investicionih projekata.

Pesimizam često ima efekat samoispunjavajućeg proročanstva, ističe Samjuelson.

​“Potrošači i kompanije deluju oprezno, što rezultira krhkim prosperitetom što povratno pojačava oprez. Da bi izbegla ovu zamku američkoj ekonomiji je potreban podsticaj iz inostranstva. Ranije se pretpostavljalo da će takav podstrek doći sa tržišta u razvoju. To sve više liči na puste želje. Veoma je teško naći prostor snažnog rasta bilo gde u svetu. Ovo je mračna poruka sa tržišta: veoma je tanka linija odstupanja između kontinuiranog oporavka i užasne recesije”, zaključuje Samjuelson.