Dostupni linkovi

logo-print

Ekonomisti o Makedoniji: Strani novac koristiti za biznis i infrastrukturu


Ilustracija

Ilustracija

Finansiranje inostranim novcem je, opšte uzeto dobra stvar, ali te pare treba usmeriti ka produktivnim javnim investicijama, najčešće u transportnu infrastrukturu, veze sa susednim zemljama, energetici i slično. Ovom porukom glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Željko Bogetić ukazuje na potrebu za investiranje, u kapitalne projekte koji doprinose održiivom ekonomskom rastu.

Na pitanje da li investiranje u spomenike i druge neproduktivne projekte, koje je u zadnje vreme učestalo u Makedoniji, može izazvati dodatne rizike za makedonsku ekonomiju, Bogetić kaže:

"Kao i kod svega ostalog, i ovde se radi o ravnoteži. Mislim da se ovde radi o dobrom upravljanju tim stranim finansijama, održavanju deficita i zaduživanja pod kontrolom. Druga strana medalje je kako te pare koristiti u okviru lokalne ekonomije odnosno u domaćem budžetu. Ovde je ključno da struktura budžeta bude više usmerena ka produktivnim javnim investicijama, odnosno realna uska grla, obično u delu infrastrukture, čije bi prevazilaženje imalo veliki uticaj na ekonomski rast".

I ekonomski eksperti sugerišu da se strani izvori finansiranja mudro i razumno koriste.

"Treba isključivo biti u smeru razvijanja biznisa ili infrastrukture, znači za kapitalne investicije u užem smislu reči, kao na primer proizvodnja i transport električne energije, autoputevi, železnice", kaže Mirče Cekredži iz Saveza privrednih komora Makedonije.

Ali, vlastima ovi projekti nisu prioritet. Univerzitetski profesor Veljand Ramadani ističe da je nekontrolisana potrosnja tih para, pre svega u neproduktivne projekte, između ostalog i razlog za nizak ekonomski rast u zemlji.

"Momentalno sva sredstva koja se dobijaju u formi grantova ili kredita, od strane vlade se troše za neproduktivne projekte. Od tih projekata nema povratka investiranog, već se sve svodi na marketinški plan, a sve to može kasnije da rezultira raznim socio-ekonomskim problemima", ocenjuje on.

Vlada, kažu ekonomisti, treba mudro upravljati tim resursima da bi se postigao veći uticaj u delu obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, odnosno zaštite najranljivijih kategorija građana. Oni upozoravaju da će baš to biti najveći izazov za makedonsku ekonomiju.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG