Ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizmom očekujemo taj trenutak, izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković otvarajući „Kopaonik biznis forum 2010“, koji su, ironično ili ne, preimenovali u „srpski Davos“.
Cvetković je sa Kopaonika poručio da ove godine Srbija može ostvariti rast od bar dva odsto bruto društvenog proizvoda.
„Ukoliko ne budemo uspeli da ostvarimo veći rast od odsto u ovoj godini, to će za nas i dalje biti vrlo slično godini krize jer se neće imati veći osećaj nekog boljitka koji se ostvario”, rekao je Cvetković.
Da bi se osetio istinski boljitak, dodao je premijer, rast bi narednih godina trebalo da bude bar 5-6 odsto godišnje.
Mlađan Dinkić
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će Međunarodnom monetarnom fondu predložiti da se u septembru odmrznu plate u javnom sektoru:
“Mislim da treba da se dogovorimo sa MMF-om oko formule za buduće kretanje zarada u javnom sektoru. Predlog Ministarstva ekonomije je da to bude stopa inflacije plus polovina od rasta bruto domaćeg proizvoda“.
Ministar ekonomije je najavio je i nove kredite za povećanje kupovne moći stanovništva.
(Ne)realna očekivanja
Sa Dinkićem se nije složio guverner Narodne banke Radovan Jelašić koji je upozorio da privredni rast zemlje zasnovan ne na javnim investicijama nego na prekomernoj domaćoj potrošnji može dovesti do grčkog scenarija.
Kao i sa prošlogodišnjeg foruma, i ovog puta iz vladinih redova emitovan je prekomerni optimizam, ocenjuju nezavisni ekonomisti, koji su u pogledu Cvetkovićevih i Dinkićevih kopaoničkih očekivanja vrlo skeptični.
Mlađen Kovačević o Cvetkovićevoj izjavi o dva odsto privrednog rasta ove godine:
“To je pod ogromnim znakom pitanja. Pitanje je da li će uopšte biti rasta”.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište nije ništa manje skeptičan u odgovoru na pitanje da li je Cvetkovićevih dva odsto privrednog rasta realno očekivanje:
„Nije realno. Ne znam na osnovu čega toliki optimizam. Loše će biti ako i u narednim godinama rast bude nizak, a sudeći po tome kako se vodi ekonomska politika, sve su šanse da će nam takve stope raste biti tradicionalne u narednom periodu. To je veći problem nego da li će ove godine biti nula ili dva odsto ove godine jer ni jedno ni drugo neće puno poboljšati standard i vratiti ga na nivo pre krize”, ocenjuje Stevanović.
Skromne šanse za povećanje penzija i plata
Može se i proizvesti, kaže Mlađen Kovačević, ali je veliko pitanje gde će se to prodati.
“Kupovna moć na domaćem tržištu je jako smanjena. Prošle godine je ogroman broj ljudi ostao bez posla, a samo u januaru i februaru ove godine oko 50 000 ljudi. To automatski znači znatno manju tražnju. Ostaje nam neka nada za izvoz koji je u januaru u odnosu na pre godinu dana nešto porastao, ali treba imati u vidu da je januar prošle godine bio katastrofalan. Drugo, uprkos tome što je izvoz porastao, u njemu ima jako malo bruto domaćeg proizvoda. Dakle, ako bi izvoz i porastao, on ne može doprineti rastu BDP-a jer robni izvoz čini samo 22 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ja zbog toga mislim da će biti pravo čudo ako BDP poraste za dva posto“, kaže Kovačević.
Prvi čovek srpske Vlade govorio je i o povećanju zaposlenosti kao ključnom cilju ove godine. Stevanović, međutim, ne vidi realan prostor da se zaposlenost poveća.
„Ona ne može biti spektakularna imajući u vidu da većina firmi koje bi trebalo da prime te zaposlene ima problema sa viškom radnika i isplatama plata i doprinosa, tako da ne vidim gde će se pojaviti ti veliki poslodavci“, podseća ovaj ekonomista.
A povodom Dinkićeve najave odmrzavanja plata, Mlađen Kovačević, se priseća:
"Ta obećanja, naročito kad su data na dugi rok – to je njegov poznati stil. Ja imam desetine njegovih izjava u sličnom maniru. On je čak u martu prošle godine rekao da izlazimo iz recesije. Kroz tri meseca više se niko neće setiti šta je on na Kopaoniku rekao. A što se tiče povećanja plata i penzija, mogućnosti za to su, po mom dubokom ubeđenju, vrlo, vrlo skromne”, kaže Kovačević.
Cvetković je sa Kopaonika poručio da ove godine Srbija može ostvariti rast od bar dva odsto bruto društvenog proizvoda.
„Ukoliko ne budemo uspeli da ostvarimo veći rast od odsto u ovoj godini, to će za nas i dalje biti vrlo slično godini krize jer se neće imati veći osećaj nekog boljitka koji se ostvario”, rekao je Cvetković.
Da bi se osetio istinski boljitak, dodao je premijer, rast bi narednih godina trebalo da bude bar 5-6 odsto godišnje.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će Međunarodnom monetarnom fondu predložiti da se u septembru odmrznu plate u javnom sektoru:
“Mislim da treba da se dogovorimo sa MMF-om oko formule za buduće kretanje zarada u javnom sektoru. Predlog Ministarstva ekonomije je da to bude stopa inflacije plus polovina od rasta bruto domaćeg proizvoda“.
Ministar ekonomije je najavio je i nove kredite za povećanje kupovne moći stanovništva.
(Ne)realna očekivanja
Sa Dinkićem se nije složio guverner Narodne banke Radovan Jelašić koji je upozorio da privredni rast zemlje zasnovan ne na javnim investicijama nego na prekomernoj domaćoj potrošnji može dovesti do grčkog scenarija.
Kao i sa prošlogodišnjeg foruma, i ovog puta iz vladinih redova emitovan je prekomerni optimizam, ocenjuju nezavisni ekonomisti, koji su u pogledu Cvetkovićevih i Dinkićevih kopaoničkih očekivanja vrlo skeptični.
Mlađen Kovačević o Cvetkovićevoj izjavi o dva odsto privrednog rasta ove godine:
“To je pod ogromnim znakom pitanja. Pitanje je da li će uopšte biti rasta”.
Loše će biti ako i u narednim godinama rast bude nizak, a sudeći po tome kako se vodi ekonomska politika, sve su šanse da će nam takve stope raste biti tradicionalne u narednom periodu.
„Nije realno. Ne znam na osnovu čega toliki optimizam. Loše će biti ako i u narednim godinama rast bude nizak, a sudeći po tome kako se vodi ekonomska politika, sve su šanse da će nam takve stope raste biti tradicionalne u narednom periodu. To je veći problem nego da li će ove godine biti nula ili dva odsto ove godine jer ni jedno ni drugo neće puno poboljšati standard i vratiti ga na nivo pre krize”, ocenjuje Stevanović.
Skromne šanse za povećanje penzija i plata
Može se i proizvesti, kaže Mlađen Kovačević, ali je veliko pitanje gde će se to prodati.
“Kupovna moć na domaćem tržištu je jako smanjena. Prošle godine je ogroman broj ljudi ostao bez posla, a samo u januaru i februaru ove godine oko 50 000 ljudi. To automatski znači znatno manju tražnju. Ostaje nam neka nada za izvoz koji je u januaru u odnosu na pre godinu dana nešto porastao, ali treba imati u vidu da je januar prošle godine bio katastrofalan. Drugo, uprkos tome što je izvoz porastao, u njemu ima jako malo bruto domaćeg proizvoda. Dakle, ako bi izvoz i porastao, on ne može doprineti rastu BDP-a jer robni izvoz čini samo 22 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ja zbog toga mislim da će biti pravo čudo ako BDP poraste za dva posto“, kaže Kovačević.
Prvi čovek srpske Vlade govorio je i o povećanju zaposlenosti kao ključnom cilju ove godine. Stevanović, međutim, ne vidi realan prostor da se zaposlenost poveća.
„Ona ne može biti spektakularna imajući u vidu da većina firmi koje bi trebalo da prime te zaposlene ima problema sa viškom radnika i isplatama plata i doprinosa, tako da ne vidim gde će se pojaviti ti veliki poslodavci“, podseća ovaj ekonomista.
A povodom Dinkićeve najave odmrzavanja plata, Mlađen Kovačević, se priseća:
"Ta obećanja, naročito kad su data na dugi rok – to je njegov poznati stil. Ja imam desetine njegovih izjava u sličnom maniru. On je čak u martu prošle godine rekao da izlazimo iz recesije. Kroz tri meseca više se niko neće setiti šta je on na Kopaoniku rekao. A što se tiče povećanja plata i penzija, mogućnosti za to su, po mom dubokom ubeđenju, vrlo, vrlo skromne”, kaže Kovačević.
