Dostupni linkovi

logo-print

Rama u Preševu: Spasiti mlade od starih trauma


"Nećemo dozvoliti da nove generacije Albanaca i Srba naslede traume i posledice ranijeg konflikta", poručio je premijer Albanije Edi Rama u Preševu.

U ovoj grad na jugu Srbije, većinski naseljen Albancima, doputovao je oko podneva dočekan ovacijama.

Albanske zastave koje su bile prethodne večeri istaknute po gradu su u toku jutra uklonjene, a neki od bilborda sa kojih se uz Ramin lik na albansku jeziku poručuje "dobro došli premijeru", su uprljani crnom farbom. Ipak, drugi dan posete Edija Rame Srbiji protekao je bez incidenata i uz izuzetno jake mere obezbeđenja.

U atmosferi zaglušujućih aplauza, pod krovom Doma kulture u Preševu, između ostalog Edi Rama je u četrdesetominutnom govoru poručio:

"Nema razloga da Albanci iz Preševske doline imaju manje mogućnosti, manje sloboda, nego Srbi na severu Kosova."

Ovaj govor bio je vrhunac posete Preševu, a obeležile su ga i Ramine poruke da Albanci ne sanjaju "veliku Albaniju" nego "veliku Evropu", koja će objediniti i sve Albance. Takođe da će Albanija učiniti sve da pitanje Albanaca bude suštinsko na putu srpskih evrointegracija, te da se sva sporna pitanja mogu rešiti samo kroz saradnju sa Srbijom.

Rama je inače u koloni službenih vozila oko podneva stigao na plato ispred zgrade opštine Preševo, gde ga je dočekao gradonačelnik Ragmi Mustafa, te građani.

Popov: Reciprocitet nije moguće uspostaviti

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da između sistema na Kosovu i u Srbiji postoje ustavno-pravne razlike zbog kojih je nemoguće uspostaviti reciprocitet u pogledu prava nacionalnih manjina.

„Prvo, Kosovo je, ipak specifičan slučaj. Nakon samoproglašene nezavisnosti tamo je utkan u njihov pravni sistem Ahtisarijev plan koji predviđa formiranje opština tamo gde pretežno žive manjinske zajednice, ne samo srpska nego i bošnjačka i turska. Takođe, pitanje manjina se pokušava rešiti stvaranjem Zajednice srpskih opština, koja za Beograd i Prištinu ima različita tumačenja. Beograd to vidi kao neku vrstu autonomije, dok Priština to tumači kao neku vrstu zajednice gradova, poput naše Stalne konferencije gradova. To su stvari koje nisu uporedive sa našom situacijom. Reciprocitet se ne primenjuje tek tako. Onda se postavlja pitanje, koja prava bi ostvarivali Mađari koji su daleko veća etnička grupa“, objašnjava Popov.

Uz buku skandiranja njegovog imena, okružen obezbeđenjem, te predstavnicima tri opštine većinski naseljene Albancima, Rama je prošao bez zadržavanja pored cveća koje se nalazina mestu gde je pre godinu dana uklonjen spomenik stradlim pripadnicima paramilitarne Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Takođe, teško da je mogao primetiti i da je jedan od njemu upućenih pozdravnih bilborada umrljan crnom farbom. Preševac koji nije želeo da navede svoj identitet kaže da je bio svedok kada je na bilbord pala flaša sa bojom:

"Taj što je bacio je pobegao, ali ga je policija uhvatila. Imao je jedno dvadesettri, dvadesetpet, godina. Ne mogu tačno da kažem. Ali nije bio mlad. Dvadeset godina nije malo. To je bilo oko sat vremena pre nego što je Rama stigao. Još nije bio ovde".

A dok je Rami u zgradi opštine uručivano zvanje počasnog građanina Preševa, dok se baš u tim trenucima sa obližnje Ibrahim-pašine džamije oglašavao poziv na molitvu, radnici komunalnog preduzeća su prefarbali fleku na bilbordu sa kog se smeši lik albanskog premijera. Tu ispred opštine razgovarali smo i sa meštaninom Samirom Mimišijem:

"Jedan premijer iz Albanije kad dolazi to je odlično. To je isto kao naš premijer, premijer Srbije, odlazi u Republiku Srpsku. Kada ga onako dočekaju. To je odlično i za nas i za njih. Dobro došao", rekao nam je.

U zadimljenoj kafani preko preko puta grupa meštana kroz izlog posmatra gužvu na trgu, spremaju se da krene ka Domu kulture, i ukazuju da su u toku noći i jutra uklonjene sve prethodno istaknute albanske zastave. O tome nam priča Daut Miftari:

"Stavljene su oko pola devet, a skinute su i kasnije uveče. Ako treba imam i snimak u telefonu. Snimak kad su postavljane i kada su skinute. To je radilo obezbeđenje. Nisam video da su bili u uniformama, ali oni ljudi koji su postavljali zastave su bili u policiji".

Policajci su bili skoro na svakoj raskrnici, odnošeni su autombili sa putanje kojom se kretala Ramina kolona, pripadnici Specijalnih antiterorističkih jedinica sa kapuljačama na glavama koje skrivaju sve osim očiju po krovovima zgrada, mere obezbeđenja, dakle, na najvišemmogućem nivou.

S obzirom na mali broj incidenata na terenu bile su skoro potpuno dovoljne, ali ipak, u internet svetu oboren je sajt opštine Preševo, na kome su tokom popodneva hakeri postavili fotografiju srpskog premijera Aleksandra Vučića.

Sa njim se Rama sastao u ponedeljak, a kao jedno od najznačajnih obećanja koje mu je dato naveo je da će država učiniti sve na unapređenju obrazovanja i zdravstvene infrastrukture na jugu Srbije. Rama podvlači da je reč o obećanju, pa zaključuje:

"Nadam se da će održati reč jer ukoliko to ne učini posle mogu da mu kažem da nije održao reč. A onda neće moći da kaže da je to provokacija".

Jasno je da Rama delom aludira i na javno iskrsla neslaganja sa Vučićem, a koja su ga ovde među oko dve hiljade ljudi koji su ga dočekali ispred Doma kulture učinila, reklo bi se, još omiljenijim. Alma Sevani došla je iz obližnjeg Bujanovca da vidi Ramu:

"To je naš premijer. Nije važno da on nešto kaže. Važno je da je došao ovde da nas vidi. Meni je to dovoljno", kaže Alma.

U tom svetlu govorio je i Rama kada je pominjao osnaženu albansku državu, koja samo takva može biti i oslonac za sve svoje sunarodnike iznad njenih granica. Podvukao je da je izgubljeno puno vremena, da su Albanci u Albaniji sami sebi kroz istoriju nanosili udarce i poraze, da Albanci na Kosovu imaju pravo da traže brže uspostavljanje političkih insitutcija jer, kako je rekao, vreme prebrzo prolazi, te da Albanci u Srbiji takođe imaju pravo da budu nestrpljivi:

"Okrenite se malo unazad. Gde su bili Albanci u devedesetim godinama? Ne postoji tu i tamo neki put, postoje veliki životni putevi i verujem da nikada nismo bili poštovaniji nego što smo to danas", konstatovao je Rama.

Dodao je i da nemaju samo države balkanskog regiona danas potrebu za Evropom, već, "ujedinjena Evropa ima potrebu za nama".

"Ne samo da je probijen led, nego se stvaraju uslovi za dalju saradnju", optimistično nam je, dok je Rama napuštao Srbiju, rekao narodni poslanik Riza Halimi.

Preševac Avodš Jusufi, nadovezuje se i podseća da je ovde poslednji put iz Albanije došao Enver Hodža i tre 68 godina. U međuvremenu stečeno iskustvo, dodaje naš sagovornik, uči da bi odnose trebalo graditi na lekcijama koje su se s teškom mukom usvojile:

"Oni da dođu kod nas i mi da idemo kod njih. Mora da se zajedno živi ako u Evropu hoće i Albanija i Srbija."

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG